„ДОЛАЗИ НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК – СРБИЈА ТРЕБА ДА БУДЕ УЗ РУСИЈУ“

„ДОЛАЗИ НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК – СРБИЈА ТРЕБА ДА БУДЕ УЗ РУСИЈУ“

7 фебруара 2024

СИНИША Љепојевић, угледни српски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство је направио до сада најопширнију јавну анализу српских односа са Западом и са Русијом.

          У овом, пре свега искреном интервјуу, који је пред читаоцима, није пропустио да охрабри српску страну на одлучан искорак ка братским интеграцијама и за то је понудио искључиво рационалне аргументе.

          * Какви су руско-српски односи били у прошлости, какви су данас и што је можда још важније – какви ће бити убудуће?

          – Српско-руски односи су прилично стари, они дуго трају, а интензивирани су зависно од историјског периода. У најважнијим периодима историје су били врло интензивни. Русија је као велика земља имала своје интересе који нису увек били на линији српских интереса, али треба разумети читав амбијент. Русија се овде оптужује због анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, јер је Русија тада била савезник Аустроугарске, али се потискује да је Босну и Херцеговину Аустрији дала Француска, а не Русија. Додуше, у том периоду је Србија била више окренута према Македонији него према БиХ. Али, у сваком случају када је Србији било тешко, српско-руски односи су били екстремно блиски и екстремно важни за Србију.

          – Данашње време је донело невероватну важност. Можда нико није ни слутио да ће до те мере бити важна српско-руска сарадња. Подсетио бих, пре свега, на 2015. годину, када су Британци и Американци припремили резолуцију у СБ УН да су Срби геноцидан народ. Русија је то блокирала.

          – У данашње време, ако Русија ништа друго није урадила него само то, и то је довољно. То што је спречила да Срби буду означени као геноцидни, што је и потпуна лаж.

          – Сад смо дошли у вишу фазу европске и глобалне историје. Један од кључних фактора те историје је Русија, и то је важно за свакога, а не само за Србе. Русија ће и убудуће, на основу онога што сада ради, бити незаобилазан фактор у било каквом новом светском поретку. Према томе, бити близак – користити историјско искуство и спремност Русије да буде пријатељ Србије и Срба, највећа је политичка мудрост у овоме часу. Искористити тај моменат! Јер, оно што ће се врло брзо десити – нови светски поредак – имаће Русију за једног од кључних фактора.

          Ми смо мала земља и без подршке некога ко је јачи од нас не можемо да функционишемо. То је реалност без обзира шта ми мислили о себи. Која је то земља на коју би требало да се ослонимо? То су оне земље чији су интереси најближи нашим интересима. У овом часу, ту је неколико земаља поред Русије – али нико на Западу није!

          * То значи да ако бисмо поставили питање: ко је за нас важнији – Русија или ЕУ, које су данас у сукобу, то је питање које је већ унапред одговорено овим што нам будућност доноси?

          – Апсолутно. Уопште није реч о приватном афинитету – неко је русофил или еврофил. Не, не. То је једноставно нова реалност. ЕУ упорно спроводи антисрпску политику. Од 1991. године до данас, политика ЕУ и Запада се према Србији и српском народу није променила. Према томе, крајње је необично, најблаже речено, што политичка елита у Србији упорно заговара европски пут и упорно се удвара осведоченим непријатељима Србије. Ја то могу да разумем због уцена, јер је добар део те елите доведен преко медија западних земаља, али не могу да оправдам.

          – Можете некоме дуговати ово или оно, али ако гледате кроз интересе српског народа, онда морате имати другачији став. То је моје мишљење, ја живим на Западу и знам како Запад функционише. Не говорим ово из неког приватног афинитета него јер је то реалност.

          * Људи који преферирају ЕУ говоре да (нам) је ЕУ оријентир као систем вредности и као привредни сарадник број један. Живите у Лондону веома дуго и знате какав је то дух. По вашем мишљењу, ко нам је духовно и цивилизацијски ближи- Русија или Западна Европа?

          – Кад живите у Србији, онда под утицајем вишедеценијске пропаганде верујете да смо Европа и већина људи је окренута ка ЕУ. Међутим, када одете да живите у ЕУ онда почињете да видите да то није баш тако, присетите се да смо ми пре свега православни народ у најширем смислу те речи. Не морате ићи у цркву или бити верник, али ви припадате православној култури!

          – То значи да смо ми источни народ. Ми као православна култура јесмо источни народ. Стицајем околности живимо на територији која се проглашава Европом, али у основи и суштински, ми смо православни и источни народ. Делимо систем вредности који је настао на Истоку. Ми не делимо систем вредности који се представља у Европи. Пре свега, шта је то систем вредности у Европи – лаж, рат, пљачка? Јел то систем вредности? Европа је у једном периоду дала велики искорак у науци, култури, уметности, али одакле је то дошло? То је све почело после пада Цариграда када је много тих људи – људи са Истока, прешло у Европу.

          – Према томе, расправе о томе су сувишне – ми смо источни народ. Источни народи имају врло јак идентитет. Ми наравно никада не можемо да будемо Руси. Можете да поштујете и следите руске вредности, али не можете бити Рус, Кинез или Арапин. Међутим, можете разумети да припадате истом вредносном корпусу. Ми смо се, после толико година пропаганде, мало удаљили од источног корпуса. Пре свега у смислу идеје саборности. Ми смо расуто друштво. То је било присилно. Вратићемо се нашој саборности, али у овој фази је тако.

          – Друга ствар је држање речи. Ту нас је Запад највише урнисао. На Истоку, поред тога што земље имају своје интересе, постоји култура речи. Ако се договоримо – то ће бити тако. На жалост, савремена генерација политичара и елите у Србији су једноставно напустили ту источну културу и њима се заиста више ништа не верује. Велике земље као што је Русија нису нервозне, имају стрпљења, али се елити Србије ништа не верује ни на Истоку ни на Западу. С тим што Запад има своју технологију уцена и корупције и надају се да ће то бити ефикасно у Србији, и до сада је у великој мери тако и било.

          * Рекли сте да западна цивилизација са собом носи рат. Србија је изгубила милионе живота и територију која нам је насилно одвојена. Ако Србија мисли да поправља штете које су настале дејством западне културе – дејством изнутра, из самог нашег друштва, али пре свега ако мисли да поправља штете које су настале као предуслов тог унутрашњег пропадања – штете које су настале у ратном сукобу, може ли ишта од овога без помоћи Русије?

          – Пре свега да подсетим да Запад јесте такав, као што смо причали, али да на Западу има много добрих ствари. Они су врло практични. Од заштите старих људи, угрожених људи итд… Проблем Србије је што узима само најгоре ствари са Запада, а најбоље не долазе. Узимају се само најгоре – уништавање сопствене привреде, разбијање правосудног система, гурање здравствене заштите у приватне компаније. Зашто ми то радимо?

          – Има тамо много добрих ствари, као што је, на пример, здравствена заштита у Енглеској, која је као овде у време друга Тита. Према томе, зашто узимамо приватну праксу, ако има добра државна пракса? Затим, државни факултети! У Енглеској не постоје приватни факултети… молим вас! Према томе, зашто узимати само најгоре ствари?

          – Наравно да се из политичког, економског и људског понора Србија може извући. Прво, мала смо земља и можемо бити ефикаснији него земље које су огромне. Али, мора да пронађе нечију подршку. Ми имамо етнички усамљен народ, Мађаре, који су себи направили тако да се сада обнављају уз подршку других. Проценили су ко би то могао да им помогне – између осталих и Русија, иако са њом немају никакве етничке ни културолошке везе. Србија би требало да направи план сличан мађарском.

          А шта је план обнове Србије? Мислим да би требало кренути од искуства које је настало средином 19. века, кад је постало јасно да ће Србија једног дана бити формално независна земља. Јер, она то није била до Берлинског конгреса. Тада је кренула обнова Србије. Први основ је била обнова духовности и писмености. Из те основе је кренуло оно чиме се ми поносимо, а што је урадила касније. Према томе, мислим да би у овом периоду историје Србија такође требало да пре свега обнови своју духовност.

          – Не мислим на оно да иду људи у цркву. Него да се у јавној комуникацији, кроз образовни систем афирмишу вредности и култура коју носи православна основа. Друга ствар је да се обнови образовни систем, у смислу да се врати онај који је био. То, наравно, тражи подршку. У том смислу би Русија са својим искуством, које је имала деведесетих и касније, могла да буде од важне подршке. И, да се неке ствари поставе на своје место, али не као приватни посао, као што је данас политика приватни посао. Не тако. Него да се политика постави као широки друштвени процес. Да се разбију предрасуде.

          – На жалост, у Београду сам срео много деце својих пријатеља која боље говоре енглески него српски, а имају 7-8 година! Те ствари би морале да се помере.

          – Наравно да је подршка Русије важна на још један начин. Урушавање образовног система и покушај да се уништи православни идентитет Срба је наметнуто. То је наметнути интерес Запада. Запад условљава политичку елиту у Србији да спроводи деструктивну политику. Условљава својом подршком, чак и кредитима и тако даље. Е, у том смислу је подршка Русије јако важна – да ми можемо да искорачимо из тог зачараног круга уцена и да почнемо са конкретном обновом образовања и здравственог система. Здравствени систем је у овој земљи толико понижен да је то историјска срамота.

          Диана Милошевић

          (следи други део)

KOMENTARI



6 коментара

  1. Ivan Grozni says:

    Interesantno da zapadu smeta odnos Srbije i Rusije koji je u glavnom kulturni i verski a ne smeta im sto Srbija upada u duznicko ropstvo sa kineskim kreditima. Dali zapad preko kineskih firmi takodje investira tj porobljava Srbiju. Nista ne iskljucujem. Samo pitam. Video sam i neverovatnije stvari u zivotu.

    • Ponosni građanin 2. reda says:

      Tvoja teza koja veze nema sa realnosti pokazuje samo to da ti imaš animozitet prema Kini, a Kina nam je saveznik.

      • Ivan Grozni says:

        Nemam ja animozitet prema Kini vec prema lopovima i diktatorima koji od svog naroda uzimaju sta im se svidja i koliko hoce a takodje od njega prave podanike,da ne kazem robove. U politici nema prijatelja. Ima samo INTERESA.

  2. Paja says:

    Pirgavi saksonci će nas uništiti, a uz rusku politiku i podršku u svetu, ćemo opstati i napredovati !

  3. Dragan Pik-pantalon says:

    Zašto Siniša živi na zapadu kad toliko voli i ceni Rusiju?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u