ЏОНАТАН ЏЕКСОН: Како сам постао Православац (ВИДЕО)

DŽONATAN DŽEKSON: Kako sam postao Pravoslavac (VIDEO)

17 januara 2016

Jonathan-Jackson-Kako-sam-postao-pravoslavac-Holivudski glumac Džonatan Džekson, dobitnik pet Emi nagrada, u intervjuu datom Pemptousiji tokom svoje nedavne posete Manastiru Vatopedu na Svetoj Gori, govori o tome kako je postao pravoslavac…

Kako sam postao pravoslavac

(00:21)..tako da moram da odam slavu i čast Ocu, Sinu i Sveto Duhu za blagodat i milost koja mi je preko potrebna. Ovo je svedočanstvo Entoni Giriju i njegovoj skromnosti, ljubavi i ljubaznosti prema meni, hoću da zahvalim Rebeki Herbst, svim glumcima serije Opšta bolnica, rediteljima Džil Feren Felpsu, Bob Gusi, mojoj ženi Lisi, mojoj deci Kejlib, Adori i Titusu, mojim roditeljima, bratu i sestri, ima toliko ljudi kojima treba da se zahvalim, mome kumu Geriju Hartu, neverovatna je stvar ovo što radimo ekranizujući 60 do 80 stranica dnevno, osećam poniznost što sam ovde, tako da veliko hvala svima, hvala Akademiji, hvala svim monasima sa Svete Gore koji se neprestano mole za ceo svet…

(01:14) 2007 sam snimao film u Rumuniji i imao sam slobodnih nedelju dana bez snimanja i otišli smo u Rim. Moja žena je Italijanka tako da smo želeli da posetimo Rim. Odgajan sam kao protestant i nisam ništa znao o Pravoslavnoj Crkvi ali sam mnogo voleo Boga i tražio sam ga od svoje dvanaeste godine čitajući Sveto Pismo i održavajući neku vrstu molitvenog pravila. Dok smo bili u poseti Rimu bili smo obuzeti osećanjem prisustva mučenika i svetih, što hodamo ulicama kojima su hodali Sveti Petar i Pavle. Kad smo ušli u Koloseum unutra je bio veliki krst i moja žena je upitala šta će krst tu. Približili smo se i videli da je to spomenik mučenicima, i nešto nas je preplavilo, mogli smo to da osetimo u vazduhu. Tada sam shvatio da moram da se upoznam sa istorijom Hrišćanstva.

Iako sam čitao Sveto Pismo mnogo godina nisam znao ništa o istoriji Hrišćanstva, nisam ništa znao o onome što se desilo posle Dela apostolskih. Tako sam počeo sa čitanjem i pročitao sam Svete Oce, pisma Sv. Ignjatija Antiohijskog, Sv. Justina Mučenika, Sv. Klimenta Rimskog itd, Sv. Kiprijana Kartaginskog. I moj um i srce su počeli da se otvaraju, želeo sam da saznam više jer u Americi imate 20-30 hiljada hršćanskih denominacija što po meni nije imalo smisla. Tako da sam proveo 3.5 godine čitajući istoriju Hrišćanstva još uvek ne upoznavajući se sa Pravoslavnom Crkvom jer u Americi je dostupna samo katolička i protestantska literatura.

I na kraju milošću Božijom kad sam se molio javila mi se misao – jer bio sam očajan, nisam više mogao da budem protestant, nisam mogao da postanem katolik a hteo sam da budem deo prave Crkve, one o kojoj sam čitao u pismima Otaca i koju nisam mogao da nađem – i došla mi je na um misao da pručim Veliku Šizmu da vidim šta se desilo. I čim se javila ta misao sve je postalo jasno, kao da su se zvezde poravnale, moje molitve su počele da bivaju uslišene. Znao sam da moram da postanem pravoslavan ali je prošlo još neko vreme jer, pre nego sam bio spreman, morao sam da odem u pravoslavnu crkvu.


(04:47) Bilo je to interesantno iskustvo jer u periodu dok sam čitao razne knjige o Pravoslavnoj Crkvi sanjao sam san u kome sam bio u pravoslavnoj crkvi, iako pre toga nikad nisam posetio neku, i bilo je vrlo karakteristično bez klupa, sa ikonama svuda okolo, sa ljudima koji pale sveće i krste se i kreću se po crkvi. Bilo je prelepo, osetilo se prisustvo molitve i probudio sam se sa željom da to i iskusim. Otišao sam u nekoliko lokalnih pravoslavnih crkava Los Anđelesu ali nisu bile kao ona u snu tako da sam nastavio da tražim na internetu i naišao na stranicu na kojoj je bila fotografija koju sam video u snu. To je bila crkva koju sam tražio, pozvao sam telefonom i divan sveštenik o. Džon Strikland se javio. On je iz države Vašington kao i ja, obraćenik je u Pravoslavlje i – to je bio početak.

(06:05) Interesantno je da kada sam ušao u crkvu – ostavio sam porodicu kod kuće jer sam želeo da to doživim lično, znao sam da me je Bog doveo ovde ali je ipak bilo neugodno, nekako zastrašujuće – i kad sam ušao u crkvu bio sam preplavljen nekim osećanjem koje me je obuzelo i jedan vrlo postojan glas mi je rekao – odlazi, beži, ne želiš da budeš ovde, idi odmah, idi – i bio je vrlo snažan, moje ruke su postale vruće, osetio sam nemir, želeo sam da odem odatle i pomislio sam – šta je ovo?

Proveo sam godine čitajući i tražeći i znao sam da me je Bog doveo ovde. Bilo je čudno, pomolio sam se i osetio sam drugi glas, drugo prisustvo koje mi je reklo – ne, ostani do kraja da vidiš kako ćeš se onda osećati. U redu, rekao sam, ostaću do kraja, i otprilike 45 minuta bilo je vrlo neugodno, nisam poznavao nikoga, ikone su i dalje bile zastrašujuće, sve mi je još bilo strano. I posle propovedi kad je počela heruvimska pesma – u tom trenutku nisam znao šta je to – prešao sam od osećanja potpune nelagodnosti i nespokojstva koje me je teralo pobegnem do trenutka dok se celo mesto odjednom ispunilo svetlošću, ne znam kako to da objasnim, nekako se preobrazilo. Tada sam počeo da plačem i osetio snažno prisustvo Boga. Nikad nisam video tako divnu poniznost pred Bogom, ljudi su se krstili tako lepo i govorili – Gospode, pomiluj! I počeo sam da se molim Bogu, nisam želeo da budem bilo gde drugo, samo tu u telu Hristovom. Nije me bilo briga za svetske stvari i događaje, građenje karijere, samo sam želeo da budem tu.

Izvor: Pemptousia tv.

Prevod: Zoran Pavlović, Pravoslavna porodica, maj 2015.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *