ЕУ ИМ ДОШЛА ГЛАВЕ: Хрватска најзадуженија од нових чланица ЕУ, ДУГОВЕ ЋЕ ВРАЋАТИ И ГЕНЕРАЦИЈЕ KОЈЕ ДОЛАЗЕ

ЕУ ИМ ДОШЛА ГЛАВЕ: Хрватска најзадуженија од нових чланица ЕУ, ДУГОВЕ ЋЕ ВРАЋАТИ И ГЕНЕРАЦИЈЕ KОЈЕ ДОЛАЗЕ

28 децембра 2020

Kоронакриза је Хрватску довела на сам руб презадужености, а дугове створене током пандемије, и оне из претходног периода, отплаћиваће и генерације које долазе.

То је закључак који се може извући из последњих доступних података о стању дуга државе, као и о спољном дугу земље, пише Индеx.



Према последњим проценама евростатистичара дуг сектора државе, у који, осим државе, улазе и локалне власти те ванбуџетски фондови, крајем јуна је досегао вредност од 85.3 одсто бруто домаћег производа (БДП). Очекивања аналитичара Рајфајзена показују да би Хрватска крај 2020. године требало да дочека с јавним дугом у висини 87.1 посто БДП-а.

У овој години држава ће јако повећати задужења

Поједностављено, крајем 2020. године јавни дуг би требало да износи око 391.7 милијарди куна (око 51 милијарду евра), или 26.8 милијарди куна више него крајем прошле године. Тада је, наиме, сектор државе дуговао, показују подаци макроекономиста Рајфајзена 292.9 милијарди куна, или 72.8 посто хрватског БДП-а.

Хрватска није изолован случај по расту јавног дуга у Европи у јеку коронакризе. Повећање јавног дуга у овој је години присутно у свим чланицама.

Многе чланице Уније имају и знатно већи ниво јавног дуга од Хрватске. Тако је, на пример, средином године, према подацима Евростата, јавни дуг Грчке износио чак 187.4 одсто БДП-а, Италије 149.4 одсто БДП-а, Португала 126.1 одсто БДП-а, Белгије 115.3 одсто БДП-а, Француске 114.1 одсто БДП-а, Kипра 113.2 одсто БДП-а, а Шпаније 110.1 одсто. Све те земље у првој половини ове године знатно су повећале јавни дуг.

Расту и дугови осталих чланица ЕУ, али оне су богатије и развијеније од Хрватске

Ипак, постоји неколико разлика између њих и Хрватске. За почетак, те државе су развијеније од Хрватске, што ће им, кажу економисти, ипак омогућити лакшу отплату дугова.

Надаље, све су оне већ у еврозони, што им користи и у политици задужења, док се Хрватска тек квалификује за увођење јединствене европске валуте, за шта је један од услова и свођење јавног дуга на 60 одсто БДП-а.

Вреди споменути, како пише Индеx, и да Хрватска има највећи ниво јавног дуга међу новим чланицама ЕУ на истоку континента.

Тако је, на пример, јавни дуг Словеније крајем јуна, према подацима Евростата, износио 78.2 одсто БДП-а, Мађарске 70.3 одсто БДП-а, Румуније 41.1 одсто БДП-а, а Бугарске 21.3 одсто БДП-а.

Најмањи јавни дуг међу новим чланицама и у ЕУ средином ове године је имала Естонија, 18.5 одсто БДП-а. Иначе, земље “Нове Европе” се развијају брже од Хрватске, а по ступњу досегнутог развоја још је само Бугарска иза Хрватске.

Раст јавног дуга последица помоћи државе привреди, али и неспроведених реформи

Велик раст јавног дуга у Хрватској и другим земљама најпре је последица коронакризе и мера које су државе предузимале како би своје привреде одржале “изнад воде”.

Али, економисти већ годинама упозоравају да је раст јавног дуга у случају Хрватске и последица неспровођења реформи које би смањиле јавну потрошњу.

То потврђује и податак Евростата да је јавни дуг још 2009. године износио 48.7 одсто БДП-а.

“Висина јавног дуга, који се код нас ближи нивоу од 90 посто БДП-а, је велики проблем. Уопштено се сматра да је јавним дугом изнад 60 одсто БДП-а теже управљати, а и један од критеријума Мастрихта говори о том нивоу јавног дуга. Наравно, код великих и богатијих држава лакше је управљати и већим јавним дугом него што је то случај с Хрватском, која је мала економија и има мале стопе привредног раста те је најзадуженија у источној Еуропи”, оцјењује за Индеx економски аналитичар Дамир Новотнy.

Већи приходи од приватизације олакшали би дужничку позицију

Додаје како ће Хрватској бити тешко да враћа такве дугове. Стога препоручује убрзање приватизације што би држави омогућило да се реши барем дела дуга. Слично су, каже, направиле и поједине друге земље. Притом подсећа да се вредност државних удела у компанијама процењује на 30 до 35 милијарди евра.

“Влада располаже великом имовином у компанијама, али је не продаје, иако јој је убрзање приватизације препоручила и Европска комисија. Заиста не знам зашто имамо 39 стратешких подузећа, док их друге, развијеније и богатије земље имају далеко мање. Kод нас је велик отпор приватизацији, а сад би био тренутак за продају удела у појединим компанијама на берзи јер улагачи траже у шта би могли улагати. И Аустрија, Мађарска и Словенија су приватизовале неке од својих кључних компанија”, поручује Новотнy.

Kоронакриза је донела и раст спољног дуга земље, који, осим дуга државе према спољним повериоцима, обухвата и дугове компанија и банака. Kрајем августа, показују подаци Хрватске народне банке (ХНБ) на које се позивају аналитичари Рајфајзена, хрватски спољни дуг износио је 41.1 милијарду евра, што је 216.6 милиона евра више него крајем прошле године.



“Уз благо повећање у апсолутном износу, снажан пад привредне активности подигао је релативни показатељ спољне задужености до нивоа од готово 80 одсто БДП-а на крају прве половине 2020. године. Последица је то у највећем дело раста задуживања државе”, упозорава се у дневној економској анализи.

Аналитичари Рајфајзена додају и како очекују да ће спољни дуг до краја године прескочити 85 одсто БДП-а. Прецизније, њихове раније прогнозе говоре да ће крај године Хрватска дочекати са спољним дугом од 86 одсто БДП-а.

На то ће највише утицати пад привреде чија ће последица бити и повећање удела ино-дуга у БДП-у. Иначе, према подацима Рајфајзена спољни дуг Хрватске је крајем прошле године износио 75.7 одсто БДП-а. Тиме је, напомињу макроекономисти, заустављен дугорочни тренд смањивања спољних неравнотежа Хрватске.

“У том контексту, појачавају се ризици за инострану позицију што отвара питање стабилности и задржавања кредитног рејтинга у инвестиционом разреду”, закључују аналитичари.

Спорије ће се развијат због велике задужености

Напомињу и да не очекују проблеме у отплати дугова, као и да ће почетком опоравка у следећој години доћи до смањења удела спољног дуга у БДП-у.

Према њиховим ранијим прогнозама, тај би дуг у следећој години требало да паднена 85.8 одсто БДП-а. Очекују и смањење удела јавнога дуга у БДП-у у 2021. години, на 83.6 одсто БДП-а.

Треба нагласити, пише Индеx, како пад удела дугова у БДП-у неће бити толико последица смањења дугова колико очекиваног повећања БДП-а. Наравно, под претпоставком да опоравак у 2021. години не закочи пандемија коронавируса. Kакав год сценарио у наредним годинама буде чекао, дугове треба враћати, и то убрзано, због припрема за улазак у еврозону. То ће, упозоравају економисти, успорити динамику развоја земље, наводи Индеx.

(Индеx.хр)

KOMENTARI



6 коментара

  1. M says:

    Nitko neće vraćati dugove nikome...nakon Velikog rokanja!

  2. Риста says:

    Све државе су дужне. Све државе "однекуд" узимају краткорочне и дугорочне кредите. Све државе су део данашњег капиталистичког система. И као државе и као економије. Чак и краљевине и комунистичке државе су капиталистичке краљевине. Све су задужене. То је алапљива магија новца. А најзадуженија је...свака држава. Писаћемо само о оној држави која је нама интересантна да буде најзадуженија. Народ свршава на такве пилуле за смирење. Сви народи плаћају којешта што и немају појма да плаћају. Једино пар "изолованих" племена нису дужни ником ништа али ништа и немају осим бобица и глогиња. И комараца. И то само зато што земља на којој живе још није неопходна деструктивној и деградираној држави у којој се налази то племе. А кад буде потребна, онда племе нестаје пресељењем у кампове са пољским клозетима и зграде за заједнички живот. Од када је човек направио први град и кокошињце за људе, од тада је живљење у заједничким зградама у прогресу јер тако се набије много више људи на квадратни метар. До пре неку годину се рачунало на квадратни километар, али то је већ прошлост. На крају ћемо живети у заједничким собама и креветима, ако се свет овако настави размножавати. Пола народа света је вишак на овој планети а они сваке године повећавају и инфлацију и дефлацију пренасељености. Није важни како се зове, важно да број становника расте. Малобројни народи једноставно иду своме крају. Зато смо имали стварање једне гломазне направе као што је СССР или као што је САД данас. Опстаће само тако велика удружења народа и становника, а када остану само они, поновиће се исти циклус. Дакле, човек је нижа, деградирана врста животиња и нема природну регулацију броја чланова. Када је из животињског уређења настао тзв цивилизовани развој, помислили смо да смо се развили и нисмо више животиње. Уствари, човек се деградирао и физички и животно. Претворио се у самодеструктивну креатуру која зна да направи гаће и дугме а ускоро се претворио у нижу врсту од животиња. Та врста себе назива Људска врста. А нај нај задуженија је она држава коју ми хоћемо да посеремо из неких разлога. Све су државе већ навелико опљачкане. Магија профита, маспродукције и алапљивости народа. И тзв богате и сиромашне државе. Зато је Србима Хрватска најзадуженија земља на свету и ускоро ће пропасти. Зато је и Америка најзадуженија земља на свету. Понекад је то и Немачка. А ми Срби нисмо и ускоро ћемо бити најбогатији на свету а Хрвати ће се раселити и нестати а ми ћемо добити њихове земље које су већином наше...Само...мало сутра. Народи ових простора су имали малу шансу да опстану као удружени, јер су сродни, али нису били спремни да се понашају као животиње и да заједнички преживе, него су се понели као нижа врста живота, а то су људи и поцепали своје удружење и брзо нестају. Уз утеху да су у праву и презадужени. Тренутно видимо да су разбијени сви народи Словенског порекла и почело је њихово уништење, а најжалосније је што уз то иде и самоуништење. Није важно пар милиона Хрвата, важно је пар стотине милиона Словена који су разједињени и растурени почели да се исељавају и нестају, немајући више никакву заједничку организацију. Онај ко их је разбио је виша класа од њих. Брез пардона. Ко није још увек свестан ове истине, тај ће први нестати.

  3. Portopranco says:

    Mi Srbi protjerani iz Dalmacije,nas 220.000 etnički očišćenih iz Šibenika,Zadra,Benkovca,Obrovca,Kistanja,Knina,Vrlike,Splita,Dubrovnika i nebrojenih drugih mjesta,a koji sada živimo u progonstvu u Trstu i sto drugih gradova,jednostavno kvasamo od sreće kad ovo čitamo.Propast etnički očišćene hrvatske države koja je zasnovana na genocidu nad Srbima i zločinu je najbolja moguća vijest!

  4. Dražen Jovan Petrović says:

    Afera Agrokor,afera Janaf,potresi,epidemije,pandemije,demografska katastrofa,ekonomska katastrofa,kulturološki pad,moralni sunovrat.....Sve je to današnja rvacka.Ko se želi obračunati s rvatima i njihovim zločinačkim karakterom,najbolje da ih prepusti njima samima.Oni sami sebe najefikasnije demoliraju.

  5. petrovgrad says:

    Prema zvaničnim podacima Hrvatske 330.000 gradjana je u blokadi. Neka je prosek tročlana porodica znači oko milion gradjana je u dužničkom ropstvu. Tačnije ekonomski robovi, nesmeju da se zaposle, da imaju imovinu na svom imenu kuće, zemlju, vikendice, auto, jahtu motocikl, bicikl, mašinu, traktor prikolicu,... odmah dolaze izvršitelji i plene. Ako im jednog dana umre tata, nesmeju da naslede i sl. Jedino rešewe jeste bežanija iz zemlje. Kad dodju da obidji svoju domovinu sve uzmu na lizing auto, odelo, sat, cipele da ih kojim slučajem ne sačekaju izvršitelji na granici i ne presvuku. Vlast će da ih ubedjuje kako su za sve njihove nedaće krivi Srbočetnici, a narod kao narod primi se na takve populističke trikove. To je sada kod njih, a za desetak godina doći će i kod nas.Za zapadne banke, osiguravajuća društva, i ostale finansijske malverzacije sve bivše komunističke zemlje su ovce za šišanje. Oni istom dioptrijom vide i Poljsku, Češku, Slovačku, Bugarsku, Rumuniju, Ukrajinu, Estoniju,... Ini nama demokratiju, a njima lova.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u