Дoк су роде овде…

Dok su rode ovde…

28 jula 2015

pol-Rasa-Popov 4354Piše: Raša Popov

Dok nam doleću rode, imamo proleće i leto, a one su znak da je sadašnja priroda ona stara i prava.

U nekim zemljama sve ih je manje. Ljudi udruženi radi zaštite prirode jadikuju što se sad kuće grade bez dimnjaka, pa rode slažu gnezda po električnim stubovima. U zemlji antičke mudrosti, Grčkoj, instaliraju na te stubove kao neka zaštitna postolja da se crno-beli štrkovi na njih bezbedno smeste.

Tu će one već osmog marta obznaniti svoje vekovno prisustvo silnim darom komunikacije – klepetanjem kljunova. Krajem aprila, posle kratkog parenja, koje traje samo osam dana, ženka će izleći četiri jajeta do šest. Ona leže na njih i pokriva ih svojim raskošnim perjem, greje ih. Na jajima leže naizmenično. Povrh toga, mužjak se stara o gnezdu i ženki. Ponekad joj se udvara i donosi joj „poklone” ne bi li ponovili ljubavnu igru, ali ženka to odbija!

Izvrstan ornitolog Miodrag Kramar opisuje parenje roda kao izliv nagona nežnosti. Mužjak „dugim crvenim kljunom nežno miluje ženku po glavi i vratu, ponekad malo snažnije, ne bi li odobrovoljio svoju izabranicu. Čin parenja ponavlja se nekoliko puta”…

Mladunci se pojavljuju posle 28 dana ili 31. Kad dorastu do svog roka za izlazak na svetlost dana, nagon im nalaže da iznutra kljucaju u ljusku. Ali to ume da bude prava tragična drama rađanja: neki mladunci slabijeg vrata ne uspeju da probiju ljusku – mesto rađanja postaje im poprište smrti. Posle pedeset do sto dana nakon što su se ispileli mladi mogu da lete. Ostaje nejasno kako poleću sa vrletne visine svojih gnezda. Kako se ne raspadnu padom o tle!

Čuvarima ptica, tom plemenitom soju branilaca prirode koji je žele ispunjenu drugim božjim stvorovima, jer je samo tako priroda prava kolevka života, ne vredi da rodama podastiru hranljivo seme i zrnevlje. Rode se hrane mesom. I to ne samo žabama, već i hrčkovima, ribama, pticama… Hrane se i insektima, travom i sitnim rastinjem.

U vreme Zmaj Jove kraj vodoplavnih ritova kao da je bilo više ovih plemenitih ptica. Zmaj je za decu ispevao bogatu fresku na kojoj se žabe sa strahom kriju od opasnih letećih mesoždera. Prekrasna je njegova pesma „Žaba čita novine!” Nju interesuje samo jedno: „Hoće li se skoro odseliti rode?” Miodrag Kramar nalazi u kohabitaciji rode i čoveka dve tajanstvene pretpostavke: 1. da rode uz čoveka žive jer su osetile njegovu dobroćudnost i 2. da čovek rode poštuje jer sluti da je život u svojoj cikličnosti i burnom toku kadar da jedna stvorenja preobrati u druga. Ovaj poetično filozofski nastrojeni autor tu cikličnost smatra nedokučivom.

Rode nose u sebi skrivenu tajnu prirode. Ne bi se o njima razvilo verovanje da one donose sreću da je drukčije.

Po tome bi ispalo da rode po gnezdima izgledaju kao praiskonski mudraci i da ih je čovek zato proglasio simbolima večne obnovljivosti života i rađanja. Da„rode donose bebe” nije naivna varka za malu decu, a narodna priča, srpska i makedonska, o „čoveku koji je decenijama živeo pretvoren u rodu” slika pomenutu cikličnost. Taj se čovekroda vraćao leti na odžak svoje kuće da gleda sopstvenu decu i porodicu sve dok jednog dana nije prestao biti štrk i pretvorio se opet u domaćina kuće!

U Srbiji, srećom, rode još ne iščezavaju. Ima ih oko 1.300. A samo u selu Tarašu na Tisi ima četrdesetak parova! Sreo sam Tarašane, u susednom Zrenjaninu. Ponose se ekološkom činjenicom broj 1: „Od svih evropskih naseljenih mesta, Taraš je selo devičanski čiste prirode. Jer što bi se rodebaš tu vraćale iz Afrike! Dolaze u ista gnezda, a žive više od 20 godina, do 30, pa čak i 48 godina!”

Ekološka udruženja ljubitelja ptica i Društvo za zaštitu prirode mogli bi za svoj amblem da uzmu dugonogu rodu, visoku 75 centimetara, sa kljunom od 35! Ovaj transkontintalni letač ima raspon krila od tri ipo metra!

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *