ЕРДОГАН СЕ ПОНАША КАО ВЛАДАР ЕВРОПЕ! Ево због чега ће ЕУ уз себе морати да има Владимира Путина!

ERDOGAN SE PONAŠA KAO VLADAR EVROPE! Evo zbog čega će EU uz sebe morati da ima Vladimira Putina!

4 marta 2020

Turska će granice prema Evropi ostaviti otvorene kako bi migranti mogli da prođu, izjavio je pre tri dana turski predsednik Redžep Tajip Erdogan optuživši Evropsku uniju da ne pomaže dovoljno Ankari po pitanju migranata.

„Nećemo zatvoriti vrata“, objavio je Erdogan, dodavši kako je 18.000 migranata već u petak krenulo na put prema Europi.



U međuvremeno vidimo kako u praksi izgleda Erdoganova pretnja: sukobi na grčko-turskoj granici, mrtva i ranjena deca, propagandni rat, 13.000 očajnih ljudi na ničijoj zemlji između spoljne granice Evropske unije i Turske, humanitarna katastrofa u nastajanju.

Komplikovana igra s mnogo faktora

Erdogan je pokazao da itekako može zagorčati život Evropskoj uniji te da samog sebe vidi kao svojevrsnog vladara Evrope bez kojeg EU jednostavno ne može.

Koreni ove situacije su kompleksni pa smo se za analizu obratili Senadi Šelo-Šabić s Instituta za razvoj i međunarodne odnose. Ona odmah ističe kako je „reč o komplikovanoj igri s puno faktora“.

Za početak se činilo kako je povod Erdoganovog poteza sa migrantima i izbeglicama to što se zakomplikovala turska vojna ofanziva na severu Sirije, u kojoj su u sukob došle Turska i Rusija.

„Erdogan od 2016. ima kartu džokera u džepu“

„Dogovor između Rusije i Turske nastao je nakon američkog povlačenja iz Sirije, a Turska je insistirala da zadrži taj severni pojas na kraju Sirije, što je bilo moguće jer je Amerika ostavila Kurde same. Bilo je to privremeno rešenje za koje su svi stručnjaci znali da je privremeno. Proširenje turske ofenzive u Siriji je to dovelo u pitanje“, objašnjava Šelo-Šabić.

Ona smatra da „cela priča s migracijama nema direktne veze s vojnim operacijama u Siriji“ te da se treba koncentrisati na odnose Turske i Evropske unije.

„Erdogan od 2016. godine, kada je postignut dogovor s Evropskom unijom, ima tu kartu džokera u svom džepu. Taj se dogovor prvenstveno odnosio na finansijsku pomoć Turskoj, ali Erdogan zna da bi otvaranje turskih granica i puštanje izbeglica bilo smrtonosni udarac za EU, koja se još nije oporavila od izbegličke krize iz 2015. i 2016. godine. Mnogo toga što danas vidimo u EU, npr rast populizma, rezultat je te krize i posledica osećaja da su migracije postale temeljne politička borba u EU“, kaže Šelo-Šabić.

Erdogan gubi podršku u Turskoj

Ima li Erdogan u samoj Turskoj podršku za svoje najnovije poteze prema Evropskoj uniji?

„Erdogan u sledećih nekoliko godina nema izbore, dakle ovi potezi nisu predizborni trik. S druge strane, nema sumnje da on u Turskoj gubi političku podršku i da je vrhunac njegove moći bio pre šest-sedam godina. Sada ga kritikuju i napuštaju i neki ključni ljudi njegove stranke AKP. Turska ekonomija je bitno narušena, lira je devalvirala nekoliko puta, bilo je problema sa turizmom nakon neuspelog vojnog puča, izgubio je Istanbul, ušao u sukob s SAD. Sigurno je da Erdogan više nema onu popularnost među Turcima kakvu je nekad imao, a to se ne odnosi samo na levi deo turskih građana. Ključno je što je ekonomija u krizi i to izaziva mnogo frustracija jer razotkriva da priča o turskom snu nije održiva. Ipak, Erdogan je autoritaran vladar, on ima svoje ljude u svim institucijama te baš i ne drži do demokratskih procedura. Ali mora da se opravda turskim građanima pre ili kasnije“, odgovara Šelo-Šabić.



Ključna uloga Rusije i Vladimira Putina

Ona dodaje kako Erdogan mora postići dogovor s Rusijom, odnosno Vladimirom Putinom: „Očekujem da će Putin tu postupiti mnogo razumnije, ne isključujem ni da će Moskva pritiskati Ankaru u vezi ovih poteza s otvaranjem granica, jer Putin želi Ecropskoj uniji da pokaže da on nije agent haosa.“

„Erdogan nije još otvorio vrata širom za izbeglice, nego pomalo cima, odškrinuo ih je. Igra na kartu zastrašivanja, ali mislim da je i on svestan da bi haos u Evropi na kraju bio štetan i za Tursku, koja više nema nikakvo zaleđe niti prijatelje u svom okruženju“, naglašava Šelo-Šabić.

Trauma Turske zbog neulaska u Evropsku uniju

Ključna stvar za razumevanje najnovijih poteza Turske je odnos koji Evropska unija ima prema ovom važnom i velikom komšiji, a koji se može opisati kao toplo-hladan. U jednom trenutku su se Turska i EU značajno približili te je čak postojala i mogućnost ulaska Turske u EU, što se nije ostvarilo i što za Tursku predstavlja veliku traumu.

„Kada je reč o odnosu EU prema Turskoj, to je emocionalni prostor u kojem Erdogan dobro stoji u odnosu na građane Turske, uključujući i one koji ne podržavaju njegovu politiku, intervenciju u Siriji itd. U Turskoj vlada osećaj narušenog ponosa zbog odnosa Evropske unije prema Turskoj, oni smatraju da ih je EU izdala i to je jako bolno. Kada Erdogan preti EU, kada pokazuje šta može učiniti otvaranjem granice, to kod mnogih u Turskoj izaziva osećaj satisfakcije jer misle da ih je EU izneverila kada je reč o procesu pristupanja. Hrvatska i Turska su službeno otpočele pregovore za ulazak u EU istog dana, priča o ulasku Turske u EU je bila neko vreme vrlo živa, ali postalo je jasno da od toga neće ništa biti jer nikad nije uspostavljeno poverenje sa obe strane“, objašnjava Šelo-Šabić.

Čini se da Erdogan zapravo želi da ga Evropska unija na neki način tetoši i da je njemu jako važno da se oseća uvaženim u Berlinu, Parizu i Briselu, za razliku od ruskog lidera Vladimira Putina, koji sigurno želi saradnju s EU, ali u tome nema nikakvu konkretnu emocionalnu investiciju.

„Sve dok EU nema plan B, Erdogan ima adut u rukavu“

I šta sada učiniti?

„Evropska unija bi hitno trebalo da pošalje visoku delegaciju u Ankaru, pa u Moskvu, trebalo bi da komunicira sa Iranom, sa kojim ima tu prednost da nije napustila nuklearni sporazum za razliku od SAD. EU se može aktivno uključiti u sve te razgovore kao aktivna strana te saslušati druge. Naravno da Erdogan ima adut u rukavu ako EU nema plan B. EU mora stvoriti drugačiju vrstu odnosa s Turskom, a ne samo reagovati na događaje spolja. EU mora brzo delovati, a ne čekati šta će dogovoriti Erdogan i Putin pa onda odahnuti i poslati još par milijardi evra“, savjetuje Senada Šelo-Šabić.

Najbolji mogući scenario po njoj je sledeći: Turska će se smiriti i odustati od toga da zaista otvori granice, EU će nastaviti sa finansiranjem izbeglica u Turskoj, a Rusija će postići i kompromis s Turskom u vezi sa Sirijom.

„Ali od toga ništa neće biti ako se EU sada i odmah ne angažuje i ne krene u razgovore sa svim tim akterima. Problem EU je što mi nismo stabilni, što osećamo unutrašnje tenzije, a to vide i drugi“, zaključuje Šelo-Šabić.

Erdogan želi da ga EU voli ili barem da mu javno izražava poštovanje jer se oseća odbačenim od EU. Erdogan se stilizuje u ključnog političkog faktora.

Stvar očito nije u novcu jer Turska već dobija milijarde kako bi na svojoj teritoriji zadržala 3,7 miliona sirijskih izbeglica, a iz Brisela bi dobila i još više novca samo da zatraži.

Evropska unija sada ima dve opcije: ili u skladu sa slavnim savetom Vita Korleonea Erdogana držati blizu sebe te ga tako odobrovoljiti, ili pak ući u otvoreni sukob sa Turskom, u kojem bi pak na svojoj strani, ako želi da trijumfuje, trebalo da ima najmanje Rusiju.

Poznavajući Uniju kakva je danas, najverovatnije će izabrati treću opciju: sve zajedno pomalo udrobljeno, upravo toliko da se zaustavi najnovija drama i da se ništa doista ne reši.

(index.hr)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *