Ескобар у Интерполу

Eskobar u Interpolu

13 novembra 2018

Piše: Filip Rodić

Dok Priština širom sveta lobira za prijem „nezavisnog“ Kosova u Interpol, i kod nas se agituje ne samo za obesmišljavanje uspeha u ubeđivanju država da revidiraju priznavanje nezavisnosti južne srpske pokrajine, nego i za opravdavanje njenog članstva u međunarodnoj policijskoj organizaciji

DA su američke i kolumbijske vlasti krajem osamdesetih godina prošlog veka imale na raspolaganju intelektualne vedete poput Gordane Suše ili Boška Jakšića, ne bi morale da se po džungli godinama igraju žmurke s Pablom Eskobarom i njegovim saradnicima kako bi iskorenili u to vreme najmoćniji narko-kartel na svetu, već bi problem šverca narkotika rešile jednostavno prijemom mafijaške organizacije iz Medeljina u Interpol. „Glavni hit je izolacija Kosova od Interpola. Zar nije opšta želja da se dokusuri ili barem smanji međunarodni kriminal, kojem je srpsko-kosovska trasa dobro došla za krijumčarenje i nelegalne trgovine!“, napisala je Gordana Suša, novinarka koja logičkim operacijama barata kao i znakovima interpunkcije, pa pitanje završava znakom uzvika. Stvarno je hit ideja da saradnja sa šefom kriminalne organizacije, konsultacije i deljenje informacija s njim ne bi doveli do uništenja njegove mreže i ne znamo kako nešto što je jednoj novinarki jasno kao dan nije palo na pamet šefovima FBI, DIA, CIA… Zašto su se trudili da Eskobara izoluju u zatvoru, umesto da ga lepo puste u Interpol? Čist amaterizam, reklo bi se. Možda ovakvo rešenje nije bilo moguće jer Eskobar i njegov Medeljin ne bi mogli biti primljeni u Interpol zato što nisu međunarodno priznata država? Naime, po pravilima Interpola članica ove organizacije može biti samo država, što Kosovo u univerzumu Suše i sličnih možda jeste.

U AKCIJU „Kosovo u Interolu“ uključio se i portal „Raskrikavanje“, projekat portala KRIK – Mreže za istraživanje kriminala i korupcije, koji nam kroz „raskrikavanje“ pisanja jednog beogradskog tabloida objašnjava da mišljenje da su „Albanci (sa Kosova) na ovaj ili onaj način povezani sa švercom droge“ predstavlja čist „stereotip“ i da je glupost verovati da novac kojim oni raspolažu „isključivo potiče ili od narkotika ili od trgovine organima“. Ovo drugo je istina, pošto deo novca kojim se finansiraju razna lobiranja potiče verovatno i od, na primer, OMV pumpi čiji suvlasnik, „šef kosovske diplomatije“ Bedžet Pacoli ne cicijaši kada je u pitanju borba za nezavisnost. „Raskrikavanje“, međutim, ne pominje ovo kao alternativni izvor novca, niti pominje izdašnu finansijsku pomoć zapadnih zemalja, nego nas upućuje na „pare poreskih obveznika Kosova“, inače nadaleko poznatih po fiskalnoj disciplini.

AKO se od Gordane Suše i ne mora očekivati da bude upućena u činjenicu da su kosovski Albanci (ne svi, ali najveći deo njihovih vladajućih struktura) umešani „na ovaj ili onaj način“ u šverc narkotika i druge zločinačke aktivnosti, to se svakako očekuje od nekoga ko pretenduje da „istražuje kriminal i korupciju“. Znaju li, na primer, kolege iz „Raskrikavanja“ i KRIK-a da je Italijan Pino Arlaki u mnogo navrata jasno i glasno upozorio da je „Kosovo mafijaška država“ i da je u južnoj srpskoj pokrajini „na vlasti mafijaška elita“. Za razliku od Ulrike Lunaček koja za Evropski parlament piše izveštaje o Kosovu, Pino Arlaki nije bilo ko, nego verovatno jedna od najmerodavnijih osoba na svetu kada su mafijaške strukture u pitanju. On je, pored ostalog, uz ubijenog sudiju Đovanija Falkonea, bio među arhitektama italijanskog rata protiv mafije, a bio je dugogodišnji generalni direktor Kancelarije UN za borbu protiv narkotika i kriminala. „Raskrikavanje“ tvrdi da srpski mediji „mimo bilo kakve logike“ i „bez dokaza“ kosovske Albance dovode u vezu sa švercom droge. Da li imaju isti stav i prema zapadnim medijima poput „Obzervera“, koji je svojevremeno pisao da je predsednik Kosova Hašim Tači „tesno povezan sa organizovanim kriminalom“, ili prema bivšem zvaničniku američke Agencije za borbu protiv narkotika (DEA) Majklom Levinom, koji je tvrdio da je Tači „povezan sa svakim poznatim bliskoistočnim i dalekoistočnim narko-kartelom“. I tako dalje… Ima toga koliko vam srce želi, ali za to je izgleda potrebno ozbiljnije istraživanje od onog na koje su spremni novinari KRIK-a i ozbiljnija logika od one koju je kadra da izrodi Gordana Suša.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *