DODIK NAJAVIO – BOŠNJACI SE BUNE: Vreme je za integraciju Srbije i Republike Srpske
7 aprila 2018
Srpski narod u godinama koje su pred nama mora da definiše svoj nacionalni interes, da dođe do homogenizacije i integracije Srbije i Republike Srpske, istakao je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske.
– Ako sam ja uopšte dostojan toga i ako imam pravo da se bavim time, mislim da je ključna reč upravo integracija. Mislim na integraciju srpskog naroda u svakom pogledu, u državotvornom, ali i na integraciju u smislu naših vrednosti svuda gde žive Srbi. Treba doći do svake srpske zajednice, gde god da se ona nalazi, kako bismo se integrisali u tim vrednostima i ojačali naš identitet – rekao je Dodik u vaskršnjem Intervjuu za Alo.
Dodik dodaje da je dvadeseti vek bio je tragičan za naš narod, počeo je i završio se ratnim razaranjima i stradanjima…
– Srbi sada, bez obzira na težinu tragedije koju su preživeli, moraju da se saberu i okupe i definišu svoje nacionalne ciljeve. Bilo je prethodnih decenija ozbiljnih pritisaka da tako nešto maltene ne smete ni da pomenete, jer se odmah smatralo da ste ne samo nacionalista nego čak i fašista. Moramo legalizovati naše pravo da imamo naš interes, kao što to rade ozbiljne nacije, poput Francuske i Nemačke.
Prema njegovim rečima SPC je postala najznačajniji deo našeg identiteta i da se svuda gde Srbi žive, i na Zapadu i u udaljenim zemljama, ceo nacionalni i narodni život odvija oko Crkve i u crkvi.
– To je nešto što je centralno mesto našeg okupljanja i identiteta, tu se otvaraju i škole i vrtići. I u RS imamo odličnu saradnju državnih organa i Crkve. Vlast i Crkva ne treba da budu sukobljene, nego treba da radimo, u sinergiji.
Predsednik RS ističe da postoji ogromno razumevanje i poštovanje između patrijarha Irineja, predsednika Vučića i njega.
– Njegova svetost svojom smirenošću i realnošću mnogo pomaže. Apsolutno je potrebno da Crkva jasno kaže svoj stav o državnim procesima, kao što je normalno da i država nekada bude konsultovana u vezi s nekim procesima u samoj Crkvi. To je sasvim normalno i to ne treba da bude međa koja je nepremostiva, ni za jedne, ni za druge. Crkva, kao i država, živi u okviru naroda i sa narodom i prema tome dele i zajedničke procese. Veliko mi je zadovoljstvo da je predsednik Vučić značajno pomogao da se završi Hram Svetog Save i da u tom pogledu postoji veliko zadovoljstvo i u samoj Crkvi. Patrijarh i vladike zajedno sa nama dele brigu za narod i treba da budu informisani o svim važnim državnim pitanjima.
Upitan da prokomentariše udarnu prvoaprilsku šalu u sarajevskim novinama da napušta sve političke funkcije i napušta BiH, Dodik je rekao:
– Nije to šala. Davno sam ja napustio Bosnu. Ja živim u Republici Srpskoj i ja to ne doživljavam kao Bosnu.
KOMENTARI
9 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
Trifun says:
Puna podrska Dodiku i RS! Ako se mi ne budemo brinuli o nasim nacionalnim interesima na Blakanu, drugi ce. Na nasu stetu. Nema nazad.
Velika Metla says:
Tako je,Mile,svi Srbi u jednoj državi! Ako svi drugi imaju pravo da žive u jednoj državi,onda to imaju i Srbi!
Miraš says:
Mislim da je bolje da se držimo principa ko je bio za opstanak i ostanak u zajedničkoj državi tj. da se na prvom mestu držimo principa državotvornosti. Tako čuvamo unutrašnju stabilnost od bilo kojih unutrašnjih ili spoljnih podrivača, a ujedno pokazujemo veću ozbiljnost zasnovanu na potrebama očuvanja i obnove države. Nama je to posebno važno zbog očuvanja Kosmeta i to u celini, a zbog višedecenijskih iseljavanja i progona srpskog i drugog nealbanskog stanovništva njega sada ne možemo čuvati sa načelom Svi Srbi u jednoj državi. Na nekoj medjunarodnoj konferenciji integralni Zapad može da nas dočeka sa stavom: Ako tražite da budu svi Srbi u jednoj državi, onda mi tražimo da svi Albanci budu u jednoj državi. Treba da se držimo državnog kontinuiteta a to znači da moramo krenuti bar od poslednje zajedničke države SFRJ. Slovenija je održala referendum o nezavisnosti 23.12.1990.godine u korist nezavisnosti i tada su malo zastali. Hrvatska je održala referendum o nezavisnosti 02.05.1991.godine takodje u korist njihove nezavisnosti. Voren Cimerman poslednji američki ambasador u SFRJ, konstatovao je povodom otcepljenja Slovenije "U svojoj žurbi da se odvoje od Jugoslavije, jednostavno nisu obraćali pažnju na 22 miliona Jugoslovena koji nisu bili Slovenci. Oni snose značajnu odgovornost za krvoproliće koje je nastupilo posle njihovog odvajanja.". Pravo pitanje je ko se najviše žurio i da li samo Slovenci snose tu odgovornost ili su se žurili po zahtevu-preporuci tih istih moćnih stranaca. Rat je odgovarao moćnim stranim stratezima i osvajačima koji su se još negde jako žurili, a ratni scenario u bivšoj SFRJ bio je najbrži i najsigurniji način likvidacije te veće države. Referendum u BIH održan je 29.02. i 01.03.1992.godine, ali ga je bojkotovala velika većina Srba. Pre ovog referenduma 9. i 10. novembra 1991. održan je i referendum o osnivanju samostalne Srpske Republike i tada su se izjasnili da su sastavni deo Jugoslavije. Politički predstavnici Muslimana u BIH ovaj referendum su proglasili nevažećim. Makedonija je proglasila nezavisnost i izašla iz SFRJ 8. septembra 1991. godine ali sa pomalo nesigurnim pitanjem u pogledu otcepljenja. Dok u Crnoj Gori prvi referendum održan je 1992 godine i bio je ubedljivo u korist opstanka u zajedničkoj državi, a tek na drugom referendumu 21.05.2006. godine navodno 55,5% od izašlih izjasnilo se da je za samostalnu Crnu Goru. Taj drugi crnogorski referendum bio je i ostao sporan jer nije bilo dozvoljeno državljanima Crne Gore koji su imali prebivalište u Srbiji da glasaju, a dopušteno je državljanima Crne Gore koji su imali prebivalište u bilo kojoj drugoj državi da glasaju. Tada je postalo kristalno jasno da celo vreme i na razne načine pristrasno su podržavana sva otcepljenja na antijugoslovenskom i na antisrpskom stavu. Na KIM referendum nikad nije ni održan, ali su znali još 1981 godine da traže da Kosovo bude republika što znači da su već tada ozbiljno pripremali otcepljenje. Sem izdvajanja iz državne kase, mi zaposleni smo godinama izdvajali 1& direktno od naših plata za razvoj nerazvijenog KIM, da bi nam se na kraju divljački zahvalili. Takve i slične greške ne smemo više praviti. Strani predstavnici ni Kraljevinu SHS, ni Kraljevinu Jugoslaviju, ni tu SFRJ više ne pominju nego samo sa halavim apetitom pričaju o nekoj neuzoranoj ledini Zapadni Balkan. Srpska je tek entitet, a to nije ni pokrajina. Ali jasno je da baš u Srpsku možemo imati najviše poverenja kada su u pitanju zajednički poslovi, investicije i druga ozbiljna pitanja. Sa obnovom ove države ne možemo računati na EU jer njihova obećanja su veoma maglovita a i daleka. EU danas ne može da isplati ni Turskoj obećanu sumu da se zaustavi dolazak izbeglica u Evropu iz Turske, a još lošije stoji sa drugim planom da isto finansiranjem zaustavi dolazak izbeglica iz Afrike. Ovo koliko imamo i koliko još možemo da stvorimo rasporedimo na najpametniji način. Za ozbiljne svrhe možemo i da se zadužujemo, ali što manje na Zapadu. Potrudimo se da vaskrsnemo i mi. Hristos voskrese.
Miraš says:
Sada u ovom globalnom vremenu u praksi širom sveta da se često primetiti da narod više nije suveren nego su to nažalost postale moćne nadnacionalne organizacije, a tim moćnicima je prilika da jednom zauvek osvoje i naš Balkan. Evo već ga zovu Zapadni Balkan, a to znači da već računaju da ne pripada nama koji ovde živimo, nego toj navodno moćnoj Zapadnoj (anti)civilizaciji. Vekovima su razne moćne sile nastojale da osvoje Balkan, nekih uspeha su imali ali nikad u tome nisu uspeli zapravo i do kraja. A da bi u tome uspeli menjali su sistematski i identitet naroda, delili su nas i i zavadjali i proizvodili nove narode, itd. Da vidimo ko je ovde zapravo prisutan kao državotvoran, s kim se može ozbiljno računati i da nakon tri decenije raspadanja otvorimo pozitivan kontra proces - proces integracije i proces ozbiljne obnove države. Nama je krajnje vreme da obnovimo i ojačamo svoju državu jer stigli smo mi odavno do opasnog stanja: Biti ili ne biti pitanje je sad.
Miraš says:
Bio je jednom davno popularan vic o našoj Žuži (iz Vojvodine) koja se udala za Crnogorca i otišla da živi u Crnu Goru. U skladu sa crnogorskim običajima suprug joj je izdao izdao čitav niz raznih direktiva šta u koje vreme mora da uradi, pa čak i da uveče u tačno odredjeno vreme treba da mu opere noge. Kao mlada supruga sve te direktive Žuža je poslušno izvršavala kao satić. Ali jednog dana zatekao ju je suprug u neverstvu i sa čudjenjem upitao: Zašto? Njen odgovor je bio: E meni je sad vreme, pa ko je tu tu je, a ko nije nije. Eto tako sa sličnom otresitošću i živahnošću napravimo mi sebi državu kako treba i uredimo svoje živote, a manimo se slepe poslušnosti tudjim direktivama koje su za nas štetne.
jagoda says:
Al on da nam bude predsednik jedino tako bi se srbi spasili...
Trubadur says:
Bezite rodoljubi srpskoga roda sto dalje od Srbije i spasite nas vas samih. Samo nam treba jos ta bula od Dodika, lik ne zna da veze pertle. Om ce da nas ujedinjuje. Dosta vise po srbiji. Srbija za nezavisnost od svih samoproklamovanih ex yu bu bu drzava. Samo srbija bez ikakvih bosanskih lonaca. Ko ne razume neka ide odavde sto pre.
Miraš says:
Ja se ponosim sa Srbima i svima ostalima iz Srpske i ne dajem pristanak ni na njihovo na na naše tiho davljenje u EU-ropskim konstrukcijama. Srpska Republika Bosna i Hercegovina, kasnije 12.08.1992. godine nazvana Republika Srpska, proglašena je 9.01.1992. godine i tada je proglašena za deo ondašnje jugoslovenske federalne države. Srbi iz BIH nikad se nisu odrekli zajedničke države i nikad nisu bili separatisti. Kada je 05.04.1992.godine krnja vlada bivše Socijalističke Republike BIH proglasila nezavisnost od SFRJ po ugledu na nešto starije separatističke republike Sloveniju i Hrvatsku tada dva dana kasnije 07.04.1992.godine Srpska Republika Bosna i Hercegovina proglasila je odvajanje ali od takve separatističke republike BIH i ostanak u tadašnjoj zajedničkoj državi SFR Jugoslaviji. Imajući u vidu sve njihove žrtve, stradanja i patnje kao čoveka bilo bi me sramota da ih zanemarujem i odbacujem. Ova naša nova i nakaradna majka - satanistička EU očekuje od nas od Srbije da se svim separatističkim republikama i pokrajinama divimo čak da im se mnogo izvinjavamo i da im činimo nove poklone, a da pristanemo na tiho davljenje Srpske koja je celo vreme prisutna kao jedina odana nama i bivšoj zajedničkoj državi. Pogledaj se Srbijo pažljivo u ogledalo, ako već dosad nisi shvatila kakvom te poniznom budalom prave.
Miraš says:
Bio je baš ovde na Intermagazinu tekst: RAZOTKRIVANJE – EVO KAKO JE TAJNA NATO VOJSKA operisala u bivšoj Jugoslaviji - 31 oktobra 2017.godine. „Po mom dubokom uverenju, ’gladio‘ mreža u Jugoslaviji imala je operativni zadatak da proizvede potpuno kontrolisani rat na prostoru bivše Jugoslavije, sa posebnim zadacima po bivšim jugoslovenskim republikama. Deo istih akcija predstavljaju i akcija ’Bljesak‘, ’Oluja‘, stvaranje OVK, lažne operacije kojima se jedna nacionalna grupa huška na drugu i mnoge druge... „Zamislite mrežu ljudi kojima se u specijalnim operacijama, avionima dostavlja oružje koje se skriva na tajnim lokacijama u svim zemljama Zapadne Evrope, čak i u neutralnim državama poput Švedske, Finske, Austrije i Švajcarske. Naravno, i u Jugoslaviji“, kaže Aleksić... Zašto je prva separatistička Slovenija morala da se otcepljuje vojno kada je i po našem Ustava mogla da se otcepi mirnim putem? Najverovatnije naredjeno joj je spolja da baš tako uradi da bi otvorila Pandorinu kutiju ratova kojima će se brže komadati SFRJ, a ne da čekaju da isto tako mirnim putem to postigne Hrvatska, a to bi se poprilično oteglo. Žurili su se spram još puno većih i važnijih ciljeva. Ta EU odmah po rodjenju napila se prolivene krvi od Triglava do Djevdjelije. Naši izgubljeni i osakaćeni životi bili su poklon za to novorodjenče djavo-bebu.