ЕУ ИМ ДОШЛА ГЛАВЕ: Хрватска најзадуженија од нових чланица ЕУ, ДУГОВЕ ЋЕ ВРАЋАТИ И ГЕНЕРАЦИЈЕ KОЈЕ ДОЛАЗЕ

EU IM DOŠLA GLAVE: Hrvatska najzaduženija od novih članica EU, DUGOVE ĆE VRAĆATI I GENERACIJE KOJE DOLAZE

28 decembra 2020

Koronakriza je Hrvatsku dovela na sam rub prezaduženosti, a dugove stvorene tokom pandemije, i one iz prethodnog perioda, otplaćivaće i generacije koje dolaze.

To je zaključak koji se može izvući iz poslednjih dostupnih podataka o stanju duga države, kao i o spoljnom dugu zemlje, piše Index.



Prema poslednjim procenama evrostatističara dug sektora države, u koji, osim države, ulaze i lokalne vlasti te vanbudžetski fondovi, krajem juna je dosegao vrednost od 85.3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Očekivanja analitičara Rajfajzena pokazuju da bi Hrvatska kraj 2020. godine trebalo da dočeka s javnim dugom u visini 87.1 posto BDP-a.

U ovoj godini država će jako povećati zaduženja

Pojednostavljeno, krajem 2020. godine javni dug bi trebalo da iznosi oko 391.7 milijardi kuna (oko 51 milijardu evra), ili 26.8 milijardi kuna više nego krajem prošle godine. Tada je, naime, sektor države dugovao, pokazuju podaci makroekonomista Rajfajzena 292.9 milijardi kuna, ili 72.8 posto hrvatskog BDP-a.

Hrvatska nije izolovan slučaj po rastu javnog duga u Evropi u jeku koronakrize. Povećanje javnog duga u ovoj je godini prisutno u svim članicama.

Mnoge članice Unije imaju i znatno veći nivo javnog duga od Hrvatske. Tako je, na primer, sredinom godine, prema podacima Evrostata, javni dug Grčke iznosio čak 187.4 odsto BDP-a, Italije 149.4 odsto BDP-a, Portugala 126.1 odsto BDP-a, Belgije 115.3 odsto BDP-a, Francuske 114.1 odsto BDP-a, Kipra 113.2 odsto BDP-a, a Španije 110.1 odsto. Sve te zemlje u prvoj polovini ove godine znatno su povećale javni dug.

Rastu i dugovi ostalih članica EU, ali one su bogatije i razvijenije od Hrvatske

Ipak, postoji nekoliko razlika između njih i Hrvatske. Za početak, te države su razvijenije od Hrvatske, što će im, kažu ekonomisti, ipak omogućiti lakšu otplatu dugova.

Nadalje, sve su one već u evrozoni, što im koristi i u politici zaduženja, dok se Hrvatska tek kvalifikuje za uvođenje jedinstvene evropske valute, za šta je jedan od uslova i svođenje javnog duga na 60 odsto BDP-a.

Vredi spomenuti, kako piše Index, i da Hrvatska ima najveći nivo javnog duga među novim članicama EU na istoku kontinenta.

Tako je, na primer, javni dug Slovenije krajem juna, prema podacima Evrostata, iznosio 78.2 odsto BDP-a, Mađarske 70.3 odsto BDP-a, Rumunije 41.1 odsto BDP-a, a Bugarske 21.3 odsto BDP-a.

Najmanji javni dug među novim članicama i u EU sredinom ove godine je imala Estonija, 18.5 odsto BDP-a. Inače, zemlje “Nove Evrope” se razvijaju brže od Hrvatske, a po stupnju dosegnutog razvoja još je samo Bugarska iza Hrvatske.

Rast javnog duga posledica pomoći države privredi, ali i nesprovedenih reformi

Velik rast javnog duga u Hrvatskoj i drugim zemljama najpre je posledica koronakrize i mera koje su države preduzimale kako bi svoje privrede održale “iznad vode”.

Ali, ekonomisti već godinama upozoravaju da je rast javnog duga u slučaju Hrvatske i posledica nesprovođenja reformi koje bi smanjile javnu potrošnju.

To potvrđuje i podatak Evrostata da je javni dug još 2009. godine iznosio 48.7 odsto BDP-a.

“Visina javnog duga, koji se kod nas bliži nivou od 90 posto BDP-a, je veliki problem. Uopšteno se smatra da je javnim dugom iznad 60 odsto BDP-a teže upravljati, a i jedan od kriterijuma Mastrihta govori o tom nivou javnog duga. Naravno, kod velikih i bogatijih država lakše je upravljati i većim javnim dugom nego što je to slučaj s Hrvatskom, koja je mala ekonomija i ima male stope privrednog rasta te je najzaduženija u istočnoj Europi”, ocjenjuje za Index ekonomski analitičar Damir Novotny.

Veći prihodi od privatizacije olakšali bi dužničku poziciju

Dodaje kako će Hrvatskoj biti teško da vraća takve dugove. Stoga preporučuje ubrzanje privatizacije što bi državi omogućilo da se reši barem dela duga. Slično su, kaže, napravile i pojedine druge zemlje. Pritom podseća da se vrednost državnih udela u kompanijama procenjuje na 30 do 35 milijardi evra.

“Vlada raspolaže velikom imovinom u kompanijama, ali je ne prodaje, iako joj je ubrzanje privatizacije preporučila i Evropska komisija. Zaista ne znam zašto imamo 39 strateških poduzeća, dok ih druge, razvijenije i bogatije zemlje imaju daleko manje. Kod nas je velik otpor privatizaciji, a sad bi bio trenutak za prodaju udela u pojedinim kompanijama na berzi jer ulagači traže u šta bi mogli ulagati. I Austrija, Mađarska i Slovenija su privatizovale neke od svojih ključnih kompanija”, poručuje Novotny.

Koronakriza je donela i rast spoljnog duga zemlje, koji, osim duga države prema spoljnim poveriocima, obuhvata i dugove kompanija i banaka. Krajem avgusta, pokazuju podaci Hrvatske narodne banke (HNB) na koje se pozivaju analitičari Rajfajzena, hrvatski spoljni dug iznosio je 41.1 milijardu evra, što je 216.6 miliona evra više nego krajem prošle godine.



“Uz blago povećanje u apsolutnom iznosu, snažan pad privredne aktivnosti podigao je relativni pokazatelj spoljne zaduženosti do nivoa od gotovo 80 odsto BDP-a na kraju prve polovine 2020. godine. Posledica je to u najvećem delo rasta zaduživanja države”, upozorava se u dnevnoj ekonomskoj analizi.

Analitičari Rajfajzena dodaju i kako očekuju da će spoljni dug do kraja godine preskočiti 85 odsto BDP-a. Preciznije, njihove ranije prognoze govore da će kraj godine Hrvatska dočekati sa spoljnim dugom od 86 odsto BDP-a.

Na to će najviše uticati pad privrede čija će posledica biti i povećanje udela ino-duga u BDP-u. Inače, prema podacima Rajfajzena spoljni dug Hrvatske je krajem prošle godine iznosio 75.7 odsto BDP-a. Time je, napominju makroekonomisti, zaustavljen dugoročni trend smanjivanja spoljnih neravnoteža Hrvatske.

“U tom kontekstu, pojačavaju se rizici za inostranu poziciju što otvara pitanje stabilnosti i zadržavanja kreditnog rejtinga u investicionom razredu”, zaključuju analitičari.

Sporije će se razvijat zbog velike zaduženosti

Napominju i da ne očekuju probleme u otplati dugova, kao i da će početkom oporavka u sledećoj godini doći do smanjenja udela spoljnog duga u BDP-u.

Prema njihovim ranijim prognozama, taj bi dug u sledećoj godini trebalo da padnena 85.8 odsto BDP-a. Očekuju i smanjenje udela javnoga duga u BDP-u u 2021. godini, na 83.6 odsto BDP-a.

Treba naglasiti, piše Index, kako pad udela dugova u BDP-u neće biti toliko posledica smanjenja dugova koliko očekivanog povećanja BDP-a. Naravno, pod pretpostavkom da oporavak u 2021. godini ne zakoči pandemija koronavirusa. Kakav god scenario u narednim godinama bude čekao, dugove treba vraćati, i to ubrzano, zbog priprema za ulazak u evrozonu. To će, upozoravaju ekonomisti, usporiti dinamiku razvoja zemlje, navodi Index.

(Index.hr)

KOMENTARI



6 komentara

  1. M says:

    Nitko neće vraćati dugove nikome...nakon Velikog rokanja!

  2. Rista says:

    Sve države su dužne. Sve države "odnekud" uzimaju kratkoročne i dugoročne kredite. Sve države su deo današnjeg kapitalističkog sistema. I kao države i kao ekonomije. Čak i kraljevine i komunističke države su kapitalističke kraljevine. Sve su zadužene. To je alapljiva magija novca. A najzaduženija je...svaka država. Pisaćemo samo o onoj državi koja je nama interesantna da bude najzaduženija. Narod svršava na takve pilule za smirenje. Svi narodi plaćaju koješta što i nemaju pojma da plaćaju. Jedino par "izolovanih" plemena nisu dužni nikom ništa ali ništa i nemaju osim bobica i gloginja. I komaraca. I to samo zato što zemlja na kojoj žive još nije neophodna destruktivnoj i degradiranoj državi u kojoj se nalazi to pleme. A kad bude potrebna, onda pleme nestaje preseljenjem u kampove sa poljskim klozetima i zgrade za zajednički život. Od kada je čovek napravio prvi grad i kokošinjce za ljude, od tada je življenje u zajedničkim zgradama u progresu jer tako se nabije mnogo više ljudi na kvadratni metar. Do pre neku godinu se računalo na kvadratni kilometar, ali to je već prošlost. Na kraju ćemo živeti u zajedničkim sobama i krevetima, ako se svet ovako nastavi razmnožavati. Pola naroda sveta je višak na ovoj planeti a oni svake godine povećavaju i inflaciju i deflaciju prenaseljenosti. Nije važni kako se zove, važno da broj stanovnika raste. Malobrojni narodi jednostavno idu svome kraju. Zato smo imali stvaranje jedne glomazne naprave kao što je SSSR ili kao što je SAD danas. Opstaće samo tako velika udruženja naroda i stanovnika, a kada ostanu samo oni, ponoviće se isti ciklus. Dakle, čovek je niža, degradirana vrsta životinja i nema prirodnu regulaciju broja članova. Kada je iz životinjskog uređenja nastao tzv civilizovani razvoj, pomislili smo da smo se razvili i nismo više životinje. Ustvari, čovek se degradirao i fizički i životno. Pretvorio se u samodestruktivnu kreaturu koja zna da napravi gaće i dugme a uskoro se pretvorio u nižu vrstu od životinja. Ta vrsta sebe naziva Ljudska vrsta. A naj naj zaduženija je ona država koju mi hoćemo da poseremo iz nekih razloga. Sve su države već naveliko opljačkane. Magija profita, masprodukcije i alapljivosti naroda. I tzv bogate i siromašne države. Zato je Srbima Hrvatska najzaduženija zemlja na svetu i uskoro će propasti. Zato je i Amerika najzaduženija zemlja na svetu. Ponekad je to i Nemačka. A mi Srbi nismo i uskoro ćemo biti najbogatiji na svetu a Hrvati će se raseliti i nestati a mi ćemo dobiti njihove zemlje koje su većinom naše...Samo...malo sutra. Narodi ovih prostora su imali malu šansu da opstanu kao udruženi, jer su srodni, ali nisu bili spremni da se ponašaju kao životinje i da zajednički prežive, nego su se poneli kao niža vrsta života, a to su ljudi i pocepali svoje udruženje i brzo nestaju. Uz utehu da su u pravu i prezaduženi. Trenutno vidimo da su razbijeni svi narodi Slovenskog porekla i počelo je njihovo uništenje, a najžalosnije je što uz to ide i samouništenje. Nije važno par miliona Hrvata, važno je par stotine miliona Slovena koji su razjedinjeni i rastureni počeli da se iseljavaju i nestaju, nemajući više nikakvu zajedničku organizaciju. Onaj ko ih je razbio je viša klasa od njih. Brez pardona. Ko nije još uvek svestan ove istine, taj će prvi nestati.

  3. Portopranco says:

    Mi Srbi protjerani iz Dalmacije,nas 220.000 etnički očišćenih iz Šibenika,Zadra,Benkovca,Obrovca,Kistanja,Knina,Vrlike,Splita,Dubrovnika i nebrojenih drugih mjesta,a koji sada živimo u progonstvu u Trstu i sto drugih gradova,jednostavno kvasamo od sreće kad ovo čitamo.Propast etnički očišćene hrvatske države koja je zasnovana na genocidu nad Srbima i zločinu je najbolja moguća vijest!

  4. Kulak says:

    Ima Boga!!!!

  5. Dražen Jovan Petrović says:

    Afera Agrokor,afera Janaf,potresi,epidemije,pandemije,demografska katastrofa,ekonomska katastrofa,kulturološki pad,moralni sunovrat.....Sve je to današnja rvacka.Ko se želi obračunati s rvatima i njihovim zločinačkim karakterom,najbolje da ih prepusti njima samima.Oni sami sebe najefikasnije demoliraju.

  6. petrovgrad says:

    Prema zvaničnim podacima Hrvatske 330.000 gradjana je u blokadi. Neka je prosek tročlana porodica znači oko milion gradjana je u dužničkom ropstvu. Tačnije ekonomski robovi, nesmeju da se zaposle, da imaju imovinu na svom imenu kuće, zemlju, vikendice, auto, jahtu motocikl, bicikl, mašinu, traktor prikolicu,... odmah dolaze izvršitelji i plene. Ako im jednog dana umre tata, nesmeju da naslede i sl. Jedino rešewe jeste bežanija iz zemlje. Kad dodju da obidji svoju domovinu sve uzmu na lizing auto, odelo, sat, cipele da ih kojim slučajem ne sačekaju izvršitelji na granici i ne presvuku. Vlast će da ih ubedjuje kako su za sve njihove nedaće krivi Srbočetnici, a narod kao narod primi se na takve populističke trikove. To je sada kod njih, a za desetak godina doći će i kod nas.Za zapadne banke, osiguravajuća društva, i ostale finansijske malverzacije sve bivše komunističke zemlje su ovce za šišanje. Oni istom dioptrijom vide i Poljsku, Češku, Slovačku, Bugarsku, Rumuniju, Ukrajinu, Estoniju,... Ini nama demokratiju, a njima lova.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *