ДОСТА ЈЕ БИЛО ЛАЖИ И ПРИКРИВАЊА: Шест месеци пре почетка бомбардовања, све се знало!

ДОСТА ЈЕ БИЛО ЛАЖИ И ПРИКРИВАЊА: Шест месеци пре почетка бомбардовања, све се знало!

13 октобра 2020

ТАЧНО шест месеци пред почетак бомбардовања Србије, 24. септембра 1998. године, Самјуел Бергер, тадашњи амерички саветник за националну безбедност, обавестио је председника САД Била Клинтона о припремама за ултиматум Србији.



Како показују документи председничке библиотеке Била Клинтона са којих је скинута ознака поверљивости, за „заустављање хуманитарне катастрофе на Косову и припрему политичког решења“, предлагао је „кредибилну претњу војном акцијом НАТО“.

– То подразумева притисак на НАТО да изда ултиматум са захтевом Милошевићу да предузме конкретне кораке за решавање хуманитарне и политичке кризе, или ће се суочити са војним одговором. Како би ултиматум био кредибилан, ми и наши савезници треба да будемо спремни да изведемо ограничене ракетне нападе, ако Милошевић не пристане да се повинује. Уколико истраје, треба да будемо спремни да изведемо шире ваздушне нападе како бисмо спречили његову способност да изводи војне и безбедносне операције на Косову – препоручује Бергер.

Амерички спољнополитичким тим, каже Бергер, сагласан је да ослањање само на хуманитарне акције и дипломатске преговоре нема перспективу за успех. Тврди да процес преговора амбасадора Хила са Милошевићем и косовским Албанцима неће дати прихватљив споразум све док се насиље наставља, „бруталним акцијама српских безбедносних снага у комбинацији са повременим нападима ОВК“.

– Резолуција Савета безбедности УН, усвојена са 14 према нула, уз узджаност Кине, и НАТО одлука да почне сакупљање снага значајни су кораци у нашим политичким и војним припремама за издавање ултиматума, док истовремено шаљу снажне сигнале Милошевићу. Резолуција УН помаже у стварању политичке базе за употребу силе за многе наше савезнике, али она експлицитно не дозвољава употребу силе – признаје он.

Стога Бергер упозорава Клинтона да овај приступ има своју цену и ризике, како политичке, тако и војне. Документ показује да је врх САД био свестан бројних препрека у Америци, међу савезницима, као и свету, за извођење овог плана.

– Овајање подршке савезника захтеваће велики напор, посебно са Русијом која се снажно супротставља употреби силе. Многи савезници ће желети да покушају са другом резолуцијом УН која ауторизује употребу силе пре него што НАТО изда ултиматум – био је свестан Бергер.

Ипак, додаје да је нова резолуција мањи проблем од одлуке неких савезника да одустану од учешћа у операцији. Свестан је, каже, и да је проблематично одржавање консензуса, посебно ако се Милошевић делимично сложи са условима ултиматума.

– Мораћемо да се детаљно консултујемо са Русијом билатерално, као и кроз НАТО, како бисмо ограничили штету по наше односе – истиче Бергер.

Он упозорава председника и на потешкоће за ултиматум у самој Америци:

– Већина чланова Конгреса, као и шира јавност, има ограничено интересовање за Косово, а већ имамо потешкоће са учешћем у СФОР. Конгрес ће се бринути због војне акције која доводи америчке снаге у опасност, или води дуготрајном ангажовању у подршци „косовској аутономији“. Конгрес ће се посебно забринути ако се испостави да су САД приврженије војној акцији од европских савезника – упозоравао је.

Бергер увиђа и да употреба силе води даљим компликацијама:

– Употреба војне силе нас обавезује да касније играмо улогу у примени споразума, што је такође питање на које ће се Конгрес вероватно фокусирати. НАТО није урадио ни детаљно планирање снага за ову опцију, а питање је да ли ће савезници бити спремни да дају потребни допринос. Сад испитујемо друге опције за примену споразума са већим нагласком на локалну полицију и друге институције, а мање на велико међународно, и посебно америчко, војно присуство – наводи Бергер.

Он закључује да „претња силом има много већу перспективу за успех у поређењу са хуманитарним и дипломатским приступом.

– Можда само припрема за употребу силе може бити довољна да нагна Милошевића да попусти и озбиљно преговара – надао се Бергер.

ТАЧИ СЕ ОБАВЕЗАО КЛИНТОНУ

КЛИНТОН је 20. јуна 1999. године из хотела „Хајат“ у немачком граду Келну честитао тадашњем косовском лидеру Хашиму Тачију на споразуму о демилитаризацији и трансформацији ОВК, изразивши задовољство што се „то догодило истог дана када су српске снаге завршиле повлачење с Косова“.

Тачи Клинтону одговара да је то „и његов успех“, да је то био компромис за постизање мира и стабилности на Косову.

– Можемо да гарантујемо да ћемо поштовати људска права и права мањина на Косову. Посвећени смо постизању слободе, мира и демократије за све етничке групе на Косову – обећао је Тачи.

KOMENTARI



5 коментара

  1. Pravda says:

    zlikovci su jos na zivotu, fuj.

  2. padre says:

    Vi bre, svakog dana no novo otrkivate ono, što svi znamo!

  3. Косовац says:

    Сећамо се, на састанку у Рамбујеу је мало фалило да Срби и Шиптари постигну неки компромис који би задовољио обе стране. Када је то било већ изгледно, Медлин Олбрајт је нагло из Америке допутовала авионом у Рамбује. Сутрадан су Шипе изашли са немогућим захтевима, Срби то наравно нису могли ни у сну да прихвате, нису то прихватили, Рамбује је пропао, добардан Бомбардан. ………………..Чини нам се, сада је од Њих овлашћен да улогу Медлин Олбрајт преузме Мирослав Лајчак. Сви ми по инерцији мислимо да је Мирослав Лајчак Словен. А заборављамо да су Чивути познати као конвертити на папиру. Усвајају свакакво и име и свакаво презиме, а после кажу да су се шалили. ………………..Тако и онај наш Руски пријатељ Черномирдин, у преводу „Црна Њушка“.

  4. Milutin says:

    Citat: To podrazumeva pritisak na NATO da izda ultimatum sa zahtevom Miloševiću da preduzme konkretne korake za rešavanje humanitarne i političke krize.... Pa kaže dalje:Kongres će se brinuti zbog vojne akcije koja dovodi američke snage u opasnost, ili vodi dugotrajnom angažovanju u podršci „kosovskoj autonomiji". Pitanje:dali su hteli da izvrše pritisak na Miloševića da reši krizu ili su iz osnova hteli kosovsku nezavisnost (kako tiho kažu kosovsku autonomiju). A i jedno i drugo u istom izveštaju. I otkud odjednom SAD kad je Nemačka inicijator raspada Jugoslavije i rastakanja srpskog nacionalnog korpusa. I to vekovima unazad dok SAD nisu ni postojale.

    • Косовац says:

      @ Milutine, …..Чукни се У главу, па размисли: Колика је разлика између Европе и САД које као како кажеш „Нису постојале“?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u