ДРУГОСРБИЈАНЦИ ИСТРАЈНИ У НАПАДИМА: Хушкање против Смиље Аврамов

DRUGOSRBIJANCI ISTRAJNI U NAPADIMA: Huškanje protiv Smilje Avramov

21 februara 2015

smilja avramov23534564U našoj javnosti deluje veoma uticajna i jasno politički i ideološki profilisana grupacija novinara, publicista, nevladinih parapolitičkih aktivista i “naučnih“ delatnika koji su svoje karijere izgradili na kritici dvedesetih godina sa posebnim i stalnim osvrtom na pogubnu ulogu srpskog nacionalizma i ekspanzionizma u razbijanju jugoslovenske zajednice zbratimljenih naroda i narodnosti.

Zato i nije veliko iznenađenje što oni i danas veoma agresivno i istrajno, i to nakon svih sprovedenih demokratskih promena, koriste svaku priliku da iznova dokažu da je u našem društvu i dalje dominantan duh zloglasnih devedesetih godina.

Najnovija prilika im se ukazala povodom dodeljivanja ordena u sklopu obeležavanja dana državnosti Republike Srbije profesorki Pravnog fakulteta Smilji Avramov. Naš poznati karikaturista Koraks se prvi oglasio tako što je u svojoj „karikaturi“ smestio Smilju Avramov u društvo Adolfa Hitlera, Benita Musolinija, đavola i sejača smrti. Ovu nepriličnu i politikanstvom obeleženu „karikaturu“ je odmah prokomentarisao dežurni detektor duha devedesetih Teofil Pančić, koji je napisao da je Koraks ipak preterao i pri tome je postavio svojevrstan „estetski postulat“ pitajući se zar nije u osnovi svake satire sadržano preterivanje. I to „kreativno preterivanje“ nije zanemarivanje činjenica nego njihovo podvlačenje.

A po njemu su neupitne činjenice njegova ničim argumentovana i potkrepljena tvrdnja da je profesorka Smilja Avramov služila jednom ubilačkom režimu u okviru svoje struke i u granicama svojih mogućnosti. Ovoj olako izrečenoj tvrdnji i otvorenoj ideološkoj difamaciji se pridružila i istoričarka – društveno-politička radnica Dubravka Stojanović, inače poznata po svojoj objektivnosti, dodajući svoje viđenje da je dodeljivanje ordena Smilji Avramov velika uvreda za katedru međunarodnog prava beogradskog Pravnog fakulteta na kojoj je predavao niko drugi do Vojin Dimitrijević. Ali ko je u proteklim decenijama dao izuzetno veliki doprinos u građenju ugleda ove katedre ako to nije svojim delovanjem i naučnim doprinosom učinila upravo Smilja Avramov.

U ovakvim ideološkim iskazima se ne radi o elementarnim faktima već o težnji da se dokaže određena ideološka i politička tvrdnja bez obzira na to koliko ona ima uporišta u objektivnim činjenicama. Ali ovde se radi o veoma jednostavnom i suštinskom pitanju. Gde su granice tzv. kreativnog preterivanja u satiričnom izrazu i gde su granice slobode govora ako se ne vodi računa o elementarnim istorijskim činjenicama i elementarnom poštovanju ljudskog dostojanstva.

Profesorka Smilja Avramov je u jednom kratkom periodu devedesetih godina na početku jugoslovenske krize bila pravni savetnik Slobodana Miloševića, ali sigurno nije bila kreator njegove politike jer je vrlo brzo nakon prvih pregovora o sudbini Jugoslavije i Srbije napustila ovu poziciju. Treba potražiti u dokumentaciji kakva je bila njena pozicija u pregovorima koji su vođeni i na koji način je ona ocenila vođenje politike koju je kreirao Slobodan Milošević.

Inače je veoma dobro poznata činjenica da je on vrlo „pomno“ slušao, uvažavao i primenjivao savete i ozbiljna upozorenja najvećih pravnih i političkih autoriteta. Ali svrstavati Smilju Avramov u društvo najozloglašenijih nacističkih i fašističkih zločinaca nije nikakvo satirično preterivanje, već ordinarna ideološka i politikantska diskvalifikacija najniže vrste kojom se inače veoma često služe najistureniji i najagilniji teoretičari našeg stalnog povratka u devedesete i naše nesposobnosti da konačno izađemo iz zabrana nacionalizma i ksenofobije.

Samo i letimičan uvid u biografiju Smilje Avramov može nam dati dovoljno činjenica i argumenta da se radi o naučniku izuzetnog opusa, dokazanom antifašisti, koji poseduje veliki moralni i lični integritet, koji mogu dovoditi u pitanje samo oni koji se neprestano služe ideološkim podmetanjima i najprizemnijim difamacijama, ne vodeći računa da se radi o jednom od najuglednijih i najstarijih profesora Pravnog fakulteta u Beogradu.

Zato i čudi što nema nikave reakcije pravničke javnosti i samog Pravnog fakulteta, na kome je ona ostvarila svoju nespornu profesorsku, naučnu i stručnu karijeru. Zato treba navesti samo nekoliko najvažnijih biografskih podataka Smilje Avamov. Rođena je 15. februara 1918. godine u Pakracu. Gimnaziju je završila u Sušaku 1936. godine. Tokom Drugog svetskog rata, ustaše su ubile jedannaest članova njene porodice u logoru Jasenovac. Pravni fakultet je završila u Zagrebu 1947, a doktorat pravnih nauka je stekla na Pravnom fakultetu u Beogradu 1950. godine. Na ovom fakultetu je izabrana za asistenta 1949. godine, vanrednog profesora 1960, redovnog profesora međunarodnog javnog prava 1965.godine, a od 1973, godine je šef katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose. Studirala je i u Beču i Londonu i usavršavala se na na Harvardu i Kolumbija univerzitetu. Bila je dugogodišnji predsednik Svetskog udruženja za međunarodno pravo. Obavljala je i funkciju predsednika Svetske konfederacije za mir i razoružanje sa sedištem u Londonu, a bila je i član odbora za istraživanje ratnih tzločina počinjenih od strane SAD u Vijetnamu.

Član je Senata Republike Srpske. Objavila je mnoštvo naučnih članaka i knjiga: Međunarodno javno pravo, Genocid u Jugoslaviji 1941-1945, Genocid u Jugoslaviji u svetlu međunarodnog prava, Opus Dei – novi krstaški pohod Vatikana, Postherojksi rat Zapada protiv Jugoslavije, Trilaterana komisija: Svetska vlada ili svetska tiranija.

Zato predstavljati Smilju Avramov, koja se temeljno i dugo godina bavila uzrocima i posledicama genocida nad Srbima i čija je porodica stradala u ustaškom logoru Jasenovac u Drugom svetskom ratu, kao sledbenika Hitlera i Musolinija spada u red najdrastičnijih kršenja i poništavanja osnovnih principa objektivnosti i ljudskog dostojanstva. A verovatno je ona izložena ovoj nedostojnoj ideološkoj i politikanstkoj harangi zato što je uvek nastojala da se spozna i obelodani istina o uzrocima jednog od najvećih zločina u Drugom svetskom ratu – genocida nad srpskim narodom u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Svojim knjigama, naučnim radovima, javnim nastupanjima i delovanjem ona je uvek ukazivala na opasnost od mogućeg ponovnog oživljavanja fašizma i ustaštva, ali i na potrebu da se dosledno i na istorijski zasnovanim činjenicama artikulišu i brane srpski nacionalni i državni interesi.

Marinko M. Vučinić (NSPM)

KOMENTARI



12 komentara

  1. milan says:

    Kojekakve bitange se bave kojekakvim radnjama. Da, potrebno je barem nekakvo samo-poštovanje da se ne podlegne tome bogu novca milslim Mida mu je ime. Idem ga izguglati, iako unapred znamda se tako zove! Svaki taj novinarčic se dade kupiti za par dolara...treba prehraniti porodicu inače, odoše im žene u kvarno da zarade za šminku ili da prežive!

  2. Den says:

    Sramno je to da u Srbiji nema suda za sve one koje klevetaju bez dokaza. Sramno je to da se prodaju za saku para , i ne prodaju se posteni ljudi vec gubavci koji nezele raditi, vec zivjeti na lak nacin , posten ako nemoze zivjeti od struke promjeni posao . Ovo "novinarstvo" koje pise po Srbiji je sljam , prodano bezobrazno , svadjaju i oni su ti koji su krivi za mnoga sra..a u zemlji Srbiji. Pisu lazi da podignu tiraze i zaradu svojim vlasnicima , pljuju po svemu sto stignu , ne mareci za posljedice. Nazalost jos ni jednog novinara nije bilo pred sudom za ratno huskanje na podrucju Jugoslavije , a mislim da su oni najvise doprinjeli ratu na ovaj ili onaj nacin .

  3. ARTILJERAC says:

    Braćo i sestre na donjem linku je peticija za raspisivanje vanrednih izbora. Mi moramo nešto učiniti ili našoj deci neće ostati ništa od Srbije http://www.peticije24.com/108357 Šalji dalje

  4. pera says:

    nije problem Koraks, takvog šljama je puna Srbija, problem su mediji koji daju prostor Koraksovom anti-srpskom delovanju...

  5. Ilija says:

    Trebalo bi uvek pisati TZV. "druga Srbija". To nije nista drugo nego peta kolona, kvislinzi koji za pare rade protiv Srbije. Njima je mesto u zatvoru ili izbeglistvu, u normalnim zemljama. Niko ne govori o "drugoj Francuskoj" i slicno. Biti napadnut od petokolonasa je najbolji dokaz da je napadnuti na pravom putu u borbi za interese Srbije i srpskog naroda. Ti petokolonaski kerovi zalaju u coporu na mig gazde. A strane gazde dobro znaju sta je dobro za Srbiju i ko su najbolji ljudi sto se bore za srpsku ideju, pa organizuju hajke na te ljude, sada na prof Avramov. Zapadnjaci imaju tradiciju fizickog likvidiranja najopasnijih protivnika, prvo pocnu sa satanizacijom.

  6. ZORAN says:

    Sama Gospođa Smilja Avramov svojim životom govori o sebi.Jedan podatak da su je njene kolege izabrale za doživotnog počasnog predsednika Svetskog udruženja za međunarodno pravo, govori o dometu u struci.Napadaju je oni koji nemaju iza sebe ništa, osim mržnje, jeda i praznog nezadovoljsta. Vreme 90tih ješpuno srpskih promašaja i znamo da Milošević i SPS tada nicu skoro ništa poslušali Gospođu Smilju za neke postupke na međunarodnom planu, a kada se došlo do kraja i potrošene sve opcije, tada ni ona nije mogla ništa. Ja sam imao tu čast da budem njen student n aosnovnim i poslediplomskim studijama.

  7. Milorad says:

    ,,SMRT HAŠ-izmu SLOBODA NARODU,,!!!

  8. rale says:

    A ko je u zagrebu uz ovacije dočekao HITLERA..

  9. Paštrović says:

    Pošto sam u "Studenjaku" proživio 8 godina one najljepše mladosti, i pošto sam znao mnoge koji su studirali "pravo", i pošto ovih zadnjih 20-tak godina postajem svjedok tog pravničkog brloga mogu da kažem samo jedno (nije me Sešelj savjetovao): taj fakultet je već poodavno dno dna. Nećemo sad valjda i o najbeskrupuloznijoj korupciji kod nas, a čiji je najjači "vođa" baš taj studentsko-profesorski kadar sa "Pravnog"! I otkud meni PRAVO da i pomenem poštovanu Srbkinju, gospođu i profesora Smilju? Ona i onako pripada izgubljenom narodu.

  10. Paštrović says:

    Zašto Srbi uporno, a bez moranja, ponavljaju jedno te isto:"u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj"... u tzv. KosovA... pa opet, u tzv. Republici Hrvatskoj...? Mi kao papagaji uporno ono "tzv", a ovi "tzv" se raširili da više nema ni jedne slobodne stolice u balkanskom "kazalištu"? Zašto to idiotsko "tzv", a ovamo gledamo barjake te iste "tzv" kako nam se po Srbiji, po CG, a i po ovoj Kanadi i Moskvi ponosno lepršaju. Zašto sami sebe tako uporno, tvrdoglavo i slijepo lažemo, poštovani Marinko M. Vučinić?

  11. Danja says:

    Onog momenta kad se u Srbiji SVE nevladine udruge po uzoru na Rusiju proglase zakonski onim što jesu (ekspoziture tajnih službi pro-nacističkog Zapada), tek tada će Srbija početi da diše... tek kada počne suđenje "neovisnim" novinarima (plaćenicima tajnih službi pro-fašističkog i licemjernog Zapada) i kada ti bijednici budu optuženi na dugogodišnje zatvorske kazne, tada će pravda konačno zakoračiti na tlo Srbije. Mi, braće i sestro, treba samo da izdržimo. Ponekad se čini toliko teško da se čini nemogućim, ali treba da znamo.... da gledajući kroz prostor i vrijeme.... treba da budemo ponosni na svoje porijeklo i podvige svojih predaka... jer ono što zločinci svih sorti ne mogu, to je da nam oduzmu nacionalno dostojanstvo i ponos... kada bi to dopustili, uzeli bi nam dušu... zato ćemo stisnuti zube (jer nije ni prvi, ni zadnji puta)... i u ime poštovanja prema prolivenoj krvi i kostima naših predaka, ostati ćemo ono što jesmo: ljudi željni slobode, istine i časti... osta ćemo Srbi do koske!

  12. miroslav says:

    A zasto gospodja ne ode u penziju?Odavno je stekla pravo?Jel' se plasi da ce joj je njen ucenik Vucic da umanji kad ode jos vise?Ima zena sve uslove za penziju.A mozda i jeste penzioner,pa predaje honorarno?Tek da neko mladji ne dobije radno mesto?Pa zeno bozja oslobodi radno mesto vise!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *