Drevno pravilo potvrđeno i u slučaju Tijane Jurić

Drevno pravilo potvrđeno i u slučaju Tijane Jurić

9 avgusta 2014

02 sasa bizic2Piše: Saša Bižić

Posle skoro dvonedeljne potrage za petnaestogodišnjom Tijanom Jurić, rasvetljen je slučaj koji podigao na noge čitavu Srbiju, ali i celi region.

Ispostavilo se da je nesrećnu mladu Subotičanku u okolini vojvođanskog mesta Bajmok ubio i zakopao Dragan Đurić, mesar iz Surčina, koji je ravnodušno priznao brutalni čin. Monstruozni i svirepi detalji otkrili su razmere Đurićevog bezumlja, a tiha većina normalnih ljudi na ovim prostorima uzrujala se do te mere da je, snažnije nego ikada u novijoj istoriji, zatraženo ponovno uvođenje smrtne kazne za skotove spremne, poput Đurića, da divljački oduzimaju živote drugim ljudskim bićima.

Pošto su i Srbija, ali i Bosna i Hercegovina i Hrvatska, pre više od jedne decenije, uglavnom sledeći „integracione procese“, ukinule taj „ostatak varvarstva“, opravdani revolt običnog naroda sudario se sa zidom nezainteresovanosti političkih elita za promene u tom domenu. Opet smo mogli da se prisetimo kako stoje stvari s tim predznakom u Republici Srpskoj i Federaciji, gde smrtne kazne u ovom milenijumu nema ni u krivičnom zakonodavstvu, ni u sudskim presudama, ali se, paradoksalno, opcija njenog izricanja za najteža dela još uvek pominje u Ustavu RS. Bizarna je činjenica da je u osnovnom pravnom aktu Srpske mogućnost osude na smrt opstala zato što je klub bošnjačkih delegata u Veću naroda pre nekoliko godina zaustavio čitav paket ustavnih promena, uključujući i tu korekciju, a ne zbog večnih filozofskih dilema o (ne)svrsishodnosti takvog vida kažnjavanja?!

Pa, kada je već tako, eto prilike da i Srbi i Bošnjaci iskoriste zatečeno stanje i da, bar na nivou BiH, okrenu točak istorije u ispravnom smeru, odnosno da pokrenu inicijativu da se pomenuti paragraf, sačuvan u srpskom dokumentu zahvaljujući bošnjačkom vetu, vrati u propise u kojima je bio do kraja 20. veka. Na očekivane zamerke samozvanih zaštitnika „ljudskih prava“ da je smrtna kazna, zaboga, krajnje primitivna, da je zabranjena u EU i da se na Starom kontinentu primenjuje još samo u „mračnoj“ Belorusiji, mogu da izvuku spreman odgovor i da to prikažu kao deo „transatlantskog povezivanja“, jer se od 50 saveznih država SAD samo 18 nije opredelilo za „beloruski model“!

Nezavisno od Baraka Obame, Aleksandra Lukašenka i Ketrin Ešton, neprihvatljivo je ljude koji po društvenim mrežama traže smrtnu kaznu za ubicu Tijane Jurić označiti kao zagovornike linča, Divljeg zapada i šta sve ne, niti ovde bilo ko priziva „preuzimanje pravde u svoje ruke“ na način na koji su razne psihopate iz svih naroda to činile tokom proteklog rata u BiH. U stvari, reč je o zahtevu da u našim životima, bombardovanim morbidnim vestima iz crne hronike, bude odbranjeno drevno pravilo: „Kako seješ, tako ćeš i da žanješ“. I da to važi za sve, od monstruma Dragana Đurića pa nadalje.

(Pressrs.ba)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *