DSS – opstanak ili potonuće?

DSS – opstanak ili potonuće?

19 januara 2014

branko-radun-fotoPiše: Branko Radun

Srbija se očigledno sprema na izbore ili barem to čine političari. Ključna činjenica političkog života je da se od prošlih izbora SNS ostvario skok a DS pad. Prvi su skoro uduplali podršku koju su imali na izborima kada su pobedili, a drugi su skoro prepolovili ono što su 2012. na izborima imali. Sada imamo pred predizborne izborne skupštine ovih stranaka. Kod SNS je situacija jasna – njima skupština treba da potvrdi nesumljiv autoritet Aleksandra Vučića u stranci i kao takva da promoviše i učvrsti njegov politički rejting. Dakle ništa posebno. No u slučaju DS situacija je sasvim suprotna. Ovde imamo revanš meča Đilas – Tadić u kome bivši predsednik želi da od sadašnjeg napravi bivšeg i u tome ima sve veću podršku jer stranka kontinuirano slabi. Bez obzira na ishod ove borbe to neće biti dobro za DS jer takve političke borbe u izbornoj godini slabe stranke.

Mali su mali ali mogu da presude

No nama je ovde zanimljivija jedna druga skupština – to je izborna skupština DSS koja isto tako ulazi u jednu novu fazu svoga delovanja. Naime DSS je najjača mala stranka i ima najviše šanse da opstane na političkoj sceni dok su druge ili ispod cenzusa ili tu negde na granici opstanka. DSS je stranka koje se jedina ima svoj profilisan put i jedina ima jasne pozicije – NE u EU, NE u NATO i NE Briselskom sporazumu. Ona je u javnosti doživljena kao patriotska i državotvorna stranka no koja nema značajnu podršku da bi mogla da presudno utiče na politički život. Koštunica i pored svog pada rejtinga stranke ima imidž ozbiljnog i odgovornog političara koji ima jasne i dosledne stavove.

Istraživanja pokazuju da ovakve stavove ima mnogostruko veći deo javnosti no što je tih sedam posto koje je dobila na prošlim izborima. Zašto je to tako nije jednostavno odgovoriti. Delimično i zbog slabijeg marketinga, male medijske atraktivnosti tih ideja i nedovoljne prisutnosti u velikim medijima. Postoje i unutrašnji organizacioni i finansijski razlozi za ovakav rejting, ali je tu značajna i činjenica da je DSS bio na vlasti u protekloj deceniji pa nekako ne uspevaju da se predstave kao nada za Srbiju. Osim toga ona gore navedena tri NE imaju podršku dobrog dela javnosti ali je potrebno osim što znate šta nećete da predstavite ono što hoćete. Danas su teme koje očigledno javnost brinu i interesuju – nezaposlenost, siromaštvo i borba protiv korupcije, pa se na tim pravcima može ponuditi nada koja bi privukla javnost i donela dobar izborni rezultat.

Ko će od malih opstati?

Sve manje stranke, a najjača među njima je DSS, su zabrinute za svoj opstanak na političkoj sceni u kome se profiliše jedna velika stranka SNS i dve srednje SPS i DS. Da li će biti mesta i za male veliko je pitanje. Neki će nestati sa scene, drugi će se priključiti jačim igračima. DSS je kao i druge stranke te veličine na lokalnim izborima imala rezultat ispod cenzusa ili oko njega. Iako je ovo stranka koja je pokazala veliku otpornost i žilavost na brojne kampanje protiv nje u proteklim decenijama, ovo jeste signal za uzbunu kod vođstva stranke.

Duboka i sveobuhvatna kriza u kojoj se nalazi srpsko društvo traži agresivniji i direktniji pristup u političkom životu. Ova stranka ima problem i sa formulisanjem svojih političkih ideja tako da one ne budu toliko NE ovome ili onome koliko DA ovome ili onome, zatim sa njihovim predstavljanjem javnosti koja želi jasne i jednostavne poruke i rešenja. Što se tema tiče DSS se ograničio uglavnom na „Kosovo“ i „Ustav“ koji su na nezanimljiv i statičan način promovisani i potencirani u javnosti. Problem je i što običan građanin koji bi se potpuno i iskreno složio sa stavovima DSS o Kosovu, EU i NATO-u ne vidi realnu alternativu ovoj sadašnjoj politici ili evropskim integracijama. Stoga DSS ima tradicionalno velike simpatije u onima krugovima koji sebe vide kao patriotske ili evroskeptične ali zbog gore navedenog uglavnom ne dobijaju njihove glasove.

Artikulacija nezadovoljstva ili apatija

Ovakvo stanje u državi i stranci stvara nezadovoljstvo u redovima DSS. Postoji želja kod dobrog dela funkcionera i članstva da se dese određene kadrovske promene i promene u načinu rada stranke. To se najbolje očituje preko slobodnijeg izbora funkcionera stranke, a pre svega potpresednika koji su okosnica Predsedništva koji bi mogli biti osveženje i korektiv za postojeću politiku koja je očigledno neadekvatna.

No pitanje je da li je stranka kao okoštala struktura (koje se posle nekog vremena zakonomerno birokratizuju i postanu oligarsijske strukture) ima snage da se suoči sa tim problemima i da iznedri kadrovske i političke promene koje bi doneli novu energiju i doveli do pozicioniranja ove stranke koja je viđena kao državotvorna kao značajnog političkog faktora. Očigledno je da se ovim putem više ne može jer on vodi neminovno ka marginalizaciji. No ako vrh stranke ne prepozna impulse unutarnjeg nezadovoljstva i želje za promenom koji dolaze iz njenih redova ili pak ako ih ne artikuliše očigledno je da će se ta preostala energiju izduvati i preovladati apatija. A apatija je drugo ime za poraz.

Bila bi šteta da DSS potone na predstojećim parlamentarnim izborima. Srpskoj političkoj sceni je potrebna jedna profilisana konzervativna, patriotska i evroskeptična opcija koja bi bila korektiv proevropskoj politici vlade. No kako naš narod kaže – koga nema bez njega se može.

(Vidovdan.org)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *