ДВЕ СИЛЕ ПЛЕТУ МРЕЖУ У ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ: Ево зашто Србија мора да буде њен део!

DVE SILE PLETU MREŽU U CELOJ EVROPI: Evo zašto Srbija mora da bude njen deo!

30 jula 2017

Izvoz gasa u Evropu uzrok je brojnih aktuelnih problema. Nakon dugogodišnjih previranja između Rusije i Ukrajine, tok Severna svetla, koji je bio glavni cevovod za dopremanje gasa do zapadne Evrope, konačno je zatvoren 2015. nakon što je Ukrajina odbila da plati isporuke.

Umesto tog koridora, Rusija je počela da razmatra alternativne pravce. Tok “Jamal” je tokom kriznog perioda preko Poljske nastavio da doprema gas u Nemačku, a ubrzo je izgrađen i “Severni tok 1” koji je zaobišao spornu zemlju i preko Baltika direktno dopremio gas iz Sibira u Zapadnu Evropu (Nemačku). Paralelno sa njim, Rusija i Nemačka planiraju izgradnju još jednog, identičnog gasovoda “Severni tok 2”, koji se našao na udaru najnovijih američkih sankcija. Ruski predsednik Vladimir Putin konstatovao je da su pomenute sankcije “pokušaj SAD da ostvari ekonomsku prednost”. “Fajnenšel tajms” tvrdi da nove sankcije imaju za cilj da izbace Rusiju sa tržišta energenata, čime bi se povećao izvoz američkog gasa u Evropu. Međutim, američki gas je znatno skuplji od ruskog, pre svega zbog troškova dopremanja, ali i nedovoljan količinski za potrebe Evrope. Ukoliko bi evropske kompanije prešle na skuplju, američku varijantu, neminovno bi usledilo i povećanje cene robe, što bi dalje dovelo do pada prodaje.

Sa druge strane, za povezivanje sa južnom Evropom, Rusija sa Turskom radi na izgradnji “Turskog toka”, za koji još nije poznato da li će od tromeđe Turska-Grčka-Bugarska, nastavljati dalje ka Evropi, ili će se samo prikačiti na Južnoevropski gasni konektor, odakle će se dalje distribuirati. Kao mogući pravci spominju se Bugarska pa dalje preko Srbije i Mađarske u Austriju, ili preko Makedonije i Jadranskog mora direktno u Italiju. Druga opcija je trenutno manje varovatna zbog situacije u Makedoniji, koju aktuelna vlada ubrzano vodi ka članstvu u EU i NATO. S druge strane, “Južni tok”, prethodik “Turskog toka”, obustavljen je upravo zbog Bugarske, koja je tada bila pod pritiskom Zapada zbog saradnje sa Rusijom na ovom projektu.

Turski tok

Gasovod koji se gradi da bi se zaobišla Ukrajina i dopremio gas u južnu Evropu. “Gasprom” je potpisao sa Grčkom ugovor za priključenje tog toka na Južnoevropski gasni konektor koji se nalazi na tursko-grčkoj granici, odakle bi se gas distribuirao u Evropu. Ovaj projekat započet je nakon obustave izgradnje Južnog toka, u januaru 2016. godine, koji je trebalo da prolazi i kroz Srbiju. Zasad nije poznato da li će se i kojim pravcem Turski tok nastaviti, a potencijalna ruta je preko Bugarske, Srbije, Mađarske u Austriju. Srpski predsednik Aleksandar Vučić je prilikom nedavne posete Istanbulu u razgovoru sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom rekao da bi Srbija prihvatila da bude deo Turskog toka.

Severni tok 2

Severni tok 2 još nije izgrađen, a trenutno je projekat koji najviše ispašta zbog uvođenje novih sankcija SAD Rusiji. Planirano je da se proteže paralelno sa gasovodom Severni tok, koji ispod mora ide od Baltika direktno do Nemačke i da transportuje isto toliko gasa, 55 milijardi kubnih metara godišnje. Ovaj gasovod zaobišao bi kriznu Ukrajinu, ali i Poljsku, koja je trenutno glavni protivnik tog projekta u Evropi. Prema novim sankcijama, američke vlasti spremne su da kazne sve kompanije koje podrže ili učestvuju u izradi bilo kog projekta koji ima veze sa Rusijom, zbog čega bi Evropa mogla da izgubi milijarde evra.

Jamal Evropa

Jamal Evropa je tok koji preko Belorusije i Poljske prevozi gas u Nemačku iz Rusije. Zaobilazi Ukrajinu i transportuje 32,9 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Proteže se dužinom od 4.196 kilometara, a doprema gas iz zapadnog Sibira. Od 2005. godine planirana je izgradnja drugog gasovoda, ali je 2007. taj projekat obustavljen i najavljeno je da će se graditi Severni tok. Taj gasovod značajan je jer je bio jedina alternativa Severnim svetlima (koji je prolazio kroz Ukrajinu) do izgradnje Severnog toka 1.

Poljski terminal

Terminal za tečni prirodni gas na severozapadu Poljske, koji se naziva i Baltički ili Poljski terminal, završen je 2015, a prva isporuka američkog gasa Poljskoj stigla je početkom juna ove godine. Ima kapacitet da primi pet milijardi kubnih metara gasa godišnje, a planirano je da se proširi na 7,5 milijardi i tako zadovolji 50 odsto potreba Poljske za tim derivatom. Cena izgradnje iznosila je 950 miliona evra. Poređenja radi, Severni tokovi 1 i 2 zajedno mogu da dopreme 110 milijardi kubnih metara, što je 22 puta više od trenutnih kapaciteta Poljskog terminala.

Izraelski gasovod

Izrael planira da do 2025. izgradi gasovod koji bi išao ispod Sredozemnog mora do Kipra i dalje preko Grčke u Italiju. Naftna bušotina „Levijatan” najveća je u trećem milenijumu, sa zalihama od 450 milijardi kubnih metara gasa. Gasna bušotina „Zor”, kod egipatske obale, može da bude priključena na ovaj sistem. Prenosiće 16 milijardi kubika godišnje, koliko i jedan krak Turskog toka, a pomaže ga i EU.

Adria LNG – Krk

Plutajući terminal za tečni prirodni gas na ostrvu Krk u Hrvatskoj očekuje se da bude završen do 2019. godine, a prema procenama, imaće kapacitete od oko dve milijarde kubnih metara godišnje i biće namenjen hrvatskom, ali i evropskom tržištu. Kako je planirano, kada bude izgrađen, do njega će se brodovima isporučivati gas iz Amerike i Australije. Ovo je jedna od ključnih tačaka američkog suprotstavljanja ruskom izvozu gasa u Evropi i nalazi se na granici sukoba interesa dve sile.

(Blic)

 

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *