DVA PUTA IZGUBILI, ALI IPAK POBEDNICI: Evropom upravlja Berlin, a ne Brisel

DVA PUTA IZGUBILI, ALI IPAK POBEDNICI: Evropom upravlja Berlin, a ne Brisel

3 novembra 2014

berlin-gr 3reDvadeset i pet godina posle pada Berlinskog zida, moć u Evropi je sada u rukama Nemačke, a ne u Briselu, Parizu ili Londonu, ocenjuju analitičari.

Tekuća kriza u zoni evra samo pojačava takav stav, saglasni su.

“Dva puta smo pobedili Nemce i evo ih – ponovo dolaze”, rekla je britanska premijerka Margaret Tačer posle pada Berlinskog zida 1989. godine, u strahu da bi ujedinjenje Nemačke dovelo do prevlasti te države u Evropi.

Njeno strahovanje obistinilo se 2012. godine u Atini, za vreme najgore krize u zoni evra. Nemačku kancelarku Angelu Merkel su Grci dočekali neprijateljski, s nacističkim slikama, smatrajući da je njen predlog o strogim merama štednje direktno “naređenje” iz Berlina.

“Pre pada Berlinskog zida, Nemačka je bila nekako u senci Evrope, sada je centar Evrope, u geografskom, privrednom i političkom smislu”, izjavio je Karel Lano, direktor Centra za evropske političke studije u Briselu.

Lano smatra da je Nemačka “jezgro i glavni pokretač” Evrope. “Tokom finansijske krize, Berlin je bio najvažnije mesto u Evropi, a ne Brisel”, rekao je taj stručnjak za Frans pres.

Ujedinjena Nemačka je postala “gigant Evropske unije” (EU) sa više od 27 odsto proizvodnje u evrozoni. U ekonomskom smislu, Nemačka je pozvana, više od svih drugih evropskih partnera, da spase zemlje u ogromnim dugovima.

Strahujući da će njeni birači biti nezadovoljni, kancelarka Angela Merkel u početku je nerado koristila novac poreskih obveznika za fond namenjen spasavanju evropske valute. Zbog toga je dobila nadimak “Gospođa Ne”.

Ona je na kraju popustila i obećala podršku Nemačke za uspostavljanje “finansijskog zida” koji će štititi ekonomski krhke zemlje. Angela Merkel je istovremeno preuzela vođstvo nad malom grupom zemalja, uglavnom u severnoj Evropi, od kojih je tražila stroži fiskalni nadzor i nepopularne mere štednje.

Analitičari su istakli da trenutna snaga Nemačke proističe iz njenog nedavnog ekonomskog uspeha, dok je početkom 2000-ih još smatrana “bolesnikom” Evrope.

“Moć Berlina verovatno je samo privremena”, rekao je, međutim, Lano, navodeći dugoročne privredne probleme u Nemačkoj, posebno pad stope nataliteta.

Prema njegovim rečima, i pored ekonomske slabosti Francuske, “francusko-nemački par” ponovo je postao tradicionalni “motor Evrope”, iako je takav par “neuravnotežen”.

Dok je ekonomska kriza u Evropi ojačala ulogu Nemačke, neki osuđuju želju Berlina da preuzme i vodeću ulogu na međunarodnoj sceni.

Nemačka se u spoljnoj politici smatra kao dominatna sila u Evropi. Angela Merkel je nekoliko puta razgovarala s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom od početka ukrajinske krize, odnosno mnogo više od bilo kojeg drugog evropskog lidera.

Međutim, unutar EU, Nemačka je kritikovana zbog svog “stidljivog” stava. Francuska je bila jedna od prvih zemalja koja se uključila u borbu protiv ekstremista iz Islamske države u Iraku i Siriji, dok je Nemačka svoj angažman ograničila na obuku kurdskih boraca.

“Nemačka je voljna da ima vodeću ulogu na svetskoj sceni, ali je na taj način Evropa sprečena da to postane, jer je Nemačka vodeća sila u Evropi i može tome da se usprotivi”, zaključio je Karel Lano.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *