EU se sprema za „sezonu lova na veštice“

EU se sprema za „sezonu lova na veštice“

27 februara 2014

iskenderovPiše: Petar Iskenderov

Početak pregovaračkog procesa po pitanju srpskog zahteva za pristupanje EU, prema mišljenju vlasti u Srbiji skida pretnju postavljanja novih ultimatuma zemlji, tim pre uvođenju sankcija. Iz Beograda se evrointegracije posmatraju u vidu ulice sa dvosmernim kretanjem, gde su svi učesnici puni međusobnog poštovanja i uvažavanja, spremni da jedni drugima ustupe mesta za parkiranje. Nisu slučajno srpski zvaničnici toliko zavoleli “automobilske” analogije tipa ubrzanja srpskog “ferarija” na putu ka Briselu.

Međutim, postavlja se pitanje da li je umesan ovaj optimizam – čak i ako pretpostavimo da će Srbija pre ili kasnije stupiti u EU? Jer u hodnicima te organizacije sankcije i ultimatumi niču ništa manje nego izvan njenih granica. Bilo bi lepo kad bi se stvar ticala samo budžetnih parametara i poreskih stavki u zemljama evrozone koje revnosno slažu pokrovitelji iz Evropske komisije i Evropske Centralne Banke. Međutim, glavna opasnost skriva se u nečem drugom. Upravo sada dok slušamo solističku pratnju gromoglasnih poziva lidera EU da se uvažavaju demokratske vrednosti u Srbiji, Ukrajini ili u Rusiji – u samoj EU se priprema pravna osnova za početak “lova na veštice” bez presedana, u sopstvenim redovima.

Prvi korak na tom putu predstavljaju debate u okvirima sesije Evropskog parlamenta po pitanjima poštovanja ljudskih prava u EU, sesije koja će se završiti 27. februara u Strazburu. Izveštaj pripremljen za sednicu Odbora za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove, dozvoljava da utvrdimo da EU namerava da napravi pravni okvir za žestoke “obračune” u sopstvenim redovima – sa onim državama čija politika iz ovog ili onog razloga ne zadovoljava Brisel. Uzgred – izvestilac je upravo belgijski političar – bivši ministar inostranih poslova te zemlje, a kasnije Evropski komesar Luj Mišel.

Međutim, nije glavna stvar u ličnosti, nego u suštini dokumenta – da budemo precizniji, stavke 12. Ona sadrži preporuke o “otvorenom dijalogu među institucijama EU i onim državama-članicama u kojima postoji rizik ozbiljnog kršenja vrednosti EU, a takođe i o omogućavanju institucijama EU da pripreme preporuke na njen račun” u skladu sa zakonodavstvom EU.

Drugim rečima – radi se o uvođenju svojevrsnih sveobuhvatnih sankcija prema odgovarajućim državama, po liniji EU, uključujući i privremeno zamrzavanje njihovog učešća u političkom i ekonomskom životu organizacije. Više nego ozbiljna pretnja i pritom ona izgleda potpuno realnom, obzirom na karakteristike same pravne tematike koja dozvoljava svakojake maksimalno široke zloupotrebe.

A već sledeća, 13 stavka izveštaja Luj Mišela, konkretizuje mehanizam po kome će se “kažnjavati” ova ili ona zemlja. To nije ništa drugo nego dobro poznata iz jugoslovenske krize “kontakt-grupa” – ovaj put sastavljena od predstavnika Evropske komisije, Saveta Evrope i Evropskog parlamenta. Upravo ona treba da izriče “zajedničke presude po pitanju poštovanja ljudskih prava u specifičnim slučajevima, koji izazivaju zabrinutost bilo kog od gorepobrojanih institucija EU”.

Dakle, u EU se priprema stvaranje sopstvene “kontakt-grupe”, kao dopune već postojećim monitoring “trojkama” u oblasti finansijsko-ekonomske problematike. Zašto “kao dopune”? U suštini se radi o stvaranju jedinstvenog mehanizma koji će eurobirokratiji omogućiti da “sudi i miluje” pojedine zemlje-članice EU, da ih nagrađuje novim kreditnim paketima ili suprotno, da protiv njih uvodi sankcije po podobiju iste te Srbije. Na rečima euročinovnici teže da na svaki način omekšaju formulcije, žaleći se – kao što posebno čini bivši komesar za proširenje EU Ginter Ferhjugen – na to da “ukupan evropski projekat pati od toga što je na nacionalnom nivou suviše mali broj ljudi koji zauzimaju rukovodeće pozicije, spreman da na sebe preuzme i evropsku odgovornost”. U praksi, zemlje sa sličnim liderima neće biti podvrgnute uveravanjima, nego sankcijama.

Ko još može postati adresa za stvoreni mehanizam? Sudeći po tonu inkrimisanih izjava EU tokom poslednjih nekoliko godina, onda se na “crnom spisku” mogu naći države koje sprovode isuviše nezavisnu politiku i kod kojih je snažan euroskepticizam. To su Mađarska, Grčka, Holandija, Rumunija, Slovačka, Finska, Češka, Švedska. Skoro sve ako izuzmemo Nemačku, Austriju i možda Francusku. Potpuno je moguće da se u rezultatu predstojećih izbora za Evropski parlament taj spisak proširi i pridoda se radu “kontakt grupe”.

Uoči sadašnjih debata u Evropskom parlamentu, francusko internet izdanje Slate.frpublikovalo je indikativan manifest niza autoritetnih nacionalnih stručnjaka, u kome se iznosi raočaravajuća dijagnoza ne pojedinih zemalja-članica EU, nego upravo centralnih organa same EU. “Došlo je vreme da se prizna očigledno: današnje evropske institucije ne rade kako treba i zato se one moraju drugačije osmisliti. Glavni cilj je kristalno jasan: neophodno je dozvoliti demokratiji i javnosti da ponovo postanu kontrolori kako bi se postigla efikasna regulacija globalizovanog finasijskog kapitalizma XXIveka i kako bi se sprovela politika socijalnog progresa koja sada vapijuće nedostaje Evropi. Jedinstvena valuta uz 18 nezavisnih državnih dugova kojima tržište može potpuno slobodno da spekuliše, 18 sistema koji očajnički konkurišu jedni drugima – sve to ne funkcioniše i nikada neće moći funkcionisati. Zemlje evrozone odlučile su da pristupe monetarnom suverenitetu i zbog toga su odustale od oružja jednostrane devalvacije, ne razradivši pritom nove instrumente u ekonomskoj, socijalnoj, poreskoj i budžetnoj oblasti. Takvo stanje neizvesnosti predstavlja najgoru od svih mogućnosti” – ističe se u pismu koje su potpisali analitičari kako desničarskih, tako i levičarskih pogleda, među kojima je i profesor Pariske ekonomske škole – Tom Piket, profesor na Koledž de Frans – Pjer Rozenvalson, rukovodilac odela za analizu i prognoziranje Francuskog centra za ekonomsku konjukturu – Ksave Tembo, profesor pariskog Instituta za politička istraživanja – Lorens Tjubjan.

Kao što vidite, ovi stručnjaci izlaz EU iz krize ne vide u davanju dopunskih kaznenih ovlaštenja kojekakvim Evropskim komisijama ili Savetu EU, nego izlaz vide u njihovom temeljnom reformisanju. Nema sumnje da će se potencijalne žrtve “trojki” ili “kontakt-grupe” EU pridržavati sličnih pogleda. Suviše često ljudska prava u današnjoj EU ne važe za sve.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *