Џон Севиџ: Србија је за мене митско место

Džon Sevidž: Srbija je za mene mitsko mesto

22 februara 2017

14_620x0 34gf54

VELIKI američki glumac, oskarovac Džon Sevidž, koji je u svetske filmske antologije ušao nezaboravnim likovima Stivena Puškova i Kloda Bukovskog u kultnim ostvarenjima „Lovac na jelene“ i „Kosa“, ponovo je u Beogradu. Posle filma i serijala „Bićemo prvaci sveta“ Darka Bajića, Sevidž je ovog puta stigao kao deo ekipe debitantskog filma „Povratak“ reditelja i scenariste Predraga Jakšića. Ovaj psihološki triler o povratniku koji se posle 40 godina iz Amerike vraća u domovinu snimljen je u Srbiji, a premijerno će biti prikazan u utorak, 21. februara u Sava centru.

Na opasku da je za „Novosti“ govorio pre dve godine, baš u februaru, kada mu je u Jugoslovenskoj kinoteci uručeno priznanje Zlatni pečat za doprinos svetskom filmu, Sevidž kaže da je iz Srbije poneo divne uspomene, i da ta nagrada kod njega ima posebno mesto.

– Mnogo se radujem što sam ponovo ovde, lepo je i uzbudljivo kad čovek može da se vrati tamo gde se dobro oseća, gde ima ljudi koje poznaje, odakle nosi jake emotivne utiske. Zlatni pečat vaše Kinoteke učinio me je tada veoma srećnim, a danas me podseća na gostoprimstvo, prijateljstvo i sve ono što sam doživeo u Srbiji. Neverovatno je koliko sam toga naučio boraveći ovde – ističe Sevidž.

Iz te vizure, da li se film „Povratak“ odnosi na vas i kao vrsta „lične metafore“?

– Ovde sam došao da svoje glumačko iskustvo podelim sa prijateljima. Snimali smo na dva jezika, engleskom i srpskom, i to mi se jako dopalo. Muzika u filmu je perfektna, i mnogo govori o kulturi kojoj pripada. Povratak kući je, inače, motiv koji je u umetnosti izuzetno dubok i kompleksan. U ovom filmu on je samo u geografskom smislu, a zapravo je velika zamka, i mi smo taj povratak obradili iz vrlo ozbiljne, suštinske vizure. Taj čovek koji se vraća u rodni kraj posle toliko decenija tu više nikoga nema, i više ne zna gde je njegov dom, u Americi ili ovde, i gde bi, zapravo, trebalo da se vrati kući. To su velike sumnje, i vrlo složene emocije koje razdiru ljude.

Šta je vama najuzbudljivije u ovom filmu?

– Nisam odmah znao čitavu priču „Povratka“, ali kad sam počeo da slažem „kockice“ osetio sam koliko je emocija imao reditelj Predrag Jakšić dok je pisao. To je ono što me je uzbudilo.

Mi ništa ili vrlo malo znamo o ljudima koji odlaze iz svojih domovina u neke druge zemlje, njihovim osećanjima i životima javnost se ne bavi, ukoliko se ne dogodi nešto, pa te informacije dođu u novine. Pogotovu je danas ta tema velika, važna i aktuelna, jer stotine hiljada emigranata sa svojim porodicama beži u potrazi za novim domom.

Trebalo bi da čujemo te ljude, i zato me čini nespokojnim odluka novog predsednika Amerike da se naše granice zatvore za pripadnike određenih nacija.

Smatram da moja zemlja mora da ostane otvorena za sve ljude, jer to je jedini put čovečanstva.

Posle prvog boravka ovde, rekli ste da nije tačno da svi putevi vode u Rim, i da smatrate da svi putevi vode kroz Srbiju.

– To mislim i sada – Balkan, Srbija, nekadašnja Jugoslavija, po onome što sam boraveći ovde saznao iz istorije, kulture, umetnosti, zaista mi se čini kao mitsko mesto od kojeg zapadna civilizacija može mnogo toga da nauči.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *