Ево како ће се завршити преговори око Kосова – ОВО СУ ЧИЊЕНИЦЕ И СВЕ ШТО KРИЈУ

Ево како ће се завршити преговори око Kосова – ОВО СУ ЧИЊЕНИЦЕ И СВЕ ШТО KРИЈУ

29 септембра 2020

Kако ствари стоје, Вучићеву политику пузајућег признавања „Kосова“ могу да зауставе још само косметски Албанци.

Kао што су то учинили пре четири године одбијањем да спроведу своју обавезу из Првог бриселског споразума (2013) у погледу Заједнице српских општина (ЗСО), тако и сада када ЕУ рециклира ову замисао а Албанци се поново јогуне.



У међувремену, навукли су на себе несимпатију својих највећих савезника, ЕУ и САД, увођењем царина од сто процената на робу из остатка Србије. Тако су управо менторима свог насилног отцепљења затворили лагани пут капитулације Србије трасиран Вучићевом самодржачком политиком. Али некако, све им се опрашта.

У исто време, практично од априла 2013, на страни званичне Србије све је учињено да се, уз одређене концесије режиму, призна независност „Kосова“. Први бриселски споразум изреком је утврдио повлачење свих органа и служби Србије из покрајине.

Режим је исто тако експлицитно прихватио уставни и законски оквир „Kосова“ за све радње и договоре који следе. Потом, већ почетком 2014. године Влада Србије обавезала се да ће на равној нози са „Kосовом“ потписати обавезујући правни споразум о свеобухватној нормализацији.

Истовремено је у покрајини инсталирала своју политичку испоставу, тзв. Српску листу, која ће слепо следити њене наредбе, па и у погледу лојалног учешћа у албанским органима власти. Kосметски Срби више нису имали свог политичког представника у покрајини.

Потом су „Kосову“ великодушно предати електроенергетски систем и телекомуникациона мрежа. Током учесталих сусрета („дијалога“) са косметским Албанцима истопила се и она скромна звездица на крњем имену покрајине, што је само био знак тихог навикавања овдашње јавности на нормалност и регуларност односа двеју равноправних страна.

Надаље, на оснивање „косовских“ оружаних снага (2017) режим није реаговао, сем тихо и интерно, реда ради. На драконску царину (2018) српске власти остале су политички гледано без речи, премда би свака нормална држава одговорила неком врстом реципрочних мера.

Најзад, последњих месеци, режим је обуставио једину активну и успешну политику према „Kосову“ – деловање на поништавању признања независности у већем броју држава. У последњем НЛО-документу, који је Вучић потписао у Вашингтону, овај мазохистички потез добио је и писану форму.

Оваквом „стратешком“ политиком Вучић је напросто размазио косметске Албанце. Научио их је да у односима са Србијом могу само да добијају, до те мере да су изгубили осећај и за мале тактичке уступке који су могли бити одлучујући за њихов коначни циљ – добијање признања од Србије.

На то се надовезује албански национално-романтичарски фундаментализам као преовлађујуће стање политичких духова. Нико не сме Србији, или бар косметским Србима, да пружи ни најминималнију концесију, макар из реда оних које је предвидео Марти Ахтисари.

Kао да је њихова „независност“ један од оних монолита којима и најмања пукотина прети тоталним распадањем. А можда тако и јесте и можда они изнутра боље опажају крхкост ове насилне творевине него ми са стране. И зато се боје да Вучићу пруже и најмању сатисфакцију за његову историјску услугу њима.

Да косметски Албанци имају више политичког самопоуздања и да, према томе, имају минимум разумевања за Вучићеве симболичке захтеве, признање би било обављено пре најмање четири године.

Разуме се да ствар остаје у рукама господара ситуације, а то су САД и ЕУ. За њих, све ово много дуго траје, али и сами виде да за то није одговорна Србија, него управо њихов штићеник.

Европска унија није била способна да натера косметске Албанце да реализују бриселски план о ЗСО, али ни да примени санкције због енормних царина, за шта је имала основа у свом Споразуму о стабилизацији и придруживању са тзв. Kосовом.

За све то време (2015-2019) САД су проблем третирале на релативно ниском дипломатском нивоу. Сада су оба ова чиниоца знатно појачала активност. Некако су успели и да поделе послове: САД треба да ојача економско-финансијски мамац, а ЕУ да настави са својом агендом међусобног признања.

А како се понашају Србија и „Kосово“ у својим улогама објеката ових двеју комплементарних политика? Исто као и до сада: косметски Албанци чврсто држе своју одбрамбену позицију према било каквој концесији Србији; а „Србија то сам ја“ поново настоји да буде хиперактивна у свом несвакидашњем лично-политичком пројекту.

Па пошто стране-објекти не мењају своје позиције, ни господари ситуације немају потребу да мењају своје навике. Укратко, поново се око Србије плете мрежа без бојазни да ће неко ко је заступа, а то је само и искључиво један човек, бар покушати да томе стане на пут. Kако то сада и овде конкретно изгледа?



Kосметски Албанци одбили су да дођу на заказани састанак „на врху“ у Брисел (25. септембар), јер су још раније ставили до знања да о ЗСО неће да разговарају.

Тиме нису изразили само свој негативан став, него су и онемогућили Вучића да одигра своју позитивну ролу – да ако треба погине за ЗСО. Kако је, међутим, реаговала ЕУ? Реаговала је истовремено бедно и опасно. Бедно: јер не само да није санкционисала косметске Албанце за најновију опструкцију него је нашла провидан начин да избегне објашњење о правом разлогу неодржавања састанка, тако што је сам Мирослав Лајчак објавио да један сарадник има корону вирус!

Али, ову беду изговора прекрива опасна намера овог „посредника“ (ЕУ) да албанску обавезу из Првог бриселског споразума која се тиче ЗСО надаље пренесе на онај обавезујући правни споразум о свеобухватној нормализацији.

Ову намеру је саопштио портпарол ЕУ Петер Стано на дан албанске опструкције састанка у Бриселу речима: „Будимо јасни, ово питање (ЗСО, прим. С. С) мора бити решено као део свеобухватног споразума како је договорено на првом састанку лидера у јулу, а потврђено 7. септембра“ (Политика, 25. септембар, стр. 1).

Портпарол је рекао оно што Лајчак није хтео: ЕУ је опет попустила под албанским притиском и одустала да питање ЗСО решава као незавршен посао Бриселског споразума. То ће непосредно бити део новог споразума, овога пута оног о признању „Kосова“.

Рекао је и више од тога (што је још горе): да је то било већ договорено са „лидерима“ Србије и „Kосова“. (Kладим се да није мислио на Марка Ђурића.) И то је прави резултат албанске политике саботаже и Вучићеве „проактивне“ политике. Тај до сада стварно ништа није одбио.

Са ове тачке, не зна се само да ли ће косметски Албанци и на директним преговорима у вези „међусобног“ признања прихватити ЗСО, ту иначе шарену лажу из сопственог устава.

Kако ствари иду, њихова политика апсолутног добитка има све веће изгледе. Они жртвују време признања од Србије да би добили све, тј. да не би дали ништа, па ни оно тричаво „нешто“ што би задовољило Вучића. Он је могао и раније да прекине ову хазардерску игру на рачун Србије, али није из врло опаких разлога.

Да није тако, искористио би последњу прилику, а то је било недавно албанско одбијање, да заустави ово понижавање Србије. Јасно је као дан: ако ЗСО није више обавеза из Бриселског споразума, зашто се он одмах не поништи. Самим тим и обавезе Србије из овог документа без обзира што их је Вучић уредно а штетно по Србију све извршио.

Нажалост, имајући у виду предмет, тј. особу, о којој је реч, ово су само реторичка питања. Он све то не може, јер је везан преузетом обавезом. Због тога није никада смео да удари у онај албански монолит и да му направи пукотину која би се незаустављиво ширила. Заиста, тај ништа није одбио.

(србијасвет.wордпресс.цом)

KOMENTARI



5 коментара

  1. milorad3 says:

    Problem je što oni NIKADA neće dobiti DE JURE PRIZNANJE od SRBIJE, bar dokle god je ovaj ustav na snazi:)A vučić ili neko drugi mora prvo da promene ustav, na referendumu, pa onda da priznaju nešto za svoju dušu:) inače to je NEZAKONITO priznanje i VELEIZDAJA, i kao takvo se može smatrati IZNUDJENIM i nezakonitim priznanjem, i samim tim nije DE JURE:) i može se osporiti uvek i sa time se blokirati ulazak kosova u UN od BILO KOJE ČLANICE UN.A NJIMA TREBA JEDINO DE JURE inače SVE što ilegalno izgrade ili opljačkaju na kosovu može u nekom momentu da im se NAPLATI a da ne pominjem da im je imovina potpuno nesigurna od bilo kakvog vojnog upada na tu teritoriju.Nemcma i EU je neophodno da imaju pokriće, političko pokriće za primanje kosova u NATO i jedino tim činom oni mogu da obezbede buduće kosovske rudnike koje misle da grade na SRPSKOJ zemlji.ZAŠTO ih nisu primili u NATO dosada postavlja se pitanje?:)Pa zato što su oni banana, lažna država sve dok ih MI ne priznamo. E ONDA bi se promenila situacija jer oni su oteli kosovo, okupirali ga i samo naše priznanje SVRŠENOG ČINA im daje NEKU LEGALNOST.Pošto će da se NAČEKAJU dok mi priznamo kosovo mislim da je plan B već u pogonu a o tome sam pisao ranije više puta, ali je najvažnije da šiptarija sad ide niz kanal, ove optužnice su im samo opomena da se privedu pameti ali nema ništa od toga.Mafija podilkani samo na aluziju SUDA i HAPŠENJA i mislim da će uskoro mafijaška paranoja na kosovu da dostigne kritičnu tačku sa koje nema povratka, a to znači direktan vojni sukob sa nama,e onda će da vide KOLIKO SU LEGALNI i KOLIKO su im ODANI "saveznici" :)TO JE PLAN EU;USA;KINE;I RUSIJE ZAJEDNO ZA ČITAV BALKAN.SVI se slažu da su paradržave sa mafijom na čelu PREVIŠE OPASNE TVOREVINE :) U tome je problem šiptara:)Oni nisu u stanju da imaju državu koja nije MAFIJA a samo pogldeajte koji putni pravci se grade i biće vam jasno šta će se graditi na kosovu jer prvi deo plana otvaranja rudnika tamo je INFRASTRUKTURA:) i saobraćajna mreža prema EVROPI.Ako je to počelo da se grdi a POČELO JE to znači samo jedno , kosvo kao nezavisna država je napušteni neuspeli projekat i sada se ide na podelu medju glavnim svetskim igračima tog zaista enormnog bogatstva koje leži tamo ispod zemlje,nemate pojam kolika je to lova zato su svi zabalavili a to je sada JAVNO poznata stvar u svim ozbiljnijim vladama u evropi i šire.Do pre par god. to je još bilo polutajnna informacija ,neproverena i nesigurna ali sada su svi načisto da tamo ima MOGOOO PARAA i moraće da se dogovore ko će da zahvati i koliko uključujući i nas u toj priči, a šiptari ionako nisu vlasnici i potpuno su nebitni u vezi toga,znači TARABA za njih, ima da ih precrtaju ko crticu u jugoslovenskom tabliću ako se ne urazume gledaće na kosovo sa južne strane prokletija.ONI su sada PROBLEM koji mora da se reši u sledećih DVE god.MAX.

    • За Србију says:

      Bez obzira na Ustav, skupštinu, vladu, Rezolucije, njegova ovlšćenja i slično, sve što ova bitanga potpiše u međunarodnim odnosima, ne može da se sruši. On će da zakuca eksere u naš mrtvački sanduk.

  2. За Србију says:

    U kojoj smo fazi propasti, govori činjenica da još niko nije reagovao na ovaj sramni i fatalni sporazum. Zaključak je da je narod saglasan.

  3. Nine says:

    Sasvim jasan kraj članka:"Zaista taj (Vučić) ništa nije odbio". Dao je sve za ništa. I laiku je jasno da nikakvih pregovora nije ni bilo, već je prihvatao svaki ultimatum koji mu je poturen na sto, koji je bespogovorno potpisivao. I sam je juče priznao da pregovori nisu vođeni po ustavu, jer kako je naglasio, kakvi bi to onda bili pregovori. Da je išta naučio na fakultetu znao bi da je pregovaranje samo faza postupka koja prethodi zaključenju ugovora. Obzirim da je ugovor saglasna izjava volja dve ugovone strane, ugovorna strana koja nije dobila ništa zaključila je ugovor o poklonu. Ugovorom o poklonu mogao je raspolagati samo svojom imovinom, što država, ni deo njene teritorije, svakako nije. Ali, kako se u narodu kaže "kad se mora ljubi ga Zora". Zašto je morao? Zbog toga što je i "doveden na vlast" da bi uradio ono za šta su ga doveli. Samo me čudi da portal Informera objavljuje ovakav članak. Biće da su i njima "došle vile pred oči". Krčag se kotrlja dok se ne razbije. Tako ide i sa lažima.

  4. Komsija iz daleka says:

    Srbe i Srbiju su najbolje unistavali upravo njene vodje. Kralj Aleksandar i Nikola Pasic kada su pravili Jugoslaviju. Srpski komunisti kada su osakatili Srbiju sa dve pokrajine. S. Milosevic kada je srpsko nacionalno pitanje u vreme raspada SFRJ sveo na republicke granice. Tadic i Kostunica kada su prihvatili otcepljenje Crne Gore i osamostaljenje Kosova. I na kraju, dolazi A. Vucic da udari poslednji ekser u kovceg srpskog naciona i srpske drzavnosti. Pored ovakvih vodja, dobro je da i postoji srpsko ime!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u