„Dominiče, Srbija ti kliče“

„Dominiče, Srbija ti kliče“

2 septembra 2013

branko-radun-fotoPiše: Branko Radun

Nekada su ispisivani gradom slični grafiti, samo je tada „junak“ bio glavni lik Nik Sloter iz lake letnje serije. Iako je izvesno da nam Dominik Stros-Kan neće biti ministar, a možda ni savetnik, njegova „nominacija“ je pokrenula zanimljivu medijsku „debatu“.

Srbija je tradicionalno otvorena zemlja za strance da u njoj naprave karijeru i uspeh. No, problem je što su mnogi takvu otvorenost znali da zloupotrebe. Tako da na pitanje – šta misliš o dolasku Dominika Stros Kana ne mogu odmah i lako da dam odgovor. On se uglavnom može sažeti u ideju – sve zavisi od toga šta mu bude zadatak i kakav manevarski prostor bude imao.

Poznato je da su Amerika ili Rusija postale sila tako što su prihvatali mlade i ambiciozne strance koji su mogli da pomognu jačanju zemlje. No, oni su prvo napravili okvire u kojima su se pridošlice morale kretati, tako da je na taj način smanjena mogućnost da postanu „slobodni strelci“. To je nekada, pre jednog veka, imala i Srbija, pa je bilo sasvim normalno da dođu neki Slovenci i otvore najznačajnije novine na ovim prostorima – Politiku. No, danas je naša otvorenost ostala bez te brane u vidu jasnih pravila i merila, pa se pretvara u tolerisanje bahatog i štetočinskog ponašanja stranaca u mnogim oblastima. Tako smo došli u poziciju da budemo u poljoprivredi i trgovini hranom na našem tržištu zavisni od Hrvata i Slovenaca. Iz tih krugova je išla i kampanja protiv ulaska arapskog kapitala u domaću poljoprivedu, naravno, pod maskom „ekonomskog patriotizma“.

Zanimljivo je videti ko sve vodi i kampanju protiv dolaska Dominika Štros Kana. Zanimljiva koalicija patriota „kojima smetaju stranci“ sa lokalnim globalistima koje naročito pogađaju njegovi seks skandali. Naravno da im se nije probudila odjednom puritanska moralnost već je o nečemu drugom reč. Odjednom vidimo da oni koji su se kleli u „svet“ i „Evropu“ pokazuju svoje ksenofobično lice.

Kome smeta Stros Kan? Ozbiljniji izvori govore da je on došao u konflikt sa onom strujom koju zovu tvrdom linijom neolibaralizma i koju predvodi uglavnom anglosaksonski bankarski lobi. Dominik je bio više sklon mekšoj „socijaldemokratskoj“ ekonomskoj doktrini koja je dosta prisutna u Parizu ili Berlinu. Još pre te seksualne afere, za koju neki tvrde da mu je nameštena, od strane druge struje on je nastojao da afirmiše koncept veće društvene korisnosti ekonomije kako bi se sa manje socijalnih lomova preživela kriza. Takva škola mišljenja ide ka tome da bankarski i finansijski sektor mora nešto i da žrtvuje. Osim toga, ta škola je svesna da bankarski sektor gubi smisao ako nemate ozbiljnu realnu ekonomiju, normalne zaposlenosti i povećanja proizvodnje. Kome ćete davati kredite i ko će ih vraćati, ako ljudi ostanu bez posla a država bez prihoda. Stoga neki misle da je Dominik pao kao žrtva tog nastojanja da malo promeni neoliberalni kurs globalnog finansijskog titanika.

Da li to znači da bi Dominik uticao i na promenu pravca kojim je išla Srbija do sada? Teško je to reći. No, takav potez izaziva nelagodu u krugovima onih koji su alergični na njegovo ime. Pritom se on vezuje i za ruski kapital, što stvara dodatnu nervozu kod nekih zapadnih krugova, a i njihovih ljudi ovde na terenu.

Zanimljivo je da se kod nas retko ko osmelio da o ovome govori, dok u Hrvatskoj to nije tabu. Predsednik Hrvatskog društva ekonomista Ljubo Jurjević govori kako bi Dominik mogao u Srbiji voditi donekle drugačiju politiku, no što su to činili „priučeni kadrovi“ globalnih neoliberala. On kaže: „Stros-Kan ima osećaj za društvenu odgovornost, a Srbija je izrasla u socijalizmu, gde je bar nominalno bilo tog osećaja. Može da izvuće Srbiju za 3-4 godine.” On bi se «uklapao u duh srpskog društva i srpske ekonomije. Srbi imaju relativno dobru industrijsku politiku, no problem je što ona ne može u godinu dana rešiti probleme javnog duga i visoke nezaposlenosti. Ali ako bi Stros- Kan mogao da spovede deo onoga što je najavljivao u MMF-u u oblasti javnih finansija Srbije, posebno u monetarnoj politici, Srbija bi, uz sve navedeno, uz njegovu pomoć za 3-4 godine mogla biti stabilna rastuća ekonomija”. On dodaje da Hrvatska, za razliku od Srbije, nema nikakvu industrijsku politiku. Srbija se po njemu «fokusirala na poljoprivredu, energetiku, autoindustriju, vojnu industriju, IT i sve prateće industrije». To bi moglo da bude istina za nekoliko godina ako bi smo imali nove ljude i novu politiku i ekonomskoj sferi. Do sada to, očigledno, u vremenu kada su ekonomiju vodili kadrovi DS i URS, to nije bilo moguće.

(Novine novosadske)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *