Ево како је Џорџ Сорош вршљао и још вршља по Русији

Evo kako je Džordž Soroš vršljao i još vršlja po Rusiji

27 jula 2015

Redesigning the International Monetary System: A Davos Debate: George SorosInstitut „Otvoreno društvo“ (Soroš fondacija) je još 2004. godine zvanično prestao da daje donacije ruskim organizacijama, međutim strukture formirane u sadejstvu sa Soroš fondacijom aktivno funkcionišu do današnjeg dana.

Njihovi projekti obuhvataju Moskovsku višu školu socijalnih i ekonomskih nauka, Fondaciju za kulturu i umetnost, Institut „Pro Arte“ i neprofitni fond Puškinova bibilioteka za podršku izdavaštvu, obrazovanju i novim informacionim tehnologijama.

Prema istraživanju „Izvestiя“, mnoge regionalne biblioteke su takođe pod pokroviteljstvom Soroš fondacije.

„Otvoreno društvo“, uprkos činjenici da je 2003. godine objavio prekid svojih aktivnosti u Rusiji, stvorio je mrežu kontrolisanih ili povezanih organizacija širom Rusije koje i dan-danas funkcionišu. Mreža kreirana uz podršku tog američkog Instituta pokriva Smolensku, Moskovksu, Samarsku, Sverdlovsku, Kemerovsku i druge oblasti Rusije.

U regionalne biblioteke putem svog neprofitnog fonda „Puškinova biblioteka“ – Soroš fondacija šalje knjige stranih autora čiji spisi tumače svetsku istoriju kroz prizmu Zapada. Na primer, biblioteci Smolenske oblasti isporučena je knjiga Džona Kigana o Drugom svetskom ratu.

A Kiganovi radovi su još za njegovog života kritikovani od strane vojnih istoričara Besforda i Hauarda. Obojica su govorili, da je on u svojim radovima profoundly mistaken (žestoko grešio).

Američki politikolog Ričard Bets je rekao da je Kigan bio naïf about politics (naivan u politici).

Takođe, na police ruskih biblioteka stigle su odnedavno i knjige Kiganovog učenika – britanskog istoričara, počasnog doktora humanitarnih nauka Univerziteta u Kentu Entonija Bivora. Njegovi radovi iz istorije takođe su izazvali niz pritužbi svetskih istoričara, u prvom redu ruskih. U Bivorevoj knjizi, „Pad Berlina. 1945“ – Sovjetska armija je okarakterisana kao „vojska nasilnika“.

Nemački istoričar Johan Helbek napominje da Bivor u svojoj knjizi „Staljingrad“, pokušava da predstavi Staljingradsku bitku kao rat sovjetskih vlasti protiv sopstvenog naroda, bez provere glasina koje protivreče istorijskim dokumentima. U principu, „Staljingrad“ je, prema oceni Helbeka, napisan otvoreno sa pronemačke pozicije i „pretpran je propagandnim stereotipima formiranim još za vreme Trećeg rajha“.

Soroš fondacija je počela da širi svoj uticaj u Rusiji još 90-ih godina, pomažući donacijama, knjigama i predavanjima ruske biblioteke, univerzitete i muzeje. Donacije su se u ranim 1990-im godinama kretale od 4 hiljade do 10 hiljada dolara.

U junu 1994. godine, uz podršku programa „Istok-Istok“, Soroš fondacije i Svetske federacije istraživanja budućnosti, otvorena je prva škola mladih naučnika „Budućnost Baltičkog regiona – budućnost Rusije“ u Starom Petergofu.

Pročitajte još:

TAKO SE ŠTITI DRŽAVA: Džordž Soroš u Rusiji proglašen za stranog agenta!

RUSKA FEDERACIJA OŠTRA: Sorošu, marš napolje iz Rusije!

U njoj su počeli da funkcionišu mesečni seminari o političkim naukama i o problemima regionalnog razvoja.

Od 1997. godine, fondacija je obezbedila stalnu vezu sa internetom Ermitažu, Ruskom muzeju, Književno-memorijalnom muzeju Dostojevskog, Ruskoj narodnoj biblioteci, Biblioteci Majakovskog, najvećim univerzitetima i vodećim medicinskim ustanovama. Fond je kupio opremu, organizovao pristupne hostove i preuzeo na sebe sve troškove internet saobraćaja.

Godine 1998. Muromski muzej je pobedio na konkursu Soroš fondacije „Otvoreni muzej u otvorenom društvu“ i kao nagradu dobio donaciju veću od 8 hiljada dolara.

Od 1999. godine, specijalisti Fonda povezali su naučne biblioteke za internet-nastavu i uveli internet, u potpunosti plaćajući sve troškove. Tako je, na primer, 2001. godine, otvorena Čitaonica arhiva VOLSNH (Slobodno društvo ljubitelja pismenosti, nauka i umetnosti) uz pomoć projekta, koji je takođe finansirala Soroš fondacija.

Uz podršku instituta „Otvoreno društvo“ u mnogim regionima pri univerzitetima su otvorene elektronske čitaonice, centri usmene istorije, telekomunikacioni centri, veb- laboratorije, predavanja dostupna na internetu.

Mnoge biblioteke su počele štampanje velikih tiraža knjiga za slepe i slabovide u okviru projekata podržanih od strane Soroš fondacije, kao i biblioteke Sankt-Peterburga.

U 2002. godini, saradnici programa „Pravo“ instituta „Otvoreno društvo“ držali su pravne seminare za advokate iz gradova koji su učestvovali u drugom programu fonda – „Mali gradovi Rusije“.

U periodu od 2000. do 2003. godine, zaposleni u univerzitetskim bibliotekama organizovali su rad Tomskog trening-centra, opet uz podršku Fonda. Održano je 13 kurseva – u ukupnom trajanju 100 školskih časova.

Godine 2001. Soroš fondacija je počela da otvara po Rusiji pravne informativne centre koji su 2013. godine postali poznati kao „centri društveno važnih informacija“. Predstavljani su kao centri za unapređenje pravne kulture i pravne svesti stanovništva, u prvom redu omladine i penzionera.

U stvari, pod okriljem dobrotvornosti, prosvećenja i obrazovanja – Soroš fondacija aktivno uvodi potrebnu ideologiju.

A preko izgrađenog sistema navodno dobrog instituta „Otvoreno društvo“ grupisala je ruske biblioteke, u prvom redu školske i univerzitetske.

Aktivnost ovog i drugih sličnih stranih fondova je odavno poznata ruskim vlastima. Međutim, tek ove godine je Savet Federacije (gornji dom ruskog parlamenta) odlučio da napravi „patriotsku stop-listu“, koja je obuhvatila 12 stranih neprofitnih organizacija, uključujući i Soroš fondaciju.

Pravljenje zog spiska podržale su sve parlamentarne stranake.

Kako je rekao lider Komunističke partije RF Genadij Zjuganov, takav spisak je trebalo napraviti još odavno. A sekretar CK Komunističke partije Sergej Obuhov smatra da prva na ovoj stop-listi moraju biti filijale Soroš fondacije.

– Potpuna je sramota da po zemlji šetaju strani izaslanici, pod raznim izgovorima i daju novac za podrivanje naše nacionalne bezbednosti, za podmićivanje zvaničnika, koji se, u stvari, izvršavajući naređenja svojih obaveštajnih službi i vlada, odnose prema našoj zemlji apsolutno neprijateljski – naglašava Zjuganov.

Stvaranje „patriotske stop-liste“predložio je šef komiteta Saveta Federacije za međunarodne odnose Konstantin Kosačev, zbog činjenice da su strane nevladine organizacije počele da se ozbiljno mešaju u unutrašnju politiku Rusije.

– Nakon niza državnih udara u Gruziji, Ukrajini i drugde i postavljanja lojalnih režima, Amerikanci i njihovi saveznici ne skrivaju da smo mi, Rusija, sledeći – rekao je Kosačev.

Po njegovom mišljenju, Zapad ne preza od korišćenja svih mogućih sredstva. Kreiranje stop-liste, po mišljenju Kosačova, omogućiće ograničavanje dejstva usmerena na slabljenje Rusije inostrnih NVO koje rade u korist drugih država.

(za Fakti.org preveo: Srđan Đorđević)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *