Dug put Hrvatske ka EU

Dug put Hrvatske ka EU

30 juna 2013

34457_vest_hrvatska-eu-brod-1716455472Posle tri dana i dve noći kako su se bez prekida natezali hrvatski predstavnici s vođstvom Evropske unije oko početka pregovora u oktobru 2005. u Luksemburgu, odjeknuo je alarm. Svi su se ustrčali, vatrogasci su bili na svojim mestima spremni za intervenciju, a desetak minuta nemilosrdno je zvonilo u celoj zgradi. Onog časa kada je alarm prestao, objavljeno je da Hrvatska sarađuje sa Hagom i da pregovori mogu da počnu. Tek se kasnije saznalo da je razlog uključivanju alarma bilo to što su članovi hrvatske delegacije upalili cigarete, srećni zbog uspešno obavljenog posla, a detektori u modernoj zgradi signalizirali su požar.

Mnogi kažu kako su, „uz požar“, hrvatski pregovori sa EU počeli, tako su „u vatri“, napetosti, ponekad i ucenama, ali i ponekom veselijom anegdotom, godinama i trajali. Ključna za evropsku sudbinu Hrvatske tada je bila Karla del Ponte, koja je popustila tek kada je Gotovina bio u Hagu. Ali, sa ćudljivom švajcarskom pravnicom nikada se nije znalo što će na kraju da bude, pa je tadašnji hrvatski premijer Ivo Sanader u Luksemburgu silno želeo da sa njom razgovara u četiri oka i uveri je da Hrvatskoj da pozitivno mišljenje. Del Ponteova je to izbegavala i kada je u jednom trenutku otišla u toalet Sanader je kao munja odjurio za njom! Haška tužiteljka ga je saslušala i posle dala pozitivan stav.

Od političara koji su pre osam godina odlučivali o evropskoj sudbini Hrvatske danas više gotovo nikoga nema na političkoj sceni. Tadašnji hrvatski premijer Ivo Sanader je u zatvoru, bivši austrijski kancelar Volfgang Šisel je otišao pod sumnjom za korupciju, nemački kancelar Gerhard Šreder samo koji dan posle Luksemburga je izgubio izbore od Angele Merkel, Toni Bler je napustio Dauning strit 10 sa mrljom što ga je Buš nagovorio da krene u rat u Iraku, a Žak Širak je dve godine posle izgubio izbore od Sarkozija. Ostao je jedino Žoze Manuel Barozo, portugalski pravnik i diplomata, a u penziju je otišao i legendarni Španac, Havijer Solana, koji je na svojoj koži debelo osetio tvrde pregovarače sa Balkana.

U jeku hrvatsko-slovenačke krize zbog Piranskog zaliva, Solana je samrtno ozbiljan zapenjene političare iz Hrvatske i Slovenije pitao zašto se toliko natežu oko „jednog lavora“, a komesar za proširenje Štefan File pregovaračima iz Ljubljane i Zagreba je rekao da je zaliv „tako veliki“ da „kada krmu broda privežeš u Hrvatskoj, prova je u Sloveniji“.

Ljubitelj fudbala i vozova Finac Oli Ren, koji je kao komesar za proširenje gotovo „doktorirao“ na Zapadnom Balkanu, pokazivao je neverovatno strpljenje i u trenucima kada su svi izgubili živce, ali za vreme kulminacije slovenačko-hrvatskog spora, kada se činilo da rešenja nikada neće biti, i njemu je bilo svega dosta.

Sa čeličnom evropskom ledi, Angelom Merkel, Hrvati su imali posebno iskustvo. Sa Sanaderom je bila politički bliska, govorila mu je „Ivo“, ali je navodno bila među prvima koji su tražili da se on zbog korupcije povuče. Sa Kosorovom je Merkelova bila gotovo kao prijateljica, pozivala je na stranačke skupove u Nemačku, ali je, kada je davala zvanične izjave o Hrvatskoj, uvek bila krajnje rezervisana. Od „Danke Dojčland“ do odbijanja Merkelove da dođe na svečanost povodom ulaska Hrvatske u EU, prošle su duge godine a čini se da su sada odnosi Zagreba i Berlina hladniji nego ikada. Đak se malo osokolio, pa ga je učiteljica povukla za uši.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *