ЕНИГМА: Зашто Срби иду у Тунис, док сви остали беже?

ENIGMA: Zašto Srbi idu u Tunis, dok svi ostali beže?

1 jula 2015

tunisia-attack-tourists-killed-epa-20150627_C69EA872926642968105659A2EA1CC25Svega nekoliko sati nakon krvavog masakra džihadista u popularnom tuniskom letovalištu Port el Kantaui, u kome je stradalo 37 turista, u avionu koji je sa beogradskog aerodroma poleteo u Tunis našlo se 67 turista iz Srbije. Među njima je bio i bračni par sa troje dece, koji je novinarima izjavio da nijednog momenta nisu razmišljali da odustanu od letovanja, jer tako nešto ne može da se ponovi u kratkom vremenskom roku.

Kada je Vlada Srbije u nedelju poslala državni avion, kojim je trebalo da budu evakuisani turisti iz Tunisa, avion se vratio skoro prazan za Beograd – u njemu se nalazilo svega 50 osoba, koje su procenile da boravak u Tunisu nije bezbedan. Čak 394 osobe među srpskim turistima rešilo je da ostane u Tunisu i „letuje za sve pare”, odnosno – do kraja aranžmana.

Objašnjavajući razloge zbog kojih je u Tunis otputovao istog dana kada se desio masakr na plaži u Susu, poznati borac za prava LGBT osoba Goran Miletić rekao je: „Nije me strah, jer to može svugde da se dogodi.”

Miloš Jovović, direktor turističke agencije „Travel lend”, kaže da je nekoliko turista otkazalo letovanje u Tunisu, nekolicina je sever Afrike „trampila” za neku bezbedniju lokaciju, ali ima i onih koje nimalo ne dotiču ružne vesti i koji su i nakon stravičnog masakra džihadista uplatili letovanje u Tunisu. Niko od njih nije pitao da li agencija daje „ratni popust” ili nadnicu za strah…

I predstavnici agencije „Oktopod” imaju slično iskustvo. Polovina putnika je otkazala put u Tunis iz bezbednosnih razloga, ali mnogi su ostali pri odluci da letuju u ovoj afričkoj zemlji, kaže predstavnica agencije Marijana Radović.

I dok se pristalice teze o samoubilačkom ponašanju Srba prisećaju da su naši sugrađani tokom bombardovanja danju bezbrižno sedeli po kafićima, a noću od kafanskih svirača naručivali pesme poput „ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine”, psiholog i psihoterapeut Nebojša Jovanović kaže da su u sredinama u kojima su česti incidenti i vanredna dešavanja, kao što je naša zemlja, ljudi oguglali na loše vesti. Već 25 godina živimo u vanrednim okolnostima i izmešteni smo iz normalnog života i manje strepimo od onoga od čega siguran zapadni čovek drhti.

– Ljudi ne mogu stalno da se plaše i da strepe od loših događaja. Osim toga, veliki broj nas zaista veruje da se ružne stvari dešavaju nekom drugom. To uverenje „neće baš meni da se desi” jeste mehanizam odbrane duše od loših misli, koji nazivamo negacijom. Iako su laici skloni da letovanje u zemljama u kojima „turisti lete u nebo” nazovu ludačkim, odnosno samoubilačkim činom, psiholozi smatraju da je reč o kontrafobičnom ponašanju. Naime, odavno živimo u opasnom i nesigurnom svetu, u kome avioni padaju, vozovi iskaču iz šina, a turistički autobusi se survavaju u provalije i svoj strah od loših događaja mnogi ljudi su pretočili u uverenje „idem gde sam krenuo, a ako mi je suđeno da poginem, to će se dogoditi i na pešačkom prelazu u mojoj ulici”. Ipak, meni kao psihologu krajnje je neobično da neko sa decom kreće u zemlju u kojoj su se do juče mrtvi turisti prebrojavali na plaži. Roditelji su plašljiva populacija i zbog toga ne mogu da shvatim da neko dečje kofere nosi u letovalište iz koga se turisti evakuišu – zaključuje naš sagovornik.

(Politika)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Miticus says:

    Od tolikog naroda, kako bas nadjose ovog pedera da ga pitaju? Jesu li pitali jos nekoga ili su samo njega pitali?

  2. mister Tucoprc says:

    za ove miletiće ne bi bila nikakva šteta da ga sahrane u pesak

  3. mister Tucoprc says:

    ...da IH...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *