ДОСТА ЈЕ БИЛО ЛАЖИ И ПРИКРИВАЊА: Шест месеци пре почетка бомбардовања, све се знало!

DOSTA JE BILO LAŽI I PRIKRIVANJA: Šest meseci pre početka bombardovanja, sve se znalo!

13 oktobra 2020

TAČNO šest meseci pred početak bombardovanja Srbije, 24. septembra 1998. godine, Samjuel Berger, tadašnji američki savetnik za nacionalnu bezbednost, obavestio je predsednika SAD Bila Klintona o pripremama za ultimatum Srbiji.



Kako pokazuju dokumenti predsedničke biblioteke Bila Klintona sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti, za „zaustavljanje humanitarne katastrofe na Kosovu i pripremu političkog rešenja“, predlagao je „kredibilnu pretnju vojnom akcijom NATO“.

– To podrazumeva pritisak na NATO da izda ultimatum sa zahtevom Miloševiću da preduzme konkretne korake za rešavanje humanitarne i političke krize, ili će se suočiti sa vojnim odgovorom. Kako bi ultimatum bio kredibilan, mi i naši saveznici treba da budemo spremni da izvedemo ograničene raketne napade, ako Milošević ne pristane da se povinuje. Ukoliko istraje, treba da budemo spremni da izvedemo šire vazdušne napade kako bismo sprečili njegovu sposobnost da izvodi vojne i bezbednosne operacije na Kosovu – preporučuje Berger.

Američki spoljnopolitičkim tim, kaže Berger, saglasan je da oslanjanje samo na humanitarne akcije i diplomatske pregovore nema perspektivu za uspeh. Tvrdi da proces pregovora ambasadora Hila sa Miloševićem i kosovskim Albancima neće dati prihvatljiv sporazum sve dok se nasilje nastavlja, „brutalnim akcijama srpskih bezbednosnih snaga u kombinaciji sa povremenim napadima OVK“.

– Rezolucija Saveta bezbednosti UN, usvojena sa 14 prema nula, uz uzdžanost Kine, i NATO odluka da počne sakupljanje snaga značajni su koraci u našim političkim i vojnim pripremama za izdavanje ultimatuma, dok istovremeno šalju snažne signale Miloševiću. Rezolucija UN pomaže u stvaranju političke baze za upotrebu sile za mnoge naše saveznike, ali ona eksplicitno ne dozvoljava upotrebu sile – priznaje on.

Stoga Berger upozorava Klintona da ovaj pristup ima svoju cenu i rizike, kako političke, tako i vojne. Dokument pokazuje da je vrh SAD bio svestan brojnih prepreka u Americi, među saveznicima, kao i svetu, za izvođenje ovog plana.

– Ovajanje podrške saveznika zahtevaće veliki napor, posebno sa Rusijom koja se snažno suprotstavlja upotrebi sile. Mnogi saveznici će želeti da pokušaju sa drugom rezolucijom UN koja autorizuje upotrebu sile pre nego što NATO izda ultimatum – bio je svestan Berger.

Ipak, dodaje da je nova rezolucija manji problem od odluke nekih saveznika da odustanu od učešća u operaciji. Svestan je, kaže, i da je problematično održavanje konsenzusa, posebno ako se Milošević delimično složi sa uslovima ultimatuma.

– Moraćemo da se detaljno konsultujemo sa Rusijom bilateralno, kao i kroz NATO, kako bismo ograničili štetu po naše odnose – ističe Berger.

On upozorava predsednika i na poteškoće za ultimatum u samoj Americi:

– Većina članova Kongresa, kao i šira javnost, ima ograničeno interesovanje za Kosovo, a već imamo poteškoće sa učešćem u SFOR. Kongres će se brinuti zbog vojne akcije koja dovodi američke snage u opasnost, ili vodi dugotrajnom angažovanju u podršci „kosovskoj autonomiji“. Kongres će se posebno zabrinuti ako se ispostavi da su SAD privrženije vojnoj akciji od evropskih saveznika – upozoravao je.

Berger uviđa i da upotreba sile vodi daljim komplikacijama:

– Upotreba vojne sile nas obavezuje da kasnije igramo ulogu u primeni sporazuma, što je takođe pitanje na koje će se Kongres verovatno fokusirati. NATO nije uradio ni detaljno planiranje snaga za ovu opciju, a pitanje je da li će saveznici biti spremni da daju potrebni doprinos. Sad ispitujemo druge opcije za primenu sporazuma sa većim naglaskom na lokalnu policiju i druge institucije, a manje na veliko međunarodno, i posebno američko, vojno prisustvo – navodi Berger.

On zaključuje da „pretnja silom ima mnogo veću perspektivu za uspeh u poređenju sa humanitarnim i diplomatskim pristupom.

– Možda samo priprema za upotrebu sile može biti dovoljna da nagna Miloševića da popusti i ozbiljno pregovara – nadao se Berger.

TAČI SE OBAVEZAO KLINTONU

KLINTON je 20. juna 1999. godine iz hotela „Hajat“ u nemačkom gradu Kelnu čestitao tadašnjem kosovskom lideru Hašimu Tačiju na sporazumu o demilitarizaciji i transformaciji OVK, izrazivši zadovoljstvo što se „to dogodilo istog dana kada su srpske snage završile povlačenje s Kosova“.

Tači Klintonu odgovara da je to „i njegov uspeh“, da je to bio kompromis za postizanje mira i stabilnosti na Kosovu.

– Možemo da garantujemo da ćemo poštovati ljudska prava i prava manjina na Kosovu. Posvećeni smo postizanju slobode, mira i demokratije za sve etničke grupe na Kosovu – obećao je Tači.

KOMENTARI



5 komentara

  1. Pravda says:

    zlikovci su jos na zivotu, fuj.

  2. padre says:

    Vi bre, svakog dana no novo otrkivate ono, što svi znamo!

  3. Kosovac says:

    Sećamo se, na sastanku u Rambujeu je malo falilo da Srbi i Šiptari postignu neki kompromis koji bi zadovoljio obe strane. Kada je to bilo već izgledno, Medlin Olbrajt je naglo iz Amerike doputovala avionom u Rambuje. Sutradan su Šipe izašli sa nemogućim zahtevima, Srbi to naravno nisu mogli ni u snu da prihvate, nisu to prihvatili, Rambuje je propao, dobardan Bombardan. ………………..Čini nam se, sada je od Njih ovlašćen da ulogu Medlin Olbrajt preuzme Miroslav Lajčak. Svi mi po inerciji mislimo da je Miroslav Lajčak Sloven. A zaboravljamo da su Čivuti poznati kao konvertiti na papiru. Usvajaju svakakvo i ime i svakavo prezime, a posle kažu da su se šalili. ………………..Tako i onaj naš Ruski prijatelj Černomirdin, u prevodu „Crna Njuška“.

  4. Milutin says:

    Citat: To podrazumeva pritisak na NATO da izda ultimatum sa zahtevom Miloševiću da preduzme konkretne korake za rešavanje humanitarne i političke krize.... Pa kaže dalje:Kongres će se brinuti zbog vojne akcije koja dovodi američke snage u opasnost, ili vodi dugotrajnom angažovanju u podršci „kosovskoj autonomiji". Pitanje:dali su hteli da izvrše pritisak na Miloševića da reši krizu ili su iz osnova hteli kosovsku nezavisnost (kako tiho kažu kosovsku autonomiju). A i jedno i drugo u istom izveštaju. I otkud odjednom SAD kad je Nemačka inicijator raspada Jugoslavije i rastakanja srpskog nacionalnog korpusa. I to vekovima unazad dok SAD nisu ni postojale.

    • Kosovac says:

      @ Milutine, …..Čukni se U glavu, pa razmisli: Kolika je razlika između Evrope i SAD koje kao kako kažeš „Nisu postojale“?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *