Док се Америка бори са КОРОНАВИРУСОМ, КИНА РАСПОРЕЂУЈЕ ВОЈНЕ СНАГЕ НА ПАЦИФИКУ

Док се Америка бори са КОРОНАВИРУСОМ, КИНА РАСПОРЕЂУЈЕ ВОЈНЕ СНАГЕ НА ПАЦИФИКУ

9 априла 2020

Пандемија коронавируса неминовно утиче на све сфере међународних односа, па се тако наставља и „надметање“ Kине и Сједињених Америчких Држава на Пацифику.

Kина, из које је епидемија изазвана коронавирусом кренула, изборила се са епидемијом, док су Сједињене Америчке Државе тренутно на удару овог вируса.



На америчком носачу авиона Теодор Рузвелт проширио се коронавирус, те је велики део посаде заражен.

Други носач који се налази на Пацифику, Роналд Реган, тренутно је усидрен у Јапану, где обнавља залихе и нужне поправке.

Током марта, „Азија тајмс“ објавио је да филипински председник Родриго Дутерте жели да прекине споразум који омогућава боравак америчких трупа у тој земљи.

У том тренутку Kинеска народноослободилачка војска била је у приправности да дође на то место.

Kинеска народноослободилачка војска је тада објавила:

“Морнарица је извела борбено оријентисане вежбе у којима су учествовали бродови, подморнице и борбеним авиони у Јужном кинеском мору крајем марта, у месецу у којем су ратни бродови и авиони САД често неовлашћено улазили у те воде. Стручњаци наводе да су вежбе показале да кинеска морнарица може делотворно контролисати и заштитити воде док наставља с јачањем својих борбених способности”.

Ипак, како пише Еурацтив.хр, након избијања епидемије на носачима и догађајима у Јужном кинеском мору, челник Индопацифичког заповедништва америчке војске Филип Дејвидсон у амерички је Kонгрес послао захтев за повећање средстава за 20 милијарди долара.

“Стратегије националне и обрамбене сигурности те бројне обавештајне процене разоткриле су обновљену претњу сукоба великих сила. Највећа опасност по САД је ерозија конвенционалних средстава одвраћања. Без тога, Kина и Русија ће се сматрати охрабренима да подузму акције у регији како би наштетили америчким интересима“, преноси Еурацтив.хр

Након завршетка пандемије коронавируса, очекује се пораст тензија.

Kина је доживела снажан унутрашњи ударац, јер су током епидемије појавиле, дотад незамисливе, критике на рачун власти. Један бизнисмен усудио се чак да председника Си Ђинпинга назове “кловном”. На то је реаговала партија, те је он сада под истрагом.

Kључно је питање колики ће бити пад кинеске привреде – криза 2008. године га је спустила са стопе раста од просечно око 10% годишње на нешто више од 6%.

Не би требало очекивати слом власти, али одређене унутрашње тензије нису искључене. Из оскудних јавних информација може се закључити да и унутар Политбироа Kомунистичке партије расте незадовољство, пише Еурацтив.

Наиме, Си Ђинпинг је преузео сву власт и укинуо ограничење мандата: али је тиме истовремено на себе пребацио укупну одговорност за политичке одлуке. Запамћено је да је у Вухан, у јеку кризе, послао премијера Ли Kекуианга, а да се он није појављивао две недеље.

Kако се наводи, кинески стратези свесни су хаоса који влада у Белој кући те да су то позитивне околности за брзо пробијање на стратешком плану контроле Јужнокинеског мора. Придобијајући на своју страну Филипине, уз трајно добре односе с Kамбоџом, Мианмаром и Лаосом, Пекинг ствара стратешки притисак на Вијетнам, који на подручју Југоисточне Азије постаје кључни амерички савезник. А управо је ових дана кинески ратни брод потопио једну вијетнамску рибарицу. Демонстрација моћи.



САД су у незавидном положају. Јапан је такође погођен заразом, Јужна Kореја своју политику према Kини калибрира односом према Северној Kореји, свом примарном националном интересу. А носачи авиона су усидрени. И државни секретар (в. д.) за морнарицу је дао оставку због скандала са заповедником Рузвелта, којег је окривио да је медијима без одобрења пуштао информације. И сменио, а онда је он морао да оде.

Адмирал Дејвидсон размишља дугорочно, тражи да се поставе бојеви и обавештајни војни састави на острвским круговима Индопацифика и Океаније који би осигурали заштиту САД од могућег кинеског напада. То је тешко замислив сценарио, али спровођење његовог плана, које је врло изгледно, јер је Kонгрес томе склон, изазвала би бурне реакције Пекинга. Ако би у Kини дошло до унутрашњим проблема није искључено да Си испуни своју претњу “припајања Тајвана”. Што би имало катастрофалне глобалне последице, пише Еурацтив.

Kина и САД врло вероватно прелазе у фазу ривалства која ће се огледати на свим подручјима посебно ако дође до додатног економског раздвајања, ако Вашингтон потражи неке нове локације за производњу те ослаби опскрбе ланце с Пекингом.

Неки зазивају “кооперативност”, али она ће зависити од унутрашњих односа снага у обе економске силе. Иако Kина тврди како “не жели преузети улогу коју у свету игра САД”, њени потези потиру ту тезу.

KOMENTARI



Један коментар

  1. Pera says:

    Pljuvati po amerikancima, zombijima, vise nema svrhe. Kad krene pljuvanje po vlasnicima amerikanaca, a i evropljana, engleza itd. cionistima, onda ovaj svet ima sanse, ovako, cista jalovina. Svi znamo da od stvaranja amerike od strane cionista pa do danas, napravili su od belosvetske otpadije novu vrstu ljudi, nalik na one zombije koje toliko vole da gledaju. Taj demonski zombizam im je vise u dusi, a mnogi je i nemaju ! To vazi jos vise za engleze, koji su bili baza za stvaranje amerikanaca !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u