EU odbacuje odgovornost za ono što će se desiti kosmetskim Srbima

EU odbacuje odgovornost za ono što će se desiti kosmetskim Srbima

18 jula 2013

iskenderovPiše: Petar Iskenderov

Potpisani a kasnije u parlamentima i ratifikovani Briselski sporazum Beograda i Prištine postao je za EU ugodan povod da sa sebe skine formalnu odgovornost za sve što se događa na Kosmetu. Sudeći prema informacijama koje dolaze iz Brisela, EU je donela „principijelnu” odluku o skraćenju svoje civilno-policijske misije u pokrajini (EULEKS). Ostaje samo neregulisano pitanje o rokovima.

Politički lideri Prištine u pismu adresiranom na Ketrin Ešton, visokog komesara EU za spoljnu politiku i bezbednost, kao i predstavnicima međunarodne petorke zemalja posrednica, zatražili su da se taj personal izvede sa Kosova do 31. decembra. No u Briselu nameravaju da svoje formalno prisustvo na Kosovu zadrže do jula 2014. godine.

Nesuglasice sa vremenskim rokovima nose radni karakter, tako da će ovaj problem očigledno biti rešen u narednih par meseci. Mnogo važnija je sama tendencija kolapsa međunarodnog prisustva na Kosmetu, koja je očito uzela maha poslednjih godina. Spolja gledano, izgleda kao da ovaj proces predstavlja ustupak ekstremistima na čelu sa pokretom Samoopredeljenje na Kosmetu od strane UN, EU i NATO. Lider tog pokreta Aljbin Kurti ne prestaje da etiketira UN, EU i druge subjekte za prekomerno, prems njegovim rečima, mešanje u uspostavljanje „mlade kosovske demokratije”.

U SLUŽBI SAD I KURTIJA

Međutim, koreni onoga što se dešava na Kosmetu mnogo su dublji. Oni su geopolitičke prirode i imaju određene nijanse za sve arhitekte „kosovskog projekta”.

U ovom trenutku su SAD zauzete mnogo globalnijim problemima i za njih je kosovsko pitanje rešeno jednom i zauvek. Istovremeno, Vašington ima mogućnost da se ne udubljuje u pojedinosti oko srpskog zahteva za prijem u EU. Ukoliko uzmemo u obzir u Beloj kući prisutno uverenje o mogućnosti, pa čak i poželjnosti daljeg iskorišćavanja ekstremističkog albanskog faktora radi preformatiranja Balkana u smeru koji odgovara interesima SAD – tada i odlazak misije EU na zahtev Samoopredeljenja u potpunosti odgovara interesima Amerikanaca. Posebno zbog toga što se, za razliku od policajaca, sudija, savetnika i drugog osoblja zaposlenog u EU, baza SAD Bondstil neće nigde mrdati.

Interesi NATO na Kosmetu su pre svega vojne prirode i u potpunosti se poklapaju sa planovima kosmetskih separatista. Prema informacijama kojima raspolažemo, kosovski lideri su odlučni da do kraja sprovedu plan o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u pravu Armiju još do kraja 2013. godine. Istina, rukovodstvo NATO preko svog generalnog sekretara Andresa Fog Rasmusena mlohavo uverava međunarodnu zajednicu da nikakve promene u statusu tih snaga nisu predviđene. „Očekujem da Kosovske bezbednosne snage nastave sa ispunjavanjem svoje misije na zaštiti civila, reagovanju na prirodne katastrofe i druge slične aktivnosti”, izjavio je on prilikom nedavne posete Prištini. Međutim, kako priznaju i sami predstavnici Severoatlanske alijanse, Rasmusen nema mandat da javno iznosi drugačije izjave, koje se odnose na promenu mandata snaga. U stvari je na delu proces pretvaranja Kosova u vojnu bazu NATO, koji se nastavlja punom parom, bez obzira na prisustvo misije EULEKS na teritoriji samoproglašene države.

VRATA ZA NEMAČKU

Što se tiče EU, njena namera da smanji svoje prisustvo na Kosmetu nosi više nego ciničan karakter u poređenju sa potpuno jasnim i neskrivenim planovima SAD. Težnja EU da se maksimalno distancira od kosmetskih poslova nije ništa drugo nego skidanje odgovornosti sa sebe za sve što se događa sa kosmetskim Srbima i uzimanje alibija u slučaju budućih rasprava sa Beogradom. Odlazak misije EULEKS iz Prištine znači da će Brisel od tog trenutka potpuno odvojeno jedno od drugog, razmatrati „srpski” i „kosovski” dosije. Severni deo Kosmeta naseljen Srbima tretiraće se samo u okvirima isključivo centralnih kosovskih političkih, sudskih i policijskih struktura – što u principu isključuje bilo kakvu potrebu za spoljašnjim posrednicima i garantima.

Pored toga, u ovom trenutku prisutna tendencija smanjenja uloge EU kao organizacije u kosmetskim problemima može se pratiti i u drugim oblastima – posebno u pogledu prijema samoproglašene države u UN. Briselski izvor nagoveštava da dalja dejstva po tom pitanju više neće zavisiti od birokratije u Briselu i baronese Ešton, nego od pojedinačnih država koje „imaju velike ambicije i žele da vide više”. Jasno je kome u današnjoj EU pripada glavna „ambiciozna” uloga – Nemačkoj – i to Srbiji ne daje mnogo iluzija.

Dakle, politika EU prema Kosovu danas zadovoljava sve – osim kosmetskih Srba i naravno, i onih snaga u Srbiji koje smatraju da evropske integracije nisu ključni spoljnopolitički prioritet.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *