Došlo vreme za otvaranje tajnih dosijea

Došlo vreme za otvaranje tajnih dosijea

5 октобра 2013

DosijeNiko nema ni najblažu predstavu koliko desetina hiljada propisa u Srbiji nosi neku oznaku tajnosti, ali su procene prethodnog Ministarstva pravde da 80 odsto njih taj pečat nosi – protivzakonito. Iza nje se decenijama sakrivalo sve i svašta – od nerada i javašluka, do ozbiljnog kriminala i zloupotreba. Žig poverljivosti, recimo, i dalje nose neki ugovori o prodaji državne imovine!

Oznake „službene tajne“ mogle su da lupe svaka banka, preduzeće, institucija, svojevremeno partijski plenumi, fakulteti, pa i opštine. Prave kontrole ko i kako koristi ovu odrednicu nije bilo.

Situacija se nije mnogo promenila ni posle 2010, kada je donet Zakon o tajnosti podataka, koji je trebalo da bude u primeni već godinu dana. Tada su formalno ukinute vojna i službena tajna. Ali ne i u praksi. Danas postoje samo četiri stepena tajnosti: interno, poverljivo, strogo poverljivo i državna tajna. Međutim, podzakonski akti neophodni da bi zakon mogao da startuje još nisu doneti, pa se ne zna koji dokument kako može da se klasifikuje. Tako se dešavalo da najobičniji statuti organizacija i škola nose oznake državne tajne!

– Viđali smo da dokumenti o avionima koji već decenijama nisu u upotrebi i sklonjeni su u muzeje, nose oznaku vojne tajne – kaže Marko Milošević, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. – U javnim preduzećima masovno stavljaju pečate zaštite na papirologiju koja se odnosi na javne nabavke. Takođe nam se dešava da nam, kada šaljemo pozive za skupove resorima sile, povratni papir, posebno iz VJ, stigne sa oznakom „poverljivo“!

Kako saznajemo, problem sa ovom šumom kojekakvih „tajnih“ propisa otvoren je i prilikom nedavnog skrininga u Briselu, gde je našoj delegaciji predočeno kako su to uredile neke druge zemlje.

– Redovni godišnji nadzor koji smo obavljali, recimo u MUP, posebno u Upravi za ljudske resurse, pokazao je da dokumenta vezana za zapošljavanje kandidata nose i dalje oznaku „službena tajna“, koja već tri godine ne postoji – kaže Aleksandar Resanović, zamenik poverenika Rodoljuba Šabića. – Ali, nije tu toliko kriv MUP, koliko činjenica da zakon nije zaživeo jer fale ključni akti.

Služba poverenika nedavno je iznela podatak da im je tokom prošle godine stiglo 2.270 žalbi zbog uskraćivanja podataka, a u skoro trećini, odnosno oko 700, organi su se neosnovano pozivali na poverljivost. Te oznake su ipak uspeli da skinu.

Prema procenama Generalnog sekretarijata Vlade, na svakoj sednici, od 70 tačaka koliko bude pred Dačićevim kabinetom, dve-tri nose oznaku – tajna. U pitanju su platforme za putovanja ministara, odnosno predviđene poslove i razgovore, a tajna su i sva pitanja vezana za bezbednost. Stepen tajnosti određuje predlagač, a svi ti papiri dobro su zaštićeni u sefu Vlade. Tajne su i svi listovi hartije koji se pojave na zatvorenim skupštinskim sednicama Odbora za kontrolu službi bezbednosti, a članovi tog tela su se zakleli da će čuvati osetljive podatke, uključujući izveštaje bezbednosnih službi.

– Namera zakonodavca bila je da sredi haos u propisima koji uređuju oblast tajnih podataka. Mada zakon propisuje samo četiri stepena tajnosti, građani Srbije i dalje ne znaju šta je to, zapravo, državna tajna – kaže Marko Milošević.

Posle donošenja podzakonskih akata, Zakon o tajnosti podataka konačno bi, od sledeće godine, trebalo da se primenjuje, a kako Milošević ističe, rok je dve godine da se pročešljaju svi podaci i izbriše žig poverljivosti sa onih koji to nisu. To znači do kraja 2015!

Dva najvažnija podzakonska akta koja će udahnuti život zakonu su uredba koja bliže uređuje više nivoe tajnosti, kao i uredba koja određuje niže stepene. Prva je doneta u septembru, a druga će biti do kraja godine.

– Pri kraju je donošenje svih podzakonskih propisa o Zakonu o tajnosti podataka – kažu u Ministarstvu pravde i državne uprave. – U toku 2013. Vlada je donela Uredbu o bližim kriterijumima za podatke „državna tajna“ i „strogo poverljivo“, a do sada su doneti i kriterijumi za oznake tajnosti „poverljivo“ i „interno“ u BIA i Kancelariji saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka. U postupku donošenja je i Uredba za podatke „poverljivo“ i „interno“ u drugim organima javne vlasti. Vlada je donela i Uredbu o tzv. industrijskoj bezbednosti.

Ovo ministarstvo nadležno je i za nadzor nad pravilnim korišćenjem pojma tajnosti. Da bi nadzor uopšte mogao da se vrši, ministar je morao da donese Pravilnik o službenoj legitimaciji i načinu rada lica zaduženog za nadzor.

Sve ovo znači da će, posle revizije dokumenata, „službena“ i „vojna tajna“ i u praksi sada biti proterane.

Poverljivim papirima posebno se bavi Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i tajnost podataka. Njen direktor Goran Matić za „Novosti“ objašnjava da je donošenjem Zakona o tajnosti podataka, nakon dužeg perioda, učinjen značajan pomak:

– Iako je rad sa tajnim podacima regulisan i drugim propisima, važno je ukazati da je jedna od osnovnih intencija ovog Zakona uređenje jedinstvenog sistema određivanja i zaštite tajnih podataka, koji su od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje i spoljne poslove države. Usvajanjem i stupanjem na snagu tri uredbe o bližim kriterijumima za određivanje stepena tajnosti omogućena je primena Zakona na nacionalnom nivou, koji se do sada primenjivao samo u radu sa stranim tajnim podacima na osnovu potpisanih međunarodnih sporazuma koje je zaključila Vlada.

Jedna od nadležnosti ove Kancelarije jeste izdavanje bezbednosnih sertifikata za pristup tajnim podacima određenog stepena tajnosti. Do sada je sa bezbednosnim procedurama za rad sa tajnim podacima upoznato 589 lica, i izdato 195 sertifikata, mahom za potrebe međunarodne saradnje, radi realizacije određenih programa.

Od osnivanja Kancelarije do 2013, prema informatoru o radu, na osnovu rešenja izdato je i 170 sertifikata za pristup nacionalnim tajnim podacima sa oznakama „poverljivo“, „strogo poverljivo“ i „državna tajna“, i 225 serifikata za pristup NATO tajnim podacima. Kad su u pitanju prvi, 64 osobe dobile su sertifikat za uvid u državnu tajnu, 99 za uvid u strogo poverljiv dokument i sedam u poverljiv.

SPORAZUMI O RAZMENI TAJNI

Kada je u pitanju međunarodna saradnja, treba podsetiti da je Republika Srbija ratifikovala Sporazum o razmeni tajnosti podataka sa EU i NATO, a takođe do sada su potvrđeni bilateralni ugovori sa Republikom Slovačkom i Republikom Bugarskom, napominju u Ministarstvu pravde.

(Novosti)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u