Ekonomska pustinja

Ekonomska pustinja

9 novembra 2014

Raša PopovPiše: Raša Popov

Najveća fabrika moga detinjstva bila je zrenjaninska Dunđerskova pivara. Prostirala se na golemom placu kod legendarnog velikog mosta, preko kog su prešla „četir’ konja debela”, naspram žitne pijace. Uz obalu Begeja dugi zidovi, a iz bočne ulice, još duži. Na njima je bila nacrtana mačija glava i predizborna parola: „Dole Mačak!” Pisac je mislio na hrvatskog seljačkog voću dr Vlatka Mačeka.

Kao mlad novinar, ranih šezdesetih, posetim tu gromadnu pivaru. Direktor nam pohvali asortiman, bezalkoholni „tut-gut” i američko crno pivo „porter”. On i predsednik radničkog saveta pohvale nam se da je njihovo pivo najbolje u Jugoslaviji. Da ne bismo na prazno verovali tim samopohvalama, odvedu nas na jednu verandu u pogonima. Iz zidova su izvirivale crne čelične cevi, sa lepezastim pregibom. „Ovo su filtri. Kroz njih proteče svaki litar piva. Ono se tako pročisti da u flaše ulazi bez trunke prašine i takoreći bez ijedne bakterije ili virusa!”

Bili su to uvozni filtri iz zemlje piva, Nemačke. Očigledno su se našli tu kao plod privredne saradnje Bavarske i Srbije, zapečaćeni susretima Milenka Bojanića i Franca Jozefa Štrausa.

Čistotu piva potvrđivala je prikladna priča. Vrhunac potrošnje piva pada tokom prolećnih izleta pod prvomajskim šatrama. „Ove godine, kao i uvek, bifedžije, kafedžije, restorateri i vlasnici divljih šatri naruče silne hektolitre piva… Ali klima se izopači, na uvek topli i vedri praznik nebo se zatvori, temperatura padne, ljudi navuku džempere i ogrnu kapute. Na lageru svih naručilaca ostanu neprodate zalihe… Iz svih kafana stignu svim drugim pivarama već posle sedam dana protesti – pivo im je uskislo, morali su da ga proliju u kanalizaciju… Jedino nama u našu pivaru kraj Begeja ne stigne reklamacija. Naše je pivo, verovali ili ne, ostalo zdravo i bistro i do četrdeset dana!”

Ponosio sam se Zrenjaninom, magnatskom porodicom Dunđerski, njihovim stvaranjem prave imperije industrije vezane za žitarice, hmelj, stočarstvo. Bio sam srećan što je ostvaren ideal japanskih socijalista „da nacionalizacijom ne dođe do privrednog sloma”. Bavarski filtri su vredno pumpali pivo, bilo ono socijalističko, bilo kapitalističko! Umesto pustinje, video se bujni procvat privrede.

* * *

Ali proletos me pozovu kao dečjeg pisca u Zrenjanin. Posle dodele kompjutera talentovanoj deci, povedu nas na ručak. „Kud smo pošli?” Na Begej. U veliki, elitni restoran u telu Dunđerskove pivare. Držali smo zdravice, a ja sam se setio prosperitetne fabrike od pre pedeset i dve godine. Nazdravio sam ovoj evropski moćnoj pivari. Domaćini su me pogledali iskosa, kao nekoga ko se neukusno šali s onim što za šalu nije! Ali ja taj pogled nisam zapazio…

Kad smo krenuli kući, udarićemo prečicom preko nepreglednog dvorišta samih pogona pivare. U prvi mah ne primetim ništa neobično. A onda me podiđe neka jeza. Preko silnih cevi i metalnih buradi carevala je sablasna tišina… Preko prostranih hektara fabričkog dvorišta nijednog čoveka, nijednog šuma. „Šta je ovo”, pitam vozača. „Nije nedelja. Zar pivara ne radi?”

Razjasnio mi je. Pivara ne radi. „Renovira se?”, upitam. „Ne, pivara ne postoji. Kupio ju je neki bogataš, ali mu je propala…” Nije mogao da se seti otkad to…

Ispade da je ovo preda mnom, na mestu industrijskog giganta mog grada u kome sam učio osnovnu školu, sada zacarila privredna pustinja.To se pustinjski vihor samum nije digao posle nacionalizacije, nego posle onog obratnog, posle denacionalizacije! Zovu je privatizacija. Smatraju je neizbežnom i logičnom posledicom razuma koji je nezaustavljivo nametnuo kapitalizam.

Ali stari Gedeon Dunđerski, magnat koji je privrednom snagom kao kralj žita bio egal sa samim carem Austrougarske, iz razuma kapitalizma iznedrio je veličanstvenu pivaru kraj Begeja u srcu grada Bečkereka, Titovi ne sasvim učeni već više frazama okićeni marksisti instalirali su joj savršene nemačke filtre, a ovi nazovimo ih sad „naši” tajkuni, kupili lepoticu na aukciji da joj ubrizgaju smrtonosnu, pustinjsku injekciju.

Valjda su sad te injekcije zabranjene odlukom ministarstva narodnog zdravlja.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Ranko-Banja Luka says:

    E, moj čika Rašo, glave su nama došle ove današnje tranziciono-privatizacijske fazoni i fore..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *