EKSTREMNA DESNICA U TRENDU: Mržnjom prema Evropskoj uniji radikali osvajaju glasove

EKSTREMNA DESNICA U TRENDU: Mržnjom prema Evropskoj uniji radikali osvajaju glasove

8 decembra 2013

golden-dawn1Katastrofa nastupa za šest meseci… Evropa se suočava s najopasnijim fenomenom… Ponavljaju nam se tridesete godine prošlog veka… Fašizam kuca na vrata Evrope… Ekstremni nacionalizam će razoriti EU…

Političari umerene levice i desnice kao da se utrkuju u davanju ovakvih alarmantnih izjava kojima žele da skrenu pažnju na rastuću popularnost partija krajnje desnice u Evropi pred majske izbore za poslanike Evropskog parlamenta (EP). Strah evropskih narodnjaka i socijalista je u pojedinim prognozama da bi na tim izborima 25, ako ne i 30 odsto poslaničkih mesta osvojili Francuzi koji negiraju Holokaust, austrijski i holandski antiislamisti, mrzitelji Roma iz Mađarske, poljski ksenofobi, grčki neonacisti koji terorišu imigrante, flamanski separatisti, italijanski rasisti i populisti, kao i Britanci koji žele da spreče priliv imigranata u Evropu potapanjem brodova kojima izbeglice dolaze.

Dosad je većina u EP njih marginalizovala i nije ih puštala na ključne položaje i u važne komitete. Ali, ukoliko naprave dobar rezultat i pri tom se ujedine, odluke EP bi i te kako zavisile od toga šta misli francuski Nacionalni front, grčka „Zlatna zora”, holandska Partija slobode, austrijska Slobodarska partija, italijanska Liga za Sever, Britanski nacionalni front, Stranka za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva, Pravi Finci, mađarski Jobik, bugarska Ataka…

Analitičari, međutim, ističu da su ove stranke krajnje desnice veoma različite i da će veoma teško doći do saglasja. Čak i oni koji su već postigli predizborni pakt, poput Nacionalnog fronta Marin le Pen i Partije slobode Herta Vildersa, dele ogromne razlike. Dok je politika Le Penova homofobična i antisemitska, Vilders se otvoreno zalaže za prava homoseksualaca, a pri tom je procionistički nastrojen dok mu je mržnja usmerena na muslimane. Ali, ono što spaja Vildersa, Le Penovu i ostale krajnje desničare jeste kritika, a često i mržnja prema Evropskoj uniji.

Iako je ekonomska kriza pokrenula rast podrške desnim radikalima, većina istoričara ukazuje da ipak živimo u drugačijem svetu i da aktuelna situacija ne vraća Evropu u fašizam. Prema oceni Ričarda Overija, profesora istorije na Ekseterskom univerzitetu, fašizam s velikim f bio je fenomen dvadesetih i tridesetih, i to je bio revolucionarni pokret koji je nametao nasilni imperijalizam i obećavao novi društveni poredak.

„Ništa slično danas ne postoji. Danas su desničarske stranke zasnovane na ideji straha – straha od imigracije, straha od stranaca i straha od toga da će nas ’evropeizirati’. One nemaju viziju novog društvenog poretka, niti mogu da javno zagovaraju svrgavanje demokratske vlasti od strane jednog autoritarnog režima. Ovo je protest uplašenih ljudi”, smatra Overi.

Stvarne uzroke tog straha ljudi, koji dovodi do rasta netolerancije a samim tim i rasta podrške rasistima i ksenofobima raznih boja, vladajuće elite u Evropi zasad ne vide u svojim postupcima. Štaviše, u borbi protiv ekstremne desnice oni počinju da ih imitiraju pa tako socijalistička vlada Fransoa Olanda jača mišiće na progonu petnaestogodišnje Romkinje dok pojedini poslanici nemačkih demohrišćana tvrde da „islam nije deo tradicije i identiteta Nemačke i da stoga za islam nema mesta u Nemačkoj”.

I dok je minulih godina umerena desnica izjavama pokušavala da liči na ultradesničare, krajnja desnica je uspela da prisvoji nove birače tako što je svoj ekstremizam predstavila u uvijenijoj formi, a potom je počela da se zalaže za nešto što su suštinski ideje levice – obuzdavanje mera štednje, ravnomerna raspodela tereta krize, neprodužavanje radnog veka, ranije penzionisanje, neprodužavanje radne nedelje i nesmanjivanje prava radnika. Ovom taktikom desni radikali podršku love u evidentnoj razočaranosti građana ekonomskom situacijom, a da pri tom iz svoje politike ne izbacuju tradicionalne žrtvene jarce, poput Roma, Jevreja, homoseksualaca i imigranata.

Koliko god se po briselskim kuloarima govorilo o tome kako je neophodno sprečiti prodor krajnje desnice, ne postoji panevropski odgovor na jačanje podrške rasistima, neofašistima, ksenofobima i desničarskim populistima. U većini evropskih zemalja u kojoj je na snazi proporcionalni izborni sistem, a u kojem koalicione vlade bivaju nepisano pravilo, prisustvo krajnje desnica u parlamentu biva neminovno.

Glavna nedoumica za velike partije je da li da krajnju desnicu izoluju u takozvani sanitarni kordon ili da je prihvate i uključivanjem u vršenje vlasti smanje njenu popularnost jer one neće ispuniti svoja ekstremna obećanja.

Nekadašnji italijanski premijer Silvio Berluskoni je moć krajnje desnice u Italiji umanjio upravo time što ju je doveo na vlast. Prvo je „neofašistički” Nacionalni savez Đanfranka Finija uveo u vlast a potom ga apsorbovao u svoje partiju. S druge strane, separatistima u Ligi za Sever je dao ministarstvo unutrašnjih poslova, tako da je posle tog učešća u vlasti ova rasistička partija prepolovila svoju popularnost tako da je ove godine na izborima osvojila samo 4,1 odsto glasova.

Strategijom da krajnju desnicu najbrže slabi to kada im se prepusti deo vlasti poslužili su se i holandski narodnjaci Marka Rutea koji je 2010. pristao da antiislamska Partija slobode Herta Vildersa podržava njegovu manjinsku vladu. Iako mu je na pola mandata Vilders izmakao premijersku fotelju, na prevremenim izborima 2012. podrška Vildersovoj antiislamskoj politici pala je sa 17 na 10 odsto.

U Poljskoj krajnja desnica, prepuna antisemitskih, antinemačkih i ultrakatoličkih stavova, postala je deo najveće opozicione desničarska stranke Pravo i pravda, dok je u Slovačkoj povremeno učestvovala u vlasti.

Nasuprot tome, u Francuskoj, Belgiji i Austriji, velike stranke umerene desnice i levice stavljaju krajnju desnicu u sanitarni kordon. Najpoznatiji primer je kada su u drugom krugu predsedničkih izbora 2002. francuski levičari javno podržali konzervativca Žaka Širaka, samo da ne bi vođa Nacionalnog fronta Žan-Mari le Pen postao predsednik. I u belgijskoj regiji Flandriji su flamanski secesionisti iz stranke „Flamanski interes” sprečeni „sanitarnim kordonom”, dok se slično dešava godinama i na nivou centralne vlade Austrije iako Slobodarska stranka drži lokalnu vlast u pojedinim delovima zemlje.

Sanitarni kordon je doveo, međutim, do toga da „Flamanski interes” samo jača i da je u jednom trenutku postao najjača stranka u flamanskom parlamentu, dok su austrijski slobodari krajem prošlog veka postali druga po snazi austrijska partija. Tada je austrijski kancelar Volfgang Šisel prekršio nepisani dogovor i uveo je pokojnog Jerga Hajdera u vladu 1999. Međutim, Austrija se zbog toga našla pod sankcijama EU tako da vlada nije dugo potrajala a slobodari ni sada nisu poželjni partner u vladi iako su na izborima ove godine osvojili svaki pet glas.

Upravo ova strategija, uz zastrašivanje javnosti, čini se da je za vodeće partije Evrope jedini način kojim planiraju da suzbiju narastajuću podršku ultradesničara. Međutim, u tom plašenju birača evropski politički mejnstrim previđa činjenicu da je „lek” upravo u njima. Previđaju to da različite stavove ovih nepoželjnih političara ujedinjuje jedino – mržnja, žestoka kritika i borba protiv EU onakve kakva je sada. Borba protiv EU u kojoj „diktatori iz Brisela” zahtevaju stroge mere štednje, u kojoj odlučivanje u evropskim institucijama boluje od manjka demokratije, a u trci za ekonomskim rastom evropske zemlje rastaču svoje modele socijalne zaštite.

U toj situaciji u kojoj evropska umerena levica nema nikakve ideje, dok se umerena desnica vodi isključivo zaštitom interesa krupnog kapitala, razočaranost građana EU će samo da buja a dosledna anti-EU politika doneće krajnjoj desnici samo još veću podršku biračima na majskim evropskim izborima.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Tandaramandara says:

    Smešno, čovek mrzi muslimane koji qrcem osvajaju svet a podržava pedere zbog kojih preti opasnot nestajanja bele rase, čije će prostore kasnije zauzeti muslimani pošto se rađaju.Glupe evropske nakaze.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *