ЕУ ЈЕ ПРОПАЛА! Жртве ће се тек бројати

ЕУ ЈЕ ПРОПАЛА! Жртве ће се тек бројати

18 децембра 2019

Балканска политика ЕУ је у 2019. пропала. А већ следеће, 2020, могла би да буде година у којој ће се балканске рушевине донекле рашчистити.

И већ на пролеће могло би да се види колико је лешева под тим рушевинама.

Самит „ЕУ – Западни Балкан“ планиран је за мај следеће године у Загребу. Савет ЕУ је у октобру ове године званично одложио одлуку о отварању приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом.



Вето француског председника Емануела Макрона изазвао је згражавање у читавом региону, али и у ЕУ. Осим тога, то је било и гажење обећања са претходног самита. У Немачкој се пре свега критиковало то што је Европска унија својим жустрим одбијањем изгубила важну полугу – није подржала прозападне реформе у шест држава југоисточне Европе које још нису чланице ЕУ.

Многи се надају да би на самиту у Загребу могле да буду ревидиране октобарске одлуке. Али слабе су наде за то. Јер, самит би требало да припреми нови сазив Европске комисије, а њен извештај је у надлежности новог комесара за проширење Оливера Вархељија. Мађарски премијер, Виктор Орбан чију политику следи и Вархељи, залаже се за проширење ЕУ на југоисток, али са потпуно другачијом агендом од Немачке.

Орбан, наиме, не дели забринутост због стања демократије у балканским државама. Напротив. Он је био тај који је бившег корумпираног северномакедонског премијера спасао затвора. Што се Мађарска више залаже за Балкан, утолико је већа скепса у Француској, Холандији, али и у Немачкој. Страхује се да Мађарска користи државе југоисточне Европе само да би проширила зону свог утицаја и тако се одбранила од избеглица.

Заев је сав улог ставио на једну карту – и изгубио

Месец дана уочи самита у Загребу, у Македонији ће се одржати избори. Реформски премијер Зоран Заев консеквентно је држао ЕУ-курс. Чак је 2018/2019 и променио име сопственој земљи. Тако је сав улог ставио на једну карту – и изгубио. Под свежим утиском француског вета, расписао је нове изборе. Ако Заев изгуби и на власт дође ауторитарна, националистичка, проруска опозиција – про-Европејци дуго у читавом региону неће више имати никакве шансе.

Обећање „приступ за реформе“, видљиво за сваког, нису могли да одрже. Иронија судбине би била када би Северна Македонија на загребачком самиту добила „да“, а да пре тога победе десничарске снаге. Порука би гласила: сваком захтеву Запада требало би се максимално супротставити! Само тако се побеђује!

Србија: Перманентни избори, јавност и модус мобилизације

Бирачи ће и у Србији највероватније да гласају 2020. године. Исто као и 2017, 2016, 2014. и 2012. Перманенти избори су за јаког човека земље, председника Александра Вучића, опробано средство како би се јавност држала у стању мобилизације, како би се опозицији то демонстрирало у годишњем ритму. Француски вето је Вучић већ у октобру искористио како би релативизовао оријентацију Србије ка Западу и свој народ припремио за константно окретање између Европе, Русије, Kине и свих могућих инвеститора – што је опет логична последица кочења ЕУ. Зато нема потребе за журбом када је реч о приступним преговорима.

Исто важи и за Црну Гору. Та мала земља, исто као и њен сусед Србија, већ седам година води приступне преговоре. И до сада суптилно игнорише благе европске опомене због корупције и застрашивања новинара и опозиционих политичара.

Албанија: Хоће ли се премијер Рама окренути од ЕУ која крши дату реч?

Албанија је у кризи. Нико не зна да ли ће та криза 2020. бити превазиђена. А и како би се то могло знати? Након бојкота локалних избора и изласка опозиције из парламента све је практично стало. Премијер Еди Рама се суочио с криминалном мрежом и сузбио трговину дрогом. Због тога је стекао поштовање ЕУ. Али сада му недостаје међународна подршка – и то не само због блокаде пута ка ЕУ, већ и због тога што поједине земље ЕУ, а пре свих Холандија, не желе да застраше албанску опозицију. Но, није за очекивати да ће се Рама повући. Могло би да се догоди слично као са Вучичем у Србији – да се окрене од ЕУ која крши дату реч и потражи сопствени пут.



А није за очекивати ни да ће се Босна и Херцеговина 2020. пробудити из политичке коме. Због тога што су свуда у региону ослабиле наде у бољу будућност, све је јачи талас исељавања. Са немачким Законом о усељавању стручне радне снаге, који би у марту требало да ступи на снагу, Берлин томе даје додатни подстицај.

Kосово: Један бунтовник жели да сузбије корупцију

Истински је једино напет развој ситуације на Kосову. Победом на октобарским изборима, та земља ће добити новог, потпуно другачијег шефа владе. Аљбин Kурти, бунтовник, обећао је одлучну борбу против корупције и због тога би морао да се суочи и са моћним, чак и насиљу склоним мрежама. За Kуртија – за разлику од реформатора у земљама региона – ЕУ је мање део решења, а више део проблема. Јер, иза демонстративне верности Европи, досадашњи моћници радо су крили своје личне, махом финансијске агенде. Захвалност им је масовно исказивана подршком западних амбасадора током сваког формирања владе.

Овај пут се Запад држи по страни. А то важи чак и за САД. У Вашингтону се очигледно ради на новој стратегији за Балкан. Међутим, још је нејасно како би то требало да изгледа. Али то да Американци узимају ствар у своје руке онда када Европа више не зна како даље – то је позната мустра у региону. Још од ратних деведесетих.

KOMENTARI



6 коментара

  1. persida says:

    Kad vec propadate, povedite i Vucka sa sobom.

  2. Slobodanka says:

    Ako SAD pokrene ekonomske sankcije protiv Turske, kao odgovor na to Turska će pokrenuti u EU onih 3 miliona izbeglica. Možda ih ima i više jer dosad Turska je na sever Sirije navodno prebacila oko 350.000 sirijskih izbeglica, ali u Turskoj ima dvaput više izbeglica iz Srednje Azije. Preko Bugarske, Grčke i Makedonije može da se dogodi nova masovna seoba, veća od one koju smo videli 2015 godine. Zbog tog potencijalnog problema SAD neće odustati od svojih namera da kazni Tursku, baš ih briga kako će proći balkanski narodi, njih će žrtvovati. EU će takodje žrtvovati Balkan radi sopstvenog mira. Bugarska i Grčka jesu članice EU i NATO, S. Makedonija će se ubrzo priključiti NATO-u, ali to im ne garantuje sigurnost u slučaju dolaska novih migranata. Ipak živeći u nadi, ove 3 države će biti poslednje koje će se odreći EU. Šta najpametniji preduzima da bi zaštitio južnu granicu? Šipak nama.

  3. Slobodanka says:

    EU (sem Češke,Poljske i Madjarske) uglavnom je otvorila svoje granice za migrante. Ovo podseća da tako je nekad Jugoslavija otvorila svoje granice za migrante iz Albanije, koji su navodno tamo u svojoj domaji bili ugroženi, a posledice vidimo danas.

  4. Slobodanka says:

    Evo primera koliko su opaljeni i izgubljeni balkanski narodi > Hrvatska je 6 godina članica EU, članica NATO-a je 10 godina, a Kolinda Grabar Kitarević sada u predizbornoj kampanji pred biračima koristi zajedničku fotografiju sa njenog sastanka sa Putinom. „Kolinda Grabar Kitarović vodi predizbornu kampanju za predsedničke izbore pomoću fotografije sa Putinom“. Da li Vam je slično manipulisanje glasačima poznato iz naše sredine? Dakle svi balkanski lideri su isti, kao prasad iz istog legla. Išli su u istu školu na Zapadu. Jedino nedostaje da još i Aljbin Kurti prikači sliku Putinovu. Neće odmah, ali za neko vreme ne bi me iznenadilo.

  5. Magda says:

    Ovo je jedinstvena prilikada se Rusija i Putin prihvate bivse Jugoslavije i sve nas prevuku k njima. Bilo bi to fino a Rusija bi time izasla na Jadransmo more. Nacionalisti, ustase i cetnici bi morali zacepiti gubicu i poceti da muckaju glavom. Putin bi izbacio sav Zapadni kapital i napra io reda u tim zemljama. Molite Boga da bude bas tako!!!!

  6. Cetnik says:

    Lesine su spski i drzavni vrh ostalih zemalja balkana, koji ce se dizati uvek iz mrtvih da izjedaju narod.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u