„ESKADRONI SIDAŠA“ – Borci zaraženi sidom čine zverstva na istoku Konga, siluju i tako prenose smrtonosni virus

„ESKADRONI SIDAŠA“ – Borci zaraženi sidom čine zverstva na istoku Konga, siluju i tako prenose smrtonosni virus

26 јула 2013

congo_war_1Piše: Igor Jazon

Već dugi niz godina provincije Severnog i Južnog Kivua na istoku Demokratske republike Kongo (DRK) ostaju zone žestokih vojnih konflikata. Po nekim podacima, ovde deluje najmanje 30 naoružanih grupacija, koje ratuju po principu svi protiv svih.

A gde je rat, tu su i žrtve među mirnim stanovništvom ovih provincija. I što je najodvratnije – masovno silovanje žena, devojaka i dece. Ali čak i u toj situaciji posebnom domišljatošću i okrutnošću se odlikuju borci takozvanih „eskadrona sidaša“ (les „escadrons de porteurs du Sida“), koji su smrtonosni virus pretovorili u oruđe rata namerno zaražavajući žene iz neprijateljskih zajednica.

O zločinima koje čini „eskadron sidaša“ s negodovanjem je govorila ministar-delegat Francuza u dijaspori i frankofonije Francuske Jamina Bengigi, koja je nedavo bila u poseti Burundiju, Ruandi i DRK. Na konferenciji za novinare u Kinšasi tvrdila je da borci iz ovih eskadrona silujući žene iz zajednica svojih suparnika namerno prenose zarazu, odnosno virus SIDA. Po rečima ministarke, već nekoliko generacija žena na istoku Konga je zaraženo virusom SIDA na ovaj način. Ona je apelovala na svetsku zajednicu da ispolji brigu za sudbinu devojčica i dečaka, koje su silovali teroristi, a koji su sad osuđeni na duge godine patnje i laganu smrt. Odakle su se pojavili „eskadroni sidaša“ za „Glas Rusije“ je nešto rekao Lilo Miango, politikolog iz Konga, glavni urednik časopisa „Ngambo Na Ngambo“:

Zaista, ministarka je govorila o tome. Ali lično sam još 2000. godine u jednom od svojih televizijskih filmova podsetio na Mbararu, grad u Ugandi. Tamo su evropski i afrički najamnici zajedno s kriminalcima iz Konga odlučili da osnuju „ekadrone sidaša“ kako bi njihovi teroristi prenosili virus SIDA ženama iz Konga.

Međutim, film nijednom nije bio prikazan. Imao sam prilike da za to upitam tadašnjeg predsednika Burundija Pjera Bujoa. Dan ranije sam informacije o ovim zločinima dobio od burundijskog novinara. Ne mogu da navedem njegovo ime, pošto bi imao velikih problema u svojoj zemlji, koja je takođe bila umešana u ove događaje. I hteo sam da pitam predsednika Burundija da li je istina da su burundijski i ruandski vojnici, bolesni od SIDA bili angažovani u vojnim dejstvima na istoku Konga, kako bi tamo prenosili zarazu lokalnom stanovništvu silujući žene. Jer, to je pravi zločin. To podseća na Hitlerovu politiku u nacističkoj Nemačkoj usmerenu na uništavanje dece druge nacionalnosti radi očuvanja čistote arijevske rase.

Ponavljam da smo o tome govorili još 2000. godine, ali moja emisija nije bila prikazana ni na jednom televizijskom kanalu zbog meni nepoznatih razloga.

I ovaj varvarizam još uvek traje. Po referatu generalnog sekretara UN podnetom Savetu bezbednosti, u periodu između decembra 2011. i novembra 2012. godine u provincijama Severnog i Južnog Kivua registrovano je preko 500 slučajeva silovanja. Lilo Miango ističe:

Predsednik Žozef Kabila, čija vojska vodi rat u provincijama Kivu je protiv svih vrsta ekstrmističkih grupacija Kongoanaca, uključujući i Pokret „M-23“ koji podržava Ruanda, a koji je tajnim sporazumima povezan s predsednikom Ugande Musevenijem i Ruande Polom Kagameom. Očigledno, Žosef Kabila zbog toga nikad nije ni pominjao ova silovanja. Između ostalog, ni ekstremiste Tutsije, koji bi uz podršku Ruande želeli da osnuju svoju državu, koja bi po površini bila jednaka Belgiji.

I ova ratna mašina još uvek deluje, a Kabila se nalazi u ćorsokaku zbog sporazuma potpisanih u Mbarari, i ćuti. Šef države je prinuđen da žonglira rečima kako ne bi odao ovu tajnu svom narodu koji se bori protiv ekstremista. On nije o tome govorio čak ni za vreme svog izlaganja u UN. Nažalost, evropski i američki mediji takođe prećutkuju ove događaje, što dokazuju i moji pokušaji da ispričam nešto o ovim zločinima. Očigledno, mediji nemaju poverenja u informacije koje dolaze iz Afrike ili jednostavno ne žele da veruju u njih.

Međutim, mi, nezavisni novinari, pokušavamo da pronađemo svaku mogućnost da kažemo nešto o onome što se dešava na istoku Konga. Takođe znam da su se, kad je u Ženevi objavljen ovaj referat generalnog sekretara, našli ljudi koji su pokušali da izvuku iz njega stranice na kojima se govori o zverstvima ekstremista. Međutim, verujem da će prave kongoanske patriote naći mogućnost da prekinu ovaj rat na istoku Konga.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u