ДОДИК: Време је да се Срби разграниче са суседним народима

DODIK: Vreme je da se Srbi razgraniče sa susednim narodima

18 avgusta 2018

PREDSEDNIK Republike Srpske Milorad Dodik smatra da je vrieme da Srbi izađu sa jasnim političkim, nacionalnim programom i zahtevima, koji bi mogli da budu njihov cilj u ovom veku, za razliku od prethodnog, koji je, kaže, za nas bio katastrofalan vek.

„Međunarodne okolnosti su se promenile“, kaže Dodik u intervjuu Tanjugu.



On napominje da ne misli na promene američkog ili nekog drugog međunarodnog stava, mada se i tu, kako kaže, nešto menja, već na činjenici da, recimo, u proteklih 20 godina Dejtonski sporazum nije poštovan, da su umanjena prava Republike Srpske, da je položaj naših sunarodnika u okolnim zemljama težak i, konačno, da je Srbima sada već dosta svih poniženja.

„Vreme krajem devedesetih godina i loš period srpskog naroda su prošli. Moramo da se izdignemo iznad toga i da kažemo: ‘Da, ovde smo stali, dovde smo došli, šta je to što želimo da uradimo da nama bude bolje?'“, uvjeren je predsednik Srpske i dodaje:

„A ne ovako pocepani na srpski nacionalni i državni korpus, zaokupljen stalno nekim rešenjima, da li Kosovo, da li Republika Srpska, da li vamo, da li tamo, bez jasnoga putokaza kud idemo…“.

Ali, ističe Dodik, prvo – razgraničenje.

„Zašto razgraničenje? Zato što svi narodi oko Srba, a Srbi su im donosilac slobode kroz istoriju, pokušavaju da svoju nacionalnu i državnu gradnju isključivo obavljaju na antisrpskoj politici. Od Hrvatske do, evo, Bošnjaka ovde u Bosni, do Albanaca na Kosovu, pa i Crnogoraca u Crnoj Gori, pa i Makedonaca, koji osporavaju pravo našoj crkvi tamo da egzistira, i mnogo čega drugog“, objašnjava on

A, ako je već tako, kaže, onda je najbolje da se razgraničimo.

„To ne znači da ćemo mi napraviti bodljikave žice na našim ogradama. Ne, mi samo hoćemo da afirmišemo naše interese. Znači, Republika Srpska, Srbija, četiri opštine Kosova, reintegracija srpske politike i nacionalnih interesa u Crnoj Gori“, tumači Dodik pojam razgraničenja kako ga on vidi.

Predsednik Srpske kaže da zato podržava ideju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali dodaje da se on istovoremeno zalaže i za razgraničenje u Bosni i Hercegovini.

„Republika Srpska treba da nastavi da se bori za svoj pun državni kapacitet. Ja verujem u tu ideju, bez obzira na neke koji bi se, možda, sada podsmešljivo nasmejali tome. Ja verujem, jer nekako osećam taj puls naroda ovde, koji naprosto nije prestao da veruje u tu mogućnost i da ono što nas je kao nevreme snašlo, kao to nevreme treba da prođe i da će doći vreme da mi možemo da se pozicioniramo“, kaže Dodik.

Činjenicu da je ideja o razgraničenju, koju je, kao lični stav, izneo predsednik Vučić, u Srbiji naišla na žestok otpor opozicije, Dodik objašnjava konstatacijom da je jedna od boljki srpskog naroda u celini da urušava svaki svoj autoritet. Institucionalni i lični.

„Nema moćne nacije u svetu bez jakog lidera. A Srbi kao da uporno sve ovo vreme pokušavaju da sve svoje lidere, ili one kojima je data prilika da budu lideri, nekako osporavaju ili sami uništavaju. Đinđić je postao veliki državnik tek kad je sahranjen, a pre toga šta nismo mogli da čujemo o njemu“, primećuje predsjednik Srpske.

On dodaje da je jedan deo koncepta međunarodne zajednice da vlada dugoročno ovim prostorom to da urušava lidere i institucije.

„Čim se vi dignete sa snagom u svom narodu, više od onog što stranci misle da je dozvoljeno, oni će krenuti da vas urušavaju. I da time urušavaju institucije. Prema tome, ta priča je potrebna i mi se moramo okupiti oko tog nekog autoriteta. Često ste mislili da je to u okviru SPC, ali vidimo da neki osporavaju i patrijarha. Osporavaju sve što dolazi kao istinski proces traženja i pozicioniranja nacije i naroda“, navodi Dodik.

On se, u tom kontekstu i uz konstataciju da gaji veliko poštovanje prema Crkvi kao „ključnom elementu srpskog identiteta“, osvrnuo na, po njemu veoma ozbiljan, napad na Aleksandra Vučića, koji je, zbog ideje predsednika Srbije o razgraničenju sa Albancima, upućen iz Dečana.

„Nemam nameru da držim nikom predavanja, i naravno da imam i saosećanje i empatiju, kako god bi to trebalo da se nazove, prema našim ljudima koji ostaju ili su negde daleko izvan granica Srbije. Ali, da sada jedna patetična priča o četiri monahinje treba da bude isključivi faktor srpske nacionalne državne politike, to govori da je Srbija demokratsko društvo, u kome je sloboda mišljenja daleko više izražena nego što mnogi žele da priznaju samoj Srbiji“, kaže Dodik.

Srbija će, uveren je, uspeti da zaštiti svoje interese ukoliko se Vučić održi kao državnik, a ne samo kao političar, a državnik, ističe, „mora da donosi odluke koje će se možda u tom trenutku proglasiti neshvatljivim ili nekako drugačije, ali koje će biti donete isključivo u korist srpskog državnog i nacionalnog interesa“.

Na pitanje kako vidi stav kancelarke Angele Merkel da nema promene granica na Balkanu i da li se on odnosio na Republiku Srpsku ili na Kosovo, ili na oboje, Dodik kaže, da prvo valja reći da je Nemačka „šampion u menjanju granica“ i da je upravo ona „detonirala promenu granica u bivšoj Jugoslaviji“,

„Nemačka tog vremena pod Genšerom je upravo bila ključni faktor da se otpočne rat i da se ratuje u bivšoj Jugoslaviji, zato što je kroz svoj evropski projekat, kako su oni to zvali, zahtevala da se priznaju Slovenija i Hrvatska kao nezavisne države, o čemu nije bilo nikakvih unutrašnjih dogovora, i kad su to učinili rat je mogao da počne, naravno“.

Tako je, kaže Dodik, iskreiran jedan sterotip koji Nemačka želi da konzervira:

„Oni smatraju da je pitanje, recimo Kosova, završeno i da Kosovo ima svoje granice. To što ima neke unutrašnje sa severom i četiri opštine, to računaju da će se nekako rešiti, da li blic krigom ili nekim dogovorom, ali, uglavnom jednog dana će se to, po njihovoj pretpostavci, rešiti“.

Međutim, predsednik Srpske skreće pažnju na činjenicu da i BiH ima svoje unutrašnje granice.

„Te granice su jasno povučene, katastarski jasno locirane. Te granice se sada zovu entitetske, ali nema razloga da one sutra ne budu neke druge. Samo naivni mogu misliti da je problem Bosne završen, time što se on hermetički ili hipotetički drži kao takav“.

Na pitanje kako gleda na spekulacije da će se pitanje Kosova i Metohije rešavati na nekoj međunarodnoj konferenciji, Dejtonu dva, Dodik nema dilemu:

“Ne treba Srbima Dejton, to je glupost. Vidim da pretendujete na to da to treba da reši diplomatija. Diplomatija će dati pečat, a rešenje moramo mi ovde da ostvarimo. Dakle, ukoliko mi budemo imali jedinstven nacionalni konsenzus, da stav svih organa Srbije bude jedinstven šta se želi po tom pitanju, onda je to sasvim jedna druga stvar“.

Dodik zaključuje da ne treba oklevati, jer „sve ima neko svoje vreme“.

KOMENTARI



6 komentara

  1. Dane Radakovic says:

    TREBAJU SVI SRBI U SVETU DA SE BORE ZAJEDNO ZA SRBSKU DRZAVU A NE VUCIC I DODIK

  2. Deda Micko says:

    Dodik radi za Vucka, sam je objasnio, on bi poklonio Kosovo, a da se pripoji Srbiji. Od toga nema nista.

  3. Miraš says:

    Razgraničenje su od 1991 godine najpre tražili slovenački separatisti, pa hrvatski separatisti, pa BH separatisti, pa albanski separatisti koji su na to bili spremni i 80-tih godina. Ne mogu da verujem da su se sada setili nakon skoro 30 godina dvojac Vučić i Dodik ne isto ali slično kao svi ostali separatisti da traže razgraničenja. Pritom ne poštuju ni : 1. Ustav Republike Srbije najpre preambulu koja glasi: "Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih gradjana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, gradjani Srbije donose USTAV REPUBLIKE STBIJE", a detaljnijim listanjem ustava pronašlo bi se još po članovima... 2. ne poštuju ni ubedljivo većinsko mišljenje srpske političke i nepolitičke javnosti nakon unutrašnjeg dijaloga o KIM iz kog je jasno da najveći broj ljudi zalagao se upravo za očuvanje statusa kvo i da čekamo neke bolje prilike za nas u budućnosti. 3. Ne poštuju ni stavove SPC po tom pitanju.

    • Miraš says:

      Dva vodeća srpska lidera su se izjasnili da su separatisti u odnosu na istorijsko i duhovno jezgro srpske države koja je sada deo teritorije Republike Srbije koji se još uvek može čuvati političkim sredstvima. Da su nam ovo na neki način saopštili: Bakir Izetbegović lider Bošnjaka iz BIH ili Kolinda Grabar Kitarević liderka Hrvata, itd. njih mogu da razumem, ali da to izjave dva srpska lidera to je nedostižno ali u minusu, u dubini duboke najdublje provalije. .... Mi jesmo u praksi obuhvaćeni i tretirani globalnim projektom u kom se u nekoj suverenoj državi režiraju i izazivaju medjuetnički sukobi, pokreću se iscrpljujući ratovi, postojećoj državi oduzima se suverenitet, prave se nove manje i oslabljene etničke države. Takvi veoma destruktivni procesi u svetu se ponavljaju i sad se brzo prepoznaju te ih kratko zovu "balkanizacija". (stiže i nama "balkanizacija"). Da li mi ostajemo poslušni miševi u kavezu s kojima se i dalje eksperimentiše te sada bi ovo bilo dalje komadanje Srbije ili ćemo ipak biti ljudi?

  4. Je li to važi i za says:

    Zapadni Srem, Sarmatsku kolevku srpstva?

  5. Za Srbiju says:

    Nema nijedanog predsednik ili stranke, vlade ili bilo koga, ko ima pravo da pokloni našu teritoriju na Kosmetu. Naši dedovi su to ostavili narodu i preko 500 godina branili i oslobađali Kosmet. Odbranili smo ga i 99.g., jer ni jedan milimetar teritorije neprijatelj nije vojno osvojio. Nikada niko nije poklanjao svoju teritoriju. Nikada terorizam nije bio nagrađen. Po našem Ustavu, Rezoluciji 1244 i povelji UN, Kosmet je u sastavu Srbije, a RS je deo druge države. Ako ne možemo da sačuvamo ono što je već naše, kako ćemo da dobijemo ono što je u sastavu druge države? Niko neće samo posmatrati šta mi radimo. Svi susedi imaju svoje apetite i planove. Ovo je priča da bi poklonili Kosmet, a onda će da krenu sve manjine u Srbiji istim putem. Neće ostati ni Beogradski pašaluk. (hrvati i bugari planiraju svoje granice na Moravi) Nema pregovora sa teroristima, nema priznanja, a referendum je održan 1389.godine. Sačuvajmo ono što imamo i radimo na onome što planiramo i želimo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *