Ekonomija je važna da bi se prepustila „ekspertima“

Ekonomija je važna da bi se prepustila „ekspertima“

10 juna 2013

branko-radunPiše: Branko Radun

Oko pitanja da li je Srbija bankrotirala spore se i političari i ekonomisti. Pa jedni kažu jesmo, jer više ne možemo da punimo budžet bez novih zaduživanja, drugi opet kažu nismo, jer onaj koji bankrotira gubi i pravo raspolaganja svojim resursima. Ako ćemo pošteno, Srbija je odavno ušla u dužničku krizu i odavno je predala finansijski suverenitet, ili barem veći njegov deo u ruke stranih bankara. Dakle, manje-više, bankrot je proces u kome se nalazimo niz godina unazad, samo nam to niko nije saopštio.

Šta se kao rešenje predlaže? Smanjenje plata i penzija, smanjenje zaposlenih u javnom sektoru. Naravno, na koga prvo udariti, ako ne na one koji imaju najmanje, ili koji ionako loše žive? Svako bi se složio da Srbija kao država troši mnogo više no što može, no što zaradi i privredi. Štedljivija država, ali ne tako da težinu stezanja kaiša podnosi samo sirotinja i običan narod, već i oni od kojih se nešto može uzeti ili pozajmiti. Jedan od najbogatijih ljudi Amerike i sveta Voren Bafet je predložio američkim tajkunima da, počevši od njega, dobar deo bogatstva poklone državi da bi spasili budžet. Odziv je bio slab. U Srbiji tajkuni razmišljaju drugačije – pošto je kriza stegla, nama treba država da pomogne, otpisom dugova i poreza. Njima ne pada na pamet ideja da se težina krize ravnomernije raspodeli, a sa njima se slaže i većina političara. Među njima se često zapati nekakav malograđanski social-darvinizam koji se ilustruje stavom „ko ne uspe na tžištu da nađe posao ili zaradi platu, ne zaslužuje ni da opstane“. A pritom su oni očit primer toga kako se uz pomoć države, preko određenih privilegija i monopola, lako, brzo, a često i nezakonito bogati. Oni imaju najmanje prava da pričaju o slobodnom tržištu i fer konkurenciji.

Dobro, možemo reći da jeste jedna strana medalje smanjenje nepotrebne potrošnje u državnoj administraciji koja se od pada Miloševića umogostručila i po broju zaposlenih i po tome koliko troše. Recimo, NBS je imala nekada, kao Narodna banka Jugoslavije, za mnogo veću džavu, višestruko manje zaposlenih, a takav slučaj je sa većinom institucija države, javnim preduzećima i – nabujalim kao pečurke posle kiše – agencijama. Svaka nova vlast je dovodila svoje partijske ljude, rođake, kumove i švalerke a one prethodne nisu dirali jer ko zna „sad si vlast, sutra si opozicija“. Tako je državna administracija Srbije prerasla po broju i prihodima administraciju nekadašnje SFRJ. To je Gordijev čvor koji neko mora preseći, a do sada to niko nije smeo da učini, jer je politička klasa u Srbiji, bez obzira na političke razlike, ipak, međusobno solidarna kad je o „bakšišu“ reč.

No, imamo i drugu stranu medalje, a to je mala proizvodnja i mali izvoz. Za zemlje slične veličine i nivioa razvoja (u istočnoj Evropi), mi imamo rekordno mali izvoz, u kome pritom dominiraju sirovine. On je kod nas oko 30 odsto BNP, a morao bi biti barem 60 odsto, dakle, najmanje duplo veći. Isto tako, Srbija uvozi sve i svašta, pa je tako i opasno nizak nivo ekonomske samodovoljnosti (naočito u hrani i energiji). Tako da bi, osim štednje, bilo potrebno napraviti srpski „nju dil“, koji bi reindustrijalizovao zemlju i smanjio nezaposlenost i siromaštvo. Tu je moguće napraviti pomak, kako u podršci supstitucije uvoza tako i u podršci rastu izvoza (prvo je lakše od drugog u vremenu globalne recesije). No, na žalost ovim životnim pitanjima srpski političari nisu stizali da se bave, jer su uvek bili zaokupljeni istorijski važnim temama. Život je čekao i prolazio mimo nas, dok su se oni nadmetali za titulu „najsrbina“ ili „najevropljanina“, sve do momenta kad je globalni konobar podvukao crtu i rekao „da vidimo šta smo imali“. Stoga, bankrot, ili „bankrot“, može biti otrežnjujući u smislu da oni koji su upravljali ekonomijom svih ovih godina i doveli je do prosjačkog štapa ne mogu biti i oni koji će je sada nekim poreskim trikovima spasiti. Ekonomija je suviše važna da bi se prepustila ekonomistima i „ekspertima“.

(Novine novosadske)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *