Дрмусање

Drmusanje

28 avgusta 2018

Piše: Čedomir Antić

Drmusanje je ključna reč crnogorskog pravosuđa i diplomatije. Mislim da bi ispod budućeg spomenika nezavisnoj Crnoj Gori – koji bi činila grupa od stotinak figura u natprirodnoj veličini, koje se opkoljene bore protiv aždaja sa istoka – trebalo da stoji nekoliko ključnih reči: „Milo“ (bez sumnje), „NATO“ (dakako), „Šaranović“, „Šarić“, „Mićunović“, „Kašćelan“, „Škaljar“, „Kavač“, „Marlboro“, „Slobo“, „Aco“ i, jedan glagol i to u množini, „drmusanja“.

Na jednoj izložbi, davno u Londonu, video sam naslov ispred jedne zbirke portreta. „Pokretači i drmatori“. Prvi su bili konstruktivna sila a drugi razorna. Zajedno, obeležili su i oblikovali naš svet. Crnu Goru međutim ne vode „drmatori“, već objekti globalne sile – „drmusanja“.

Kada sam pre nekoliko meseci gledao onaj istorijski snimak bliskosti predsednika Trampa i premijera Markovića nisam mogao ni da pretpostavim da ovaj čaplinovski nemi film ima i nekakav tekstualni dodatak. Neka masteru istorije gospodinu Plutarhu iz Bara i neoustaškom novinstvu gospođe Lincure iz Beograda bude znano i neka zapišu, da se zna dok postoji pismo, da je predsednik SAD za premijera nezavisne Crne Gore rekao:

O, on je samo cmizdrava propala kučka.“

Možda bivša Trampova službenica kleveće mladu, nezavisnu, nepravnu i nedemokratsku Crnu Goru. Možda je posle onog cimanja Tramp rekao: „Đe si vojvodo, ne viđesmo se od referenduma… U stvari, ne, manje je vremena prošlo… ali od ulaska Pete crnogorske armije u Moskvu, svakako…“

Siguran sam da je premijer bio spreman da se za čast, ne svoju jer ona nije ni važna, već premijersku, i pobije dok nije video ko stoji iza njega. Tada se gnevni pogled koji ne bi smekšao ni da su iza bili pomireni primorski klanovi, da su bili Cane i Milo… Dobro, preterujem… Ne bi pretvorio u snishodljivo obožavanje. Naprotiv.

Ali, bolje je biti „cmizdrava kučka“ nego da Budva bude u Makedoniji – a Klinton je tako mislio čak i kad je prespavao u istom gradu. Da je upoznao neku Budvanku ne bi tako mislio. Znao bi da je ovaj grad u Crnoj Gori i ko ga je oslobodio 1918. godine. Znao bi nešto i da je tada, kojom srećom, upoznao budućeg premijera, a šta tačno, mislim da nam je upravo preneseno kao Trampovo mišljenje.

A možda ovaj fizički kontakt, koji nije zabeležen od osmanskih vremena – kada su naši kneževi ljubili u nogu sultane, a izaslanike pred kalifima pravovernih (zbog lošeg iskustva iz 1389.) gardisti držali za ruke – predstavlja veliku traumu vekovima stare a mlade, nezavisne i na kolenima, evropske a nedemokratske, Crne Gore. Pre neki dan sudinica Stanišić poslala je na jednomesečni pritvor dvadesetogodišnjakinju iz Srbije koja nikada nije privođena, hapšena ni osuđivana. Nema snimaka kamera. Advokat tvrdi da je ista sudinica već opominjana zbog nepristojnog ponašanja, ali javila se prva sutkinja Crne Gore i predstavnica sindikata. Traže zaštitu za sudije !? Da, biće da je Jelena Stanišić bila zaista ugrožena od studentkinje koja se leči u Crnoj Gori i to zbog spora koji vredi kazne od 90 evra. Najbolje je da malu Saru za koju sudinica Stanišić tvrdi da joj je prodrmala ruku, osude na svih zaprećenih pet godina robije. Neka im ta devojčica plati za sve. I što sede kao žene (u slučaju sindikalistkinje kao žene i nacionalne manjine) u bezuticajnom i besmislenom crnogorskom sudstvu. Dok im Škaljari i Kavčani paradiraju po ulicama a rat su izvezli u Beograd. Jer šta će Srbi u Crnoj Gori kada, što bi rekao predsednik Đukanović ni u Srbiji ne predstavljaju više od 5% zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi?! Ne daj bože da neko prodrmusa nekog funkcionera Crne Gore a da pritom ne raspolaže najvećim arsenalom nuklearnog oružja na svetu i ne nosi riđu mačku na ćeli.

I dok običan Crnogorac ne brine da li će ga neko uhvatiti za ruku i prodrmusati je, a još manje su njegove brige da će morati da se pravi kako mu se to sviđa, ja kao običan Srbin u Srbiji i žrtva pravosudnog sistema Crne Gore koja se bavi vaspitavanjem mlađih punoletnika, idem brižan na Auto-komandu u Beogradu. Nosim pancer-šlem, policijski pancir (koji nisam razdužio kada sam davne 1994. napuštao kasarnu u Gnjilanima) i nateks naočare za sunce za koje kažu da su otporne na kuršum iz nekih pištolja. Šta ću? Kavčani i Škaljari su u ratu a to znači da je ceo Beograd bojno polje. Nisam ni misica iz Marbelje, niti sam advokat, nisam dugo ni bio u Kotoru… Međutim, pre dva meseca upravo na tom mestu, usred saobraćajnog špica podigli su u vazduh automobil iz koga je posle na užas građana koji mu nisu mogli pomoći dugo zapomagao raskomadani čovek.

To su prioriteti. Srbija, agresivna bezobraznica, šalje Crnoj Gori zločinačke sezonske radnike koji se usuđuju da prelaze preko izbledelog pešačkog prelaza i staju na put braniku moćnog automobila konceptualne bogatašice. A posle njih idevojčicu koja ima dva fakulteta i govori tri jezika, da drmusa jadnu sudinicu. Miloidna Crna Gora šalje nam sve same filmske junake: Luku Bracija, Bruna Tatalju, Santina Korleonea, Frenka Nerija… Oni se ovde igraju ali ujedno i pomažu našim putarima i zdravstvu da dođu do posla. Čekamo još samo da dođe i don Korleone.

Samo ako nastavi ovako mogli bi da se slučajno pomešaju filmovi. Pa da pred Palatom Srbija ne bude don Barzini, već Nikola Pašić ili bar sudija Falkone.

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *