Ekonomska kriza u Evropskoj uniji je sve vidljivija, a javni dugovi zemalja sve veći

Ekonomska kriza u Evropskoj uniji je sve vidljivija, a javni dugovi zemalja sve veći

30 avgusta 2013

ECB injects 489 billion euros into financial systemPiše: Satdžajit Das

Od sredine 2012. godine, evropska finansijska kriza se nalazi u stanju privremenog slabljenja, s privremeno potisnutim simptomima svoje osnovne bolesti.

Kombinovanjem programa štednje i otpusta dugova, Evropska centralna banka se posvetila tome da „učini sve što treba“ kako bi sačuvala evro, planiranu bankarsku uniju i završetak Evropskog stabilizacionog mehanizma (European Stability Mechanism), a pre svega stabilizacioni fond pomoću kojeg bi se povratila relativna finansijska stabilnost. U perifernim zemljama su smanjene kamatne stope, a berze otvorene iako nije bilo oporavka u realnoj ekonomiji. Kako je terapija prekinuta, odnosno, izgubila efikasnost, postoji visoka verovatnoća recidiva.

Štednja nije uspela da javne finansije i javni dug stavi pod kontrolu. Povećanje poreza i smanjenje državne potrošnje su izazvale pad privredne aktivnosti, smanjenje javnih prihoda i rasta socijalnih davanja, kao i rast stope nezaposlenosti. Budžetski deficit je opstao, iako manji, a nivo zaduženosti nastavlja da raste.

Zahvaljujući izuzetnim okolnostima, mnoge nacije su tražile olakšice i dobile ih. Smanjenje dugova i deficita, koje je bilo cilj, odloženo je, ali još uvek ne izgleda da će cilj biti postignut.

Budući otpust dugova radi njihovog svođenja na održivi nivo je teškoća za Evropski stabilizacioni mehanizam, Evropsku centralnu banku i MMF koji do sada direktno ili indirektno raspolažu velikom količinom prispelih dugova. Gubitak kojeg bi ostvarila ova zvanična tela na kraju bi dotekao do poreskih obeznika u zemljama kao što je Nemačka, što pritivureči onome u šta su uveravani nemački glasači: da oni nisu izloženi riziku zbog primene plana spasavanja.

Iako neproveren, pozdravljen je kao uspešan brzi Evropski trajni program monetarne razmene (ECB’s outright monetary transaction programme, skr. OMT) Evropske centralne banke koji je omogućio kupovinu neograničene količine dugova po evro-zoni. Međutim, biće teško izvodljivo da zemlje poput Italije i Španije i zatraže njegovu pomoć, pošto će se, radi budućeg restruktuiranja njihovih dugova, njihovi poreski obveznici suočiti s gubitkom svojih bankarskih depozita.

Nemačka i drugi članovi evro-zone se i dalje protive neograničenoj kupovini državnih obveznica u skladu sa OMT. Sam pravni osnov programa je i dalje neizvestan, a pri tom je još uvek nepoznat ishod predloga koji je povodom njega podnet Ustavnom sudu Nemačke.

Bankarska unija je trebalo da „raskine začarani krug banaka i suverena“. Ključni elementi svake bankarske unije su osiguranje depozita i centralizovani fond za dokapitalizaciju. Nemačko protivljenje znači da nema planova za posebna dodatna sredstva radi osiguranja depozita u celoj evro-zoni, ni plana dokapitalizacije. Nemačka insistira na tome da bankarski savez ne može biti odgovoran za „nasleđeni“ rizik, odnosno, probleme koji su nastali pre zaključenja bankarske unije.

Bankarska unija je postala neodgovarajući posebni nadzorni mehanizam i to za mali broj banaka u evro-zoni. EU je razjasnila kako je za sada cilj tog saveza samo „raščišćavanje“ veza.

Slabost ključnih politika sve više će se izražavati u vidu tržišnog testa za evropske vlasti i Evropsku centralnu banku.

Prvo, odsustvo privrednog rasta i slabosti realne privrede povećavaće pritisak na evropske zemlje, kao i snažnije zemlje poput Nemačke, koje su de facto preuzimale sve veći udeo u obavezama i rizicima.

Drugo, problemi bankarskog sektora će se nastaviti. Evropske banke možda imaju jedan trilion evra nekvalitetnih kredita. Nenaplativa potraživanja i slaba kapitalna pozicija će stvoriti „zombi banke“ – nesposobne ili nevoljne da obezbede kredite privredi, što će ograničiti svaki oporavak.

Treće, ključno strukturno reformisanje tržišta rada i radnih prava biće sporo, što će se odraziti u vidu slabljenja privredne aktivnosti i nepopularnosti mnogih mera. Treba navesti da je relativna stabilnost u proteklih 12 meseci uljuljkala vlade u lažni osećaj sigurnosti, usled čega su smanjile hitnost sprovođenja restruktuiranja u privredi.

Četvrto, čini se da će se povećati političke napetosti, kako one nacionalne, tako i one unutar evro-zone.

Pritisci će se iskazati na brojne načine. Slabije zemlje mogu zahtevati odlaganje postojećih kredita, dodatne pomoći ili otpisivanje dugova.

Kreditni troškovi slabijih evropskih zemalja su već počeli da rastu, izražavajući one činioce kao što su ekonomska slabost zajmoprimaca, politički stres i moguće suženje Američkog programa monetarnog popuštanja (US quantitative easing programme).  Sumnje u OMT program i opadanje sposobnosti nacionalnih banaka i državnih penzionih fondova za kupovinu vladinih dugova će ubrzati pritisak na cene.

Za Evropu, to je sad stanje NWO (no way out), pošto će se bez snažnog rasta (koji nije u izgledu) dužnički problemi pokazati kao tvrdokorni.

Gledano u odnosu na 2012. godinu, sada baš nije jasno da li će odgovor na sve to biti korišćenje toliko često spominjanih reči u ECB: „odgovarajuće“ i „dovoljno“.

(The Financial Times – Fond Slobodan Jovanović)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *