ENGLESKA – zemlja u kojoj ne postoji sloboda govora

ENGLESKA – zemlja u kojoj ne postoji sloboda govora

25 avgusta 2013

Engleska GuardianDržava koja gradi ogroman aparat nadzora učiniće sve što može da spreči novinare da o tome izveštavaju. Većina novinara to vidi, ali pitam se koliko njih zaista spoznaje posledice ideje o totalnom nadzoru, kada, ili ako do njega dođe, mada sva je prilika da je najpre reč o tome „kada“. Još nismo stigli do te tačke, ali možda nije daleko trenutak kada će za novinara biti nemoguće da ima poverljivi izvor. Najveći deo izveštavanja, zapravo najveći deo ljudskih života 2013. godine, ostavlja isuviše digitalnih zapisa…

Zaključak urednika „Gardijana“ Alena Razbridžera u tekstu u kome otkriva kako su britanske vlasti uništavale poverljive podatke o globalnom nadzoru američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) koje je list počeo da objavljuje, zahvaljujući dokumentima nekadašnjeg radnika te agencije, sada odbeglog Edvarda Snoudena, raspalio je ponovo globalnu lavinu pitanja o osnovnom ljudskom pravu na slobodu informisanja.

Međunarodno istraživanje američke organizacije za globalne slobode „Fridom haus“ pokazuje da je, ne samo u autoritarnim, već i u demokratskim društvima tokom prethodnih godina procenat globalne populacije koja uživa u slobodnom novinarstvu pao na najniži nivo za više od jedne decenije. Manje od 14 procenata sveta, ili jedan od šest ljudi, živi u zemljama gde je pokrivanje političkih događaja snažno, bezbednost novinara garantovana, upliv države u medije minimalan, a mediji nisu predmet zakonskih ili ekonomskih pritisaka.

Štaviše, u poslednjih pet godina, broj zemalja u kojima se beleži porast neslobode medija daleko nadilazi one gde se ona povećava, što znači da su pokušaji da se ograniči sloboda medija široko rašireni. Od 197 zemalja koje su ocenjivane 2012. godine 63 su se smatrale slobodnim, 70 delimično slobodnim, a 64 neslobodnim. Godinu dana ranije bilo je 66 slobodnih, 72 delimično slobodne, 59 neslobodnih.

Rangiranje „Reportera bez granica“ pokazuje najveći stepen sloboda medija već treću godinu zaredom u Finskoj, Holandiji i Norveškoj, sa Turkmenistanom, Svernom Korejom, Eritrejom, na začelju. Ali, Velika Britanija je na 29, SAD na 32. mestu, Srbija na 64, jedno mesto ispred Hrvatske. U Evropskoj uniji, svega 16 članica je u prvih 30, dok se u Japanu beleži cenzura izveštavanja o nuklearnoj industrije.

„Mnoge manje zapadne zemlje su otvorenije i transparentnije, kao što su Island ili Švedska, na primer, nasuprot velikim zapadnim zemljama, posebno onima koje predovde u međunarodnim intervencijama „, primećuje profesor Robert Pikard, direktor istraživanja na Rojtersovom institutu za studije novinarstva univerziteta Oksford.

Savet Evrope je, posle otkrića urednika „Gardijana“, zatražio odgovore zbog reakcije britanskih vlasti koje bi mogle da imaju „poražavajuće posledice po slobodu izražavanja“. Portparol Saveta Evrope Danijel Holgen je britansku reakciju okarakterisao kao „jezivu“ i zapitao retorički šta bi se desilo da se sve to dogodilo u Rusiji:

„Zapadni novinari bi se odmah sjatili u Rusiju. Moramo da primenimo iste standarde na zapadne zemlje, uključujući osnivače Saveta Evrope, kao što su Francuska, Britanija ili Nemačka“, upozorio je on.

Slučaj masovnog nadzora Amerikanaca takođe je pokrenuo lavinu kritika i u SAD. Iako prvi amandman američkog Ustava garantuje slobodu govora, agresivni pritisci po partijskim linijama, ukrupnjavanje vlasništva nad medijima, finansijski problemi, utiču na smanjivanje medijskih sloboda. Pretnje po nacionalnu bezbednost, zbog kojih je žestokim pretnjama izložen osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž i na 35 godina zatvora osuđen američki vojnik Bredli Mening, najčešći su razlozi kojima se opravdavaju restrikcije u slobodama govora i privatnosti u SAD.

„Ako se ućutkaju mediji, nema ni obaveštenih građana. Bez informisanih građana, sloboda informacija, zapravo sloboda bilo koje vrste, ozbiljno se dovodi u pitanje“, primećuje Heder Blejk, direktor britanskog ogranka „Reportera bez granica“.

Totalni nadzor

Američka nacionalna agencija za bezbednost (NSA) ima kapacitet da nadzire oko 75 odsto sveukupne američke internet komunikacije, više od onog što su američki zvaničnici otkrili u javnosti, preneo je „Vol strit džornal“. A Britanija ima na Bliskom istoku tajnu bazu za nadzor, praćenje i analizu elektronske pošte, telefonskih poziva i saobraćaja na internetu, važnog za interese zapadnih obaveštajnih službi, otkriva list „Indipendent“.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *