EU treba Velika Albanija, a Rusiji celovita Srbija

Tweet

Piše: Zejnel Zejneli

Svojevremeno je automobil strane vojske, stacionirane u Makedoniji u saobraćajnoj nesreći ubio ministra i deo njegove porodice, a kada je makedonska policija pokušala da uhapsi vozača, stigli su ,,natovci„, naoružani do zuba, oterali policiju Makedonije i odveli ubice na nepoznato mesto. Niko se zbog toga u Evropi i Americi nije zabrinuo. Više od deset godina kasnije, Albanci ubijaju pet nedužnih mladića i dobijaju doživotni zatvor za takvo svirepo likvidiranje Makedonaca. Albanci organizuju demostracije i traže oslobođenje svojih sunarodnika. Niko ne govori o ubicama, već o ,,politički montiranom procesu„ i, odavno to nisam čuo ,,ugrožavanju ljudskih prava i sloboda„, a uz to, na demostracijama povodom toga i na drugim skupovima, i u izjavama traži se stvaranje ,,Prirodne Albanije„u Tirani, Prištini i Skoplju i u nekim gradovima Evrope. Oni koji ne znaju, a u Briselu i Vašingtonu do znaju, obuhvatala bi pola Makedonije, Kosovo koje je već država, Krušumliju, Medveđe, Preševo i Bujanovac, sve negde do teritorijalne granice sa Nišom, Albaniju i Čemeriju u susednoj Grčkoj, inače članici EU. Sa druge strane ,,prijatelji Sandžaka„, njih pet ili šest, moćnih predstavnika NATO zemalja, nešto u vezi razvoja ovog kraja, već rade daleko od očiju srpske javnosti a šta rade i šta se iza toga valja nije teško predpostaviti, jer Srbija ne pita a takvih ,,prijatelja„ nema ni u Valjevu i Čačku, na primer, a da o Leskovcu i Vranju i ne govorim.

Zahtevi za velikom Albanijom,nisu uzbudili ni naše prijatelje, nije bilo nikakvog reagovanja a ni u Srbiji se nije osetilo neko preveliko uzbuđenje. Nije bilo osude, i nikome nije palo na pamet da prekrajanje granica, može izazvati veoma velike nevolje na Balkanskom trusnom području, gde rane od proteklih vratova nisu ni zacelele. Ali, se zato još uvek govori o opasnostima od ,,velike Srbije„, što se, inače, pominje i kao opasna stavka na suđenjima u Haškom tribunalu.

Nekome će ovo što sam napisao izgledati nepovezano i bez veze, pa će se pitati ,,šta je pisac hteo da kaže„. Ja sam sve to napisao da bih se založio za to da Srbija što pre napusti Evropske integracije, da počne da vodi računa samo o sebi i svojim i interesima svoga naroda i države, i da se, dok još nije kasno okrene Rusiji, koja je još uvek prijatelj Srbije, spremna da pomogne u svakom trenutku i ne misli o oduzimanje njenjih teritorija. Sve dok se mnogi zanose pohvalama o uspešnim skrininzima, ma šta to značilo, o tome da postižemo velike rezultate u privredi, pravosuđu i drugim oblastima, da smo faktor mira i stabilnosti na Balkanu i još pride lider u regionu, ista EU se smeška, a iza leđe nam kuje planove, koje će u jednom trenutku obelodaniti, kao što je to učinjeno u vezi sa Kosovom, od strane Nemačke,sa kojim moramo da uspostavimo dobre odnose, da ne sprečavamo prijem u UN, i u jednom trenutku moraćemo i da ga priznamo, ali ni tada nećemo biti članica EU, a to ćemo morati da uradimo.

Samo da ovde pomenem donatorsku konferenciju o pomoći Srbiji i BiH kako bi se smanjile posledice poplava. Pozvana je i država Kosovo i to ne slučajno. Ispred ministra Republike Kosovo, biće tabla, ako bude, sa nekom zvezdicom, i to se smatra u Srbiji da je u redu. Ali, šta će se dogoditi, ako Republika Kosovo odluči da Srbiji donira pet miliona evra, za otklanjanje posledica poplava. Da li ćemo se zahvaliti„ bogatoj Pokrajini u okviru Srbije,„, vlastima u Prištini ,,lažnoj državi„ ili privremenim institucijama, koja je rešila da donira novac, ili ćemo se zahvaliti kosovskoj državi, kao našem najbližem susedu, i pristati na donaciju, ili ćemo je odbiti.Ista ta EU dovodi Srbiju u veliku dilemu, zna da Srbiji treba novac, i zna da Srbija radi EU integracija, na nagovor prijatelja, ne može da odbije suseda Kosovo, koji je tu i doveden, da bi se i u ovom slučaju, potvrdila ispravnost Amerike, Engleske, Francuske, Nemačke, Turske i drugih NATO zemalja, da su bile u pravu što su bombardovale Srbiju i od Kosova stvorile novu Balkansku državu, koja će se, za neku godinu, utopiti u veliku Albaniju, čiji će glavni grad biti Priština.

Te priče da Srbija nikada neće priznati Kosovo, više ne ,,drže vodu„, kao što je izvesno, da se radi na odvajanju juga Srbije, otimanja i Makedoniji pola države, i pokušaja da i Grčka ostane bez jednog parčeta svoje teritorije. Sve će se to dogoditi u ne tako dalekoj budućnosti, a ovo što se sada događa u Makedoniji, na jugu Srbije oko Republike Srpske, izjava Turskih zvaničnika oko Bošnjaka, izjava koje stižu od najviših funkcionera Albanije, partijskih prvaka u Makedoniji i srpskom jugu, gde na primer, niče spomenik onima koji su izginuli u borbi protiv Srbije, i naravno totalna nezainteresovanost Amerike i EU, da bilo šta osude, što se poslednjih dana događalo, na primer u Makedoniji, jasno govori u kom pravcu se kreću globalni, geopolitički i drugi interesi. Skraćivanjem Srbije i Makedonije, ali i Grčke sa Albanske strane, pri čemu svakako neće biti izuzeta i Crna Gora, EU smatra da Srbija na primer neće moći da se u budućnosti okrene Rusiji, a Makedonija im dolazi kao preventivna mera, čije skraćenje je neminovno da im slučajno ne padne na pamet da se udruže sa takođe skraćenom Srbijom.

Srbija je, što bi narod rekao kao neka udavača, koja ako želi da uđe u Evropsku uniju i mora da da i veliki miraz. Sa Kosovom, jedno vreme nije išlo, onda smo bombardovani, a kada su počela obećanja o brzom i nezaustavljivom putu ka EU, oni su sami, bez mnogo protivljenja uzeli Kosovo. Potpisan je Briselski sporazum, čijim sprovođenjem nije zadovoljna Nemačka, koja govori u ime cele Evrope i Amerike. I, u jednom trenutku, moraće da se potpiše sporazum o normalizaciji odnosa sa Republikom Kosovo, ali će nam objasniti da to nije priznanje.Tako ćemo miraz dati, a venčanje će se zakazati, kada se za to stvore uslovi. Za Srbiju je to ogroman miraz, ali zadovoljstvo na drugoj strani je još veće, jer se očekuje venčanje. Kako će vreme prolaziti lista miraza će se širiti, a to će se, možda nagovestiti, kada započnu pregovori u Srbiji o promeni Ustava zemlje.

Po meni miraz koji je dat, nije nešto što će mladoženju zadovoljiti, pa će se stoga sa godinama koje dolaze lista širiti, iako tu i tamo prodajemo plodne oranice, planiramo prodaju nekih Javnih preduzeća i ko zna šta još, naravno što je preostalo, što će mladu dovesti u veliku zavisnost i u situaciji, da moli džeparac. I neće biti lako. Stoga mi nije jasno, šta se dogodilo sa Srpskim domaćinom, koji pošto poto želi udaju, a zna da će ostati siromašan. Zar nije bolje ,,udati ` se, tamo, gde je domaćin bogat i ništa ne traži od miraza. Jer ovi prvi, em su bogati em su nezaježljivi, i spiskovi im postaju sve duži u vezi sa zahtevima. Zar nije bolje, što pre se okrenuti Rusiji koja brani Srpski nacionalni suverenitet i integritet, zajedno sa Kinom i drugim zemljama u SB, i otvoreno štiti Srpske interese. Južni tok je do sada najveća investicija, jedne zemlje, dakle Rusije u Srbiji. Platiš malo, a zarađuješ mnogo. Ili, što se železara u Smederevu ne da nekoj Ruskoj kompaniji. Rusi grade naše železnice, davaće i povoljne uslove za kredite, izvozi se bez carina, ono što je preostalo od JATA-a, svakako treba prodati Rusima, a arodrom u Nišu, treba pretvoriti u Rusku bazu, jer NATO baze ćemo svakako kad tad imati, bez naknade. Zašto se sa Rusima ili Kinezima ne pregovara oko prodaje fabrike hrane ,,Panonka„ u Somboru, koja je zaboravljena od svih, a nekada je ona, čak proizvodila hranu i za vojsku SAD, zatim Simpo, pa Telekom, kasarne koje zvrje prazne, ako ih hoće, koncesije tamo gde može i da sve ne nabrajam.

Odmah da kažem, nemam ništa protiv EU, imam kada je ona nepravedna, jer stalno nešto zahteva, uslovljava, ovim ili onim,a za uzvrat malo daje, ili samo obećava. I tako nama obećava od 5. oktobra, do današnjih dana, a nama postaje sve teže. Zato, mislim da su kao miraz silom oteli najlepšu devojku u Srbiji i da im je to dosta, jer ne postoje šanse da otkažemo miraz, pa stoga mladoženju treba tražiti na drugoj strani, pa makar on bio ,,ružan„, kao što se nekima čini, radi mira u kući u kojoj će biti međusobnog uvažavanja, iskrenog prijateljstva i kafenisanja dva prijatelja u hladovini Šumadijskih šljivaka.

(Vidovdan.org)

Tweet