Доналд Трамп – далеки непријатељ и блиски савезник калифата

Donald Tramp – daleki neprijatelj i bliski saveznik kalifata

26 decembra 2015

Bosko Jaksic 45Piše: Boško Jakšić

Dok nastavlja da upravlja svojim kalifatom, regrutuje nove borce i napadima na tri svetske sile potvrđuje globalne terorističke ambicije, Islamska država uspeva da pomagače nađe na najmanje očekivanoj adresi: u vrhovima američkog političkog establišmenta.

Zvuči paradoksalno u vreme dok ista ta Amerika i međunarodna koalicija pod njenim vođstvom nastavljaju da bombarduju islamiste po Iraku i Siriji pokušavajući da zaustave širenje malignog džihadizma.

Naravno da pomoć okupljanju islamista nije američki cilj, ali jeste direktna posledica intervencionističke politike koja je džihadistima omogućila da se ubace u Irak, Siriju ili Libiju, zemlje u kojima ih nije bilo pre rušenja despotskih, mada sekularnih režima.

U vreme invazije na Irak pisao sam da je Džordž V. Buš svojom politikom, licemerno zamotanom u borbu za „srca i duše” Iračana, potpomognutom bombama koje su simbolizovale ambiciozni plan „demokratizacije” šireg Bliskog istoka i izjavama o „krstaškom ratu”, pretvorio Pentagon u najveći regrutni centar islamskog radikalizma.

U čemu je razlika između onoga što je nekada radio Džordž V. i ovoga što danas govori Donald Tramp? Samo u činjenici da je prvi bio republikanski predsednik dok se drugi zabrinjavajuće uspešno bori za predsedničku nominaciju republikanaca.

Tramp poziva na deportaciju miliona imigranata, primorao bi muslimane u SAD na posebnu registraciju i osmatrao njihove džamije. Predlaže da Amerika svim muslimanima „potpuno i kompletno” zabrani ulaz u zemlju.

Trampa bi neko morao da podseti kakve je katastrofalne posledice Buš naneo strateškim interesima SAD: ojačao je džihadizam, kod Arapa rasplamsao latentni antiamerikanizam, aktivirao sukob sunita i šiita, ozbiljno narušio ugled SAD kao lidera slobodnog sveta i sukobio Vašington sa zapadnim saveznicima. Haosom na tržištu nafte doprineo je snaženju Rusije, a od Irana je napravio regionalnu silu. Fijasko.

Tramp nije usamljen. Senator Džeb Buš, takođe predsednički kandidat republikanaca, predlagao je da se prava izbeglica iz Sirije vezuju za njihovu religiju. Ben Karson, još jedan kandidat republikanaca za Belu kuću, smatra da musliman ne sme da postane predsednik SAD i tvrdi da smo suočeni sa „ratom civilizacija između radikalnog islama i zapadnih vrednosti”. Predstavljajući svoje istomišljenike kao žrtve, konzervativci šire strah, pozivaju na nasilje i tako podržavaju put ka hantingtonovskom scenariju konflikta civilizacija, što je i strateški cilj samoproglašenog kalifa Abua Bakra el Bagdadija.

Barak Obama je 2011. povukao američke vojnike iz Iraka i u Bagdadu instalirao vlast koja je većinskim šiitima omogućila da prekinu vladavinu sunitske manjine, ali na ruševinama okupacije stvorena je sasvim nefunkcionalna država. Marginalizacija sunita prvo je stvorila Islamsku državu Iraka, potom Islamsku državu Iraka i Sirije.

U Siriji je cilj tamošnje varijante „arapskog proleća” od starta bio „demokratizacija”, ali iza omiljenog slogana krila se želja za „promenom režima”, uklanjanjem istog onog Bašara el Asada koga je nešto ranije tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton proglašavala za „reformatora”. Građanski rat širom je otvorio vrata prodoru Islamske države.


U traganju za odgovorom na novi izazov, i Obamin Vašington se oslonio na davno napisana skripta. Predsednik je uspeo da spreči novo slanje vojnika u bliskoistočni teatar operacija, ali nije uspeo da izbegne omiljenu recepturu stratega u Pentagonu: bombardovanje.

Biće da ni njemu niko nije hteo da kaže da će zapadne bombe u Iraku i Siriji iznedriti isto onoliko džihadista koliko ih unište. Svaka nova radikalna grupa nastala iz otpora Amerikancima po pravilu je organizovanija, radikalnija i brutalnija od prethodne.

Tramp je, da budemo pošteni, otišao mnogo dalje od Obame koji se na startu prvog mandata ipak nadao „novom početku” odnosa Amerike sa muslimanskim svetom. Estradni milijarder okuplja pristalice oslanjajući se na jezik mržnje. Dok on regrutuje „jevanđeoski pojas” hrišćanskih fundamentalista, samozvani kalif okuplja lokalne i belosvetske džihadiste spremne da umru u svetom ratu protiv „nevernika”.

Hilari Klinton sada kaže da Tramp „postaje najbolji regruter” Islamske države. Što je tačno. Abu Bakr, aka kalif Ibrahim, u liku dalekog neprijatelja dobio je bliskog saveznika. Rezultat njihovih reči je istovetan, samo je okrenut različitoj publici.

Ideologija Islamske države je nov fenomen, tim opasniji jer predstavlja ozbiljan izazov učmalosti udobnog kapitalizma. Dok kalif Ibrahim pod crnim barjakom okuplja mrzitelje čitave jedne civilizacije i njene religije, Tramp postrojava crne legije koje šire strah od stranaca, rasnih i verskih manjina.

Tramp i Abu Bakr vraćaju u vremena krstaškog ratnika Ričarda Lavljeg Srca i njegovog arapskog rivala Saladina. Jedan dan ratuju, sutradan razmenjuju poklone. Svaki od njih živi od mržnje drugog.

Tramp podseća na populističke demagoge prve polovine 20. veka koji su Italijane poveli u fašizam, a Nemce u nacizam. Ne slučajno ga liberalna Amerika poredi s Hitlerom ili Musolinijem. Kažu da je on novi Džozef Makarti, zloglasni senator koji je posle Drugog svetskog rata predvodio lov na komuniste. Proglašavaju ga za američku Marin le Pen i tvrde da je „beli ISIS”.

Amerika je pred dilemom: da li se osloniti na podizanje štita prema muslimanima, što je rešenje kome deo EU pribegava u rešavanju izbegličke krize, ili muslimanima omogućiti da budu aktivni subjekti rešenja?

U ovom trenutku nema evidencije da Islamska država koristi Trampove izjave u kampanji privlačenja novih boraca i simpatizera, ali to neće dugo trajati. Islamisti su ovladali marketinškim tehnikama i dobro znaju da iskoriste svaki signal rasizma, islamofobije, straha od muslimana.

Militantni perverzirani islam i bauk islamofobije paralelno lutaju svetom regrutujući na svakom koraku nove sledbenike. Ali, kao što Islamska država ne predstavlja islam, tako ni Donald Tramp i družina ne predstavljaju zapadnu.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *