DRAGOLJUB ŽIVOJINOVIĆ: Zapad poredi Mladu Bosnu sa Al-Kaidom i podiže spomenik Francu Ferdinandu, a prvi su bili protiv Austrougarske

DRAGOLJUB ŽIVOJINOVIĆ: Zapad poredi Mladu Bosnu sa Al-Kaidom i podiže spomenik Francu Ferdinandu, a prvi su bili protiv Austrougarske

13 septembra 2013

dr-zivojinovicAkademik SANU o pokušajima na Zapadu i u domaćoj javnosti da se tumačenja uzroka izbijanja Prvog svetskog rata podvrgnu novoj definiciji.

Povodom napisa pojedinih zapadnih istoričara i medija u kojima je Gavrilo Princip proglašen prethodnikom Osame bin Ladena, a organizacija Mlada Bosna pretečom Al Kaide, javio se za reč akademik Dragoljub Živojinović. Predsednik odbora Srpske akademije nauka za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata rekao je u razgovoru za „Politiku” da ljudi koji prave takva poređenja, a reč je o ozbiljnim ljudima, izvesno nisu svesni šta je bila Mlada Bosna, a šta predstavlja Al Kaida u današnje vreme…

Izjavu Vuka Draškovića da su meci Gavrila Principa „skupo koštali Srbiju”, akademik SANU smatra besmislicom.

„Mlada Bosna bila je udruženje bez organizacionih struktura, bez finansijske podrške iz takozvane pozadine. Bila je to grupa mladih nacionalista i patriota, koju su sačinjavali pripadnici svih naroda koji su živeli u BiH. U tadašnjoj Evropi bilo je sličnih organizacija… U Nemačkoj, u Italiji, u Rumuniji. Američki i evropski novinari koji pišu tekstove o Principu i Mladoj Bosni trebalo bi da znaju kakve su rasprave vođene na tu temu 1914. godine. Američki predsednik Vudro Vilson je, primera radi, postavio pitanje – šta traže Austrougarska i Franc Ferdinand u Bosni? Vilson je smatrao da su to srpske zemlje i da oni (Austrougari) onde nemaju šta da traže.”

Živojinović dodaje da je apsurdno poređenje sa organizacijom poput Al Kaide, između ostalog i zato što se ta organizacija oslanja na pomoć niza arapskih zemalja. „Te zemlje ih finansiraju, skrivaju njene pristalice i omogućavaju da dejstvuju ne samo u Africi i Aziji, već širom sveta… To je organizacija, čvrsto vođena sa jednog mesta. Mlada Bosna nije imala takve strukture.”

Ističući da nemamo dovoljno podataka za ocenu o tome koji su krajnji ciljevi revizionističke kampanje, akademik primećuje da će mnogi, već na osnovu englesko-nemačkih trzavica oko zahteva Berlina da se pri obeležavanju godišnjice izbijanja Prvog svetskog rata ne pominju imena pobednika i poraženih, pretpostaviti da to potiče od Nemaca. To bi moglo da znači i želju da se reviziji podvrgnu sve istorijske činjenice, uključujući i tačku 232. Versajskog ugovora koji su Nemci u celini potpisali, a u kojoj se izričito kaže da je Nemačka odgovorna za Prvi svetski rat i sve ono što se u njemu dogodilo…

Trebalo bi, kaže istaknuti istoričar, pokrenuti ozbiljnu raspravu u načelu, oslobođenu nepromišljenosti i gluposti pojedinih sagovornika, a jedna od prilika za to nudi se juna iduće godine, na velikom međunarodnom skupu koji organizuje Srpska akademija nauka.

Upitan ne kasni li se već sa reakcijama, s obzirom na to da evropski i svetski mediji već sada naveliko pišu na tu temu, Dragoljub Živojinović kaže:

„Možda bi trebalo podstaći odgovarajuće aktivnosti pre junskog termina 2014. godine, ali to nije u nadležnosti Srpske akademije nauke, već je to stvar odluke države Srbije koja finansira SANU aktivnosti. Govorimo o manifestacijama kojim bi se u nizu, u toku sledećih meseci ukazalo na istorijske događaje koji se lagano gube u zaboravu. Ova akademija je sirota kuća. Mi zavisimo od države, od televizije i štampanih medija. Mi nemamo sredstava da angažujemo bilo koga ko bi pripremio ozbiljnu kampanju. Upućeni smo na vas… Vi ste („Politika”) počeli da objavljujete napise na tu temu, ali i vaše kolege iz drugih kuća.”

Na primedbu „Politike” da je Latinka Perović svojevremeno istakla da je Srbija do 1914, a potom u sastavu Kraljevine Jugoslavije i najzad u SFRJ propustila priliku da u minulih stotinu godina da potpune odgovore na bitna istorijska dešavanja, počev od atentata na kralja Aleksandra Obrenovića 1903, pa sve do solunskog procesa i osude na smrt Dragutina Dimitrijevića Apisa, Živojinović odgovara:

„Ta 1903. godina bila je prekretnica na Balkanu. Ona je imala krvave posledice, ali to nije bio nikakav ’tipično balkanski’ razvoj situacije. I drugi vladari su ubijani, ili su na njih pokušavani atentati. Umberto Prvi je ubijen u Monci 1900. godine. Američki predsednici su ubijani, ubijen je ruski car. Znači, takva događanja su bila poznata kroz dugu istoriju. Pa u Francuskoj su kraljevima odsecane glave. Dakle, takvi događaji nisu tipični za Balkan. Ali danas upravo to hoće da se pokaže, da je ovde reč o nekim nedelima ’srboubica’. Hoće da nam proglase naciju – genocidnom. Srpske žrtve u borbama njegovog naroda za slobodu najbolji su dokaz da je genocid – a to je nešto što se namerno radi – počinjen sa suprotne strane. Šta bi trebalo reći o mađarskim okupatorima koji su pobili nedužni seljački narod u Mačvi? Danas se zna ne samo koliko je žrtava bilo, već i koji ih je puk ili regiment počinio. Na jednom skupu istoričara prošle godine o tome je govorio i jedan mađarski istoričar. To, dakle, nije nikakva tajna. Zaključak koji se nameće je jasan – nismo mi genocidna nacija, već smo žrtve tuđih genocida. Stradali smo u milionima, u ratovima, ali i u vremenima mira. Bombardovani smo, uništavani materijalno, fizički i duhovno.

Želeo bih, na kraju, da napomenem kolika je besmislica i to što se priča o podizanju spomenika Francu Ferdinandu u Sarajevu. Bošnjački faktori usmeravaju taj čin protiv Srba, braneći predstavnika carevine protiv koje su se sami borili. Puna dva meseca je austrougarskom generalu Filipoviću trebalo da slomi otpor muslimana prilikom okupacije Bosne, 1878. godine. Tukao se sa muslimanima, a ne sa Srbima i Hrvatima. Muslimani su bili najveći protivnici austrougarskog dolaska u Bosnu, nezamislivo je da sada zidaju spomenik čoveku koji je bio okupator.

Na kraju, o Kristoferu Klarku (australijski istoričar koji je proglasio Principa i Mladu Bosnu teroristima). To je izvesno čovek koji nastoji da provokacijom sam sebe reklamira. Čak 75 odsto građe njegove knjige o Principu uzeo je iz jednostranih austrijskih izvora. Ne može se razumeti srpska strana ako se koriste samo izveštaji austrijskog otpravnika poslova u Beogradu Štorka (Riter fon Štork) o Srbiji i Srbima uoči i posle atentata, osim ako se ti dokumenti koriste da bi se opravdala i odbranila tadašnja politika Beča prema Srbiji.”

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *