EU očekuje da Srbija ima antiruski stav

EU očekuje da Srbija ima antiruski stav

12 августа 2013

Ratko PaićPiše: Ratko Paić

Iz upravo objavljene analize koju su sačinili stručnjaci za Evropsku uniju iz Berlina, a koju su prekjuče prenele skoro sve beogradske novine i agencije, može se zaključiti da Brisel zahteva od Srbije da zauzme antiruski stav i odrekne se prava na Kosovo i Metohiju. Međutim, kako se navodi, u svakom slučaju Srbiju bi čekalo decenijsko čekanje ispred vrata Evropske unije.

Naime, kako u svojoj studiji ocenjuju eksperti za Evropsku uniju iz Evropske akademije u Berlinu i iz Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost, nakon nedavnog ulaska Hrvatske u Uniju, nastaće dugotrajna pauza u prijemu novih članica, koja će trajati najmanje deset godina. Oni ukazuju na «ograničenu sposobnost Unije da primi nove članice u trenutku kada se neke države Evropske unije suočavaju sa pretnjom državnog bankrota i kada među građanima Unije opada njen ugled», te zbog toga «dominira stav da ne bi bilo odgovorno da Evropska unija natovari sebi za vrat problematične slučajeve».

Osim toga, autori te analize ističu da se u završnoj fazi pristupnih pregovora podiže prag za prijem, a razna uslovljavanja se povećavaju. Međutim, može se reći da je takva politika sve većeg uslovljavanja Srbije dobro poznata i da tu nema ničeg novog, isto kao što je poznato da nemački parlamentarci već sada glasno zahtevaju od Srbije da mora i zvanično priznati nezavisnost Kosova. Ali ono što je u pomenutoj analizi zazvučalo kao novost, to je činjenica da Evropska unija ima najmanje još jedno očekivanje od Srbije, a to je – da Srbija zauzme antiruski stav.

Autori studije su kao otežavajuću okolnost u izgledima Srbije da postane članica Unije naveli izrazito nezadovoljstvo Evropske unije time što vlasti u Beogradu u proteklim godinama nisu podržale evropske stavove u međunarodnim organizacijama kada su kritikovali Rusiju i Kinu, niti je Srbija podržala donošenje raličitih mera, odnosno sankcija protiv Rusije za koje se zalagala Unija.

Prema tome, ako su u pravu pomenuti stručnjaci za Evropsku uniju, a nema razloga da im se u tome ne veruje, ni na odustajanju od prava na Kosovo i Metohiju se ne završava lista formalnih i neformalnih uslova za Beograd, nego se ona produžava i na obavezu da Srbija mora bespogovorno slediti evropsko kritikovanje Rusije i glasati za uvođenje mera i sankcija protiv države za koju je premijer Dačić još sasvim nedavno izjavio da je prvi i najveći prijatelj Srbije.

Inače, ranije su skoro identično mišljenje izrazili i neki drugi zapadni analitičari, poput Danijela Servera, koji se u srpskim medijima često pominje kao stručnjak za Balkan, a koji je takođe kao uslov Srbije za ulazak u Evropsku uniju pomenuo uspostavljanje diplomatskih odnosa sa nezavisnim Kosovom, a kao prepreku na evropskom putu Srbije on je isto naveo, kako se izrazio, «srpske romantične predstave o vezama sa Rusijom».

Dakle, ako je suditi po više puta ponovljenim stavovima i analizama nemačkih i američkih analitičara, pored zvaničnog odustajanja od Kosova, sve češće i otvorenije se zahteva i zauzimanje srpskog stava prema Rusiji koji se ne može nazvati prijateljskim. Drugim rečima, to znači da se od Srbije zahteva da više ne bude, kako je to slikovito rekao predsednik Nikolić, kuća sa dvoja vrata – jedna na istoku, a druga na zapadu. Od Srbije se očekuje da zaključa vrata prema istoku, iako je poznato da je i promaja korisna, ako ni zbog čega drugog, zbog cirkulacije vazduha.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u