Дом Јеврема Грујића – Музеј дипломатије и авангарде

Dom Jevrema Grujića – Muzej diplomatije i avangarde

18 marta 2015

kul_620x0 5687598799Krajem maja ili početkom juna Dom Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici krajem maja ili početkom juna postaće muzej. Kako za „Novosti“ kaže jedan od Grujićevih naslednika Lazar Šećerović zvaće se „Dom Jevrema Grujića – Muzej diplomatije i avangarde“. Tako će ova kulturno-istorijska riznica moći na nov način da svedoči o tome koliko su bile jake evropske veze tadašnjeg srpskog građanskog društva, koliko snažni njegovi uticaji na kulturu i politiku zemlje.

– Muzej diplomatije, zbog toga što je diplomatija bila poziv sedam generacija muških potomaka ove kuće, a avangarde, jer su se u Svetogorskoj 17 mnoge stvari dogodile prvi put – objašnjava naš sagovornik.

Jevrem Grujić je jedan od prvih naših studenata koji odlazi u Pariz. Osnivač je Liberalne stranke. U njegovoj privatnoj kući prvi put se dogodio istorijski dogovor: pred balkanske ratove 1912. u donjem salonu je potpisan tajni sporazum sa Bugarima iz koga je proistekao Balkanski savez za oslobođenje svih južnih Slovena od Turaka. Između dva rata bilo je ovde francusko humanitarno društvo „Kap mleka“. Jedno vreme je bilo belgijsko poslanstvo. Pred kraj Drugog svetskog rata kako nije bilo dovoljno bolnica, bila je tu i partizanska bolnica u parteru naše kuće – podseća Šećerović i dodaje: – Avangardno je i to da se pred kraj 20. veka celokupna opozicija okupljala u parteru. Naša kuća je burno ušla i u 21. vek.

U kući je 1967. osnovana i diskoteka, prva od Trsta do Vladivostoka. Ona je najavljivala revolucionarnu 1968, dah slobode, hipi pokret.

Ne manje važno – kuća Jevrema Grujića je i prva kuća koja je naprečac stavljena pod zaštitu 1961, godinu dana po osnivanju Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i to na inicijativu najistaknutijih intelektualaca i stvaralaca Beograda, pošto joj je pretila opasnost da bude srušena kako bi se napravio parking za Atelje 212 čija izgradnja je počinjala.

Ono što je javnosti malo znano je podatak da prava priča o kući Jevrema Grujića, koja je podignuta 1896, počinje nekoliko decenija ranije i to u Kragujevcu!

Naime, dok je u Beogradu stolovala žena knjaza Miloša – Ljubica (koju je narod zvao „velika gospođa“), u Kragujevcu je gazdovala „mala gospođa“ – Jelenka. Kad je „romansa“ sa knjazom počela da bledi, Miloš je udaje za Hercegovca, svog ministra finansija Teodora Herbeza koji je doktorirao pravo u Padovi. Naravno, knjaz je svoju nekadašnju ljubav „ispratio“ u brak sa pozamašnim mirazom. I, danas se na njenom portretu u Narodnom muzeju može videti biserna ogrlica sa 38 redova, koja je vredela kao 50 kuća u ondašnjem Beogradu. Ali, dobila je i niz poseda od kojih je jedan bio i onaj između današnje Svetogorske i Hilandarske ulice. Upravo to imanje biće miraz Jeleni – usvojenoj ćerki Jelenke i Teodora Herbeza kojom će se 1856. oženiti Jevrem Grujić.

HERBEZOVO SREBRO

Teodor Herbez čiji se portret, koji je uradio Miloš Tenković, čuva u Domu Jevrema Grujića, po završetku studija i doktorata u Padovi radio je u Rusiji kao visoki činovnik celu deceniju. Na poziv knjaza Miloša dolazi u Srbiju. Došavši pred knjazov konak u Kragujevcu sa tovarom koji je nosilo 10 mazgi pozva, kako je zapisao Milan Milićević, gospodara da vidi šta je sa sobom doneo: „Pogledaj gospodaru moje srebro, koje je ovde pred tobom. Ja sam ga sve pošteno zaradio u Rusiji. Razgledaj ga i zapamti dobro sve što imam, a nemoj posle da kažeš da sam ga kao tvoj popečitelj zaradio putem pljačke!“.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *