EU ima mnogo veće kriterijume za Srbiju

Tweet

Politički kriterijumi, koji predstavljaju samo deo uslova za ulazak u EU, za Srbiju su se etablirali daleko iznad ostalih – ekonomskih, pravnih i reformskih. A među njima, kao najvažniji, poseban i, čini se, jedini – onaj kosovski.

Zanimljivo je prisetiti se kako je briselska administracija, s vremenom, s tim u vezi, menjala, prilagođavala i redefinisala zahteve i terminologiju, sve pod plaštom poštovanja principa statusne neutralnosti. Ne tako davno, pre svega nekoliko godina, kada je Srbija ulazila u proces stabilizacije i pridruživanja, vrh EU je, sredinom protekle decenije, govorio o „dva koloseka“, podrazumevajući pod tim da se ovim šinama odvojeno usmeravaju evropske integracije Srbije i kosovsko pitanje. Dva koloseka su ubrzo promenila značenje i postali sinonim za odvojene puteve Srbije i Kosova ka EU.

Povodom Kosova, evropska očekivanja od Srbije su, naime, neprestano sve veća. Počelo je, tako, da se, zatim, govori o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine koja, najpre, nije bila sastavni deo pregovaračkog procesa za prijem, da bi to, na kraju, ipak postala, i to kao njegova suština.

Usledili su novi zahtevi. Iz kabineta komesara za proširenje tražili su da Srbija prizna teritorijalni integritet Kosova, posle čega je mnogo više počelo da se govori o autonomiji Srba na Kosovu, nego o autonomiji Kosova unutar Srbije, kao što je to bio slučaj pre toga.

Novi zahtev je bio da se normalizacija odnosa overi pravno validnim dokumentom, a najnoviji, iz nacrta Pregovaračkog okvira, da Srbija, sad, povede računa o tome da njeno shvatanje geografije ne dovede u pitanje normalizaciju odnosa s Kosovom, iako su vlasti iz Beograda već ranije popunile upitnik Evropske komisije u kom su precizno istakle šta misle, i o granicama, i o statistici, naglašavajući pri tom da je i Ustavom utvrđeno da je Kosovo sastavni deo Srbije. U Briselu su svojevremeno pohvalili kvalitet ovakvih srpskih odgovora.

U EU dobro znaju da nijedna srpska vlada, dokle god s ovog stanovišta seže pogled u političku budućnost, neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Zato je interesantno posmatrati dokle će, i kako – sve uz tvrdnju da ništa ne menja u uslovima za prijem – Brisel dizati kosovsku letvicu Srbiji, tako da proces evropskih integracija, ipak, i dalje, ostane u okvirima realno ostvarljivog projekta.

(Novosti)

Tweet