Eh, da je ćirilica parada ponosa…

Eh, da je ćirilica parada ponosa…

9 septembra 2013

slika-25-12-23-17-49_darkoPiše: Dr Darko Tanasković

Izvestan broj evropskih ambasadora akreditovanih u Srbiji našao je za shodno da se premijeru Dačiću obrati pismom i zatraži od njega da 28. septembra „obezbedi miran i ugodan Prajd“ u Beogradu. Drugim rečima, da preduzme neophodne korake kako tzv. Parada ponosa tzv. LGBT populacije ne bi bila nasilno sprečena ili ometana. „Prajd“, „LGBT“, „gej(evi)“… kakvo obogaćenje rečnika srpskog jezika internacionalizmima angloameričke provenijencije!

Da li se neko zapitao zašto se ti „kritični“ pojmovi u celom svetu označavaju ovakvom rogobatnom terminologijom, a ne rečima koje se za njih izvorno koriste u srpskom i drugim prirodnim jezicima? Jer, ljudi takvih seksualnih orijentacija bilo je oduvek.

Homobrižni ambasadori evropskih zemalja, a među njima, pazite dobro, i Hrvatske, naglašavaju da bi nesmetano održavanje Prajda bio još jedan znak „posvećenosti Srbije stvaranju kulture tolerantnosti i raznolikosti i suprotstavljanja govoru mržnje, diskriminaciji i nasilju“. Podseća se i na to da je Savet Evrope i ove godine podržao organizovanje Parade ponosa u Beogradu i podsetio da država ima obavezu da zaštiti učesnike ovakvih manifestacija.

Ostavićemo ovom prilikom po strani dva bitna aspekta situacije – (1) neosporno pravo na ravnopravnost svih građana, bez obzira na različite pripadnosti i opredeljenja, uključujući i seksualne, i (2) nelogičnost da se privilegija ponosa vezuje samo za pripadnost LGBT populaciji.

Poznati nemački književnik Encensberger nije shvatao zašto bi trebalo da se ponosi time što je Nemac, ali nije prihvatao ni da se stidi. Zanimljivo je da je među potpisnicima ambasadorskog pisma i veleposlanik novopečene članice EU Hrvatske. Je li on ikada bio u Splitu? Zna li šta se ovih dana dešava s ćiriličnim javnim natpisima u Vukovaru?

Povodom izliva divlje mržnje prema alfabetskom simbolu srpstva u Vukovaru smušeno se oglasio izvesni D. Abot, portparol evropske komesarke A. Vasiliu, zadužene za obrazovanje, kulturu i višejezičnost.

Uz ritualističko podsećanje iz Brisela da je „poštovanje jezičke i kulturne raznovrsnosti jedan od temelja EU i da to treba da uvažava svaka njena članica“, Abot objašnjava da nacionalna politika o jezicima obuhvata odlučivanje o postavljanju dvojezičnih znakova, da to nije regulisano zakonom EU, već je stopostotna nadležnost država članica, tako da oni neće da se mešaju. Neka je i tako, glupo, licemerno i naopako, ali gde li je neko pismo evropskih ambasadora akreditovanih u Hrvatskoj premijeru Milanoviću? Eh, da je ćirilica Prajd, a Srbi u Hrvatskoj LGBT populacija, sve bi bilo drugačije, evropski. Pred ulaženje u predstojeće ozbiljne pregovore o članstvu s (činovnicima) EU korisne su ovakve otrežnjujuće poruke i pouke.

Od EU se može očekivati sve sem iskrenosti i istinskog uvažavanja, a jedina njena doslednost jeste dosledna primena dvostrukih aršina. To nije nikakvo paranoično priklanjanje teoriji zavere, već hladna realnost s kojom valja živeti. I umeti.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *