Драгослав Михаиловић: Још поправљам све своје књиге

Dragoslav Mihailović: Još popravljam sve svoje knjige

9 juna 2015

kul-jos-popravljam-(2)_620x0NIJEDNOM čoveku na svetu njegov sopstveni život ne izgleda čudan. To si preživeo, otišao si dalje, sećaš se… Ne znam kako da komentarišem svoj nekadašnji život, sem da mislim da sam mogao da živim bolje. Zašto je bila tolika halabuka oko mojih dela, zašto su se neki ljudi umešali, ne umem da kažem, sem da ti ljudi nisu bili dovoljno pametni. Što se ocene književnosti tiče, došlo je normalnije vreme. Za druge neke stvari možda je i teže nego što je bilo. I za mene je, na kraju, teže, jer sam ušao u neke debele godine, koje nisam od sebe očekivao – kaže, za „Novosti“, akademik Dragoslav Mihailović, povodom objavljivanja njegovih sabranih književnih dela, u izdanju „Lagune“.

Knjiga „Kad su cvetale tikve“, najznačajniji roman jugoslovenskog „crnog talasa“, od danas je u prodaji u novom, 35. izdanju, a do kraja godine „Laguna“ će objaviti roman „Petrijin venac“, i pripovetke „Lov na stenice“ i „Uhvati zvezdu padalicu“. U planu je da ovaj izdavač objavi dvanaest Mihailovićevih beletrističkih knjiga, u sledeće tri godine, dok će, po njegovim rečima, „Službeni glasnik“ u tom periodu objaviti publicistička i naučna dela, među kojima je i „Kratka istorija satiranja“, istoriografska studija o Golom otoku.

– Oba izdavača će svoj deo štampati za tri godine, ne može brže. E sad, da li ćemo svi to dočekati, drugo je pitanje. Nekad su sjajni pisci umirali pre objavljivanja sabranih dela. Bora Stanković ih nije imao za života, ni Momčilo Nastasijević – kaže Mihailović.

Već više meseci, kako nam otkriva, bavi se novim čitanjem i popravljanjem svojih knjiga, naročito onih koje se odnose na publicistiku:

– Kad su mi izašle prve knjige, strahovao sam za moje saradnike, još je Udba bila u velikoj moći, i u početku sam štampao samo imena onih koji nisu bili u životu. Za žive najčešće sam stavljao inicijale. Sad sam te inicijale pokušao da dešifrujem, i moram da kažem da u nekoliko slučajeva nisam uspeo.

Kratki roman „Kad su cvetale tikve“, iz 1967, po Mihailovićevim rečima, nije izazvao nikakvu gužvu, dok drama pisana dve godine kasnije – jeste.

– Uglavnom su govorili o mojoj knjizi i o mojoj drami ljudi koji nisu bili u pozorištu a nisu ni knjige čitali – priseća se osamdesetpetogodišnji pisac. – „Kad su cvetale tikve“ je jako stegnuta i napregnuta knjiga, i to je ono što nju dobro drži kod čitalaca pa i kod kritičara. Mislim da imam i boljih knjiga od nje, ali kritika i istorija književnosti misle drugačije.

Zadovoljan zbog novih izdanja svojih knjiga, Mihailović, ipak, dodaje:

– Vidim da su lektori intervenisali, držeći se poslednjeg pravopisa koji je donet prošle godine, što sam odobrio. Taj novi pravopis nije mi se dopao, jer je mnogo ustupaka učinio nepismenim ljudima. Ranije nisi mogao da kažeš „ajde“, nego da staviš i apostrof ispred, a sad su taj apostrof izbrisali i više se ne upotrebljava. Nekad se i „je l'“ pisalo sa dve reči, sa apostrofom na l, sad je to jedna reč. Čini mi se da je to popupštanje slabijem pravopisnom znanju ili pismenosti kod čitalaca i ljudi koji pišu, ali šta je tu je. To je usvojila i SANU i Matica srpska.

ANDRIĆEVA PODRŠKA

U PRIČI o ideološkim napadima na Mihailovića posle romana „Kad su cvetale tikve“, ističe se da je na njegovoj strani bio Ivo Andrić:

– Upoznao sam ga u Vranju 1969, desetak dana pre nego što je Tito držao onaj govor u Zrenjaninu, i tada je pokazivao simpatije prema meni. Posle toga saznavao samda je čitao i „Tikve“ i neke moje pripovetke iz prve knjige. Andrić je govorio o našem susretu i o tome, kako se izrazio svojoj ženi, da me je otkrio kao pisca za sebe.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *