Ево како је ПУТИН матирао ЗАПАД!

Evo kako je PUTIN matirao ZAPAD!

4 oktobra 2015

vladimir-putin-178Predsednik Vladimir Putin je posle gotovo tri decenije marginalizacije uspeo da Rusiju vrati na svetsku scenu, sa koje ju je uporno potiskivao novi svetski poredak uspostavljen posle raspada Sovjetskog Saveza.

Šef Kremlja predložio je široku koaliciju koja bi trebalo da podrži njegovog saveznika, sirijskog predsednika Bašara el Asada, koga Moskva doživljava kao ključnu prepreku daljem nadiranju Islamske države i preuzimanju Sirije. Putin se nije ustezao da se direktno suprotstavi predsedniku Baraku Obami i njegovim bliskoistočnim planovima, čija je polazna tačka uklanjanje Asada sa vlasti.

Moskva je pažljivo planirala svaku etapu diplomatske inicijative koja se završila bombardovanjima položaja islamista po Siriji, prvom vojnom angažmanu van granica Rusije od vremena raspada SSSR-a 1991. godine.

Putin je prvo iznenadio Zapad šaljući borbene avione, helikoptere, tenkove i jedinicu pomorske pešadije u Siriju, jedinu zemlju regiona u kojoj ima vojnu bazu i koja Rusiji omogućava prisustvo na Mediteranu. Rusi su se tako vojno vratili na Bliski istok, prvi put otkako je bivši egipatski predsednik Anvar el Sadat proterao ruske vojne savetnike uoči oktobarskog rata 1973.

Pročitajte još:

Ovo je PUTINOV RATNI PLAN za Siriju!

Ovo je 7 ključnih tačaka PUTINOVOG SVETSKOG PORETKA!

PUTIN crta novu mapu sveta!

Potom je svoju pregovaračku poziciju ojačao potpisivanjem sporazuma sa Irakom, Iranom i Sirijom o razmeni obaveštajnih podataka o islamistima, čime je najavio dalje korake.

Pošto se sa govornice Generalne skupštine UN direktno suprotstavio američkoj viziji, dobio je jednoglasnu podršku Dume za vojnu intervenciju protiv „islamističkih, ekstremističkih meta” – koja je u Siriji, na Asadov poziv, usledila za manje od 24 časa. Prvi put od Drugog svetskog rata dve svetske sile uključene su u vazdušne operacije iznad iste zemlje.

Nema sumnje da je Rusija sirijsku krizu doživela kao šansu da se vrati u region koji je pre četiri-pet decenija bio jedan od najvećih poligona hladnog rata, kao priliku da javno kaže da je jednopolarni svet pod apsolutnom američkom dominacijom proteran u arhive istorije.

Sjedinjene Države se teško mire sa takvim scenariom. Sadašnja napetost daleko prevazilazi nesaglasnosti oko buduće sudbine Asada, koji je za Zapad deo problema, a za Ruse deo rešenja.

Dok Putinove bombe padaju, otvoren klasični propagandni rat. Zapad, koji sumnja da je prava namera ruske vojne intervencije spasavanje Asada, a ne rat protiv islamista, plasira vesti da Rusi i ne gađaju islamiste već položaje sirijskih pobunjenika, miljenika Zapada. Sve je propraćeno šablonskim izveštajima kako ginu civili, uključujući i deca.

Moskva to demantuje. Zašto bi Rusi rizikovali? Ako ništa drugo zašto bi to radili kada znaju da su pod prismotrom svih mogućih satelita i radara? Ne zvuči logično, iako logika nije disciplina na koju se uvek treba oslanjati na Bliskom istoku.

Sve pomalo otužno podseća na marketinška pakovanja iz 2003. o oružju za masovno uništavanje u Iraku ili neproverena tvrđenja da je Asadov režim 2013. koristio zabranjena hemijska oružja.

Vašington i Moskva se retorički slažu da imaju zajedničkog neprijatelja – Islamsku državu. Slažu se i da buduća Sirija bude demokratska, ujedinjena, sekularna država, koja će biti dom za sve etničke grupe, čija će prava biti zagarantovana.

Problem je što imaju sasvim različite prijatelje. Amerikanci za prijatelje imaju „umerene” sirijske pobunjenika, Tursku i Saudijsku Arabiju, dve zemlje čiji lideri vode lični rat protiv sirijskog predsednika, zbog čega borbu protiv islamista guraju u drugi plan. Ruski saveznici su režim u Damasku, Iran i odskora i Irak.

Po najgorem scenariju, region bi mogao da postane epicentar novog svetskog sukoba. Po najboljem, učesnici sastanka o Siriji zakazanog za sledeći mesec mogli bi da se dogovore oko političke tranzicije i koordinišu akcije protiv islamista.

Povoljna okolnost je što i na Zapadu sve više uviđaju da prioritet mora da bude eliminacija Islamske države, a ne Asadovo obaranje sa vlasti. Pozivajući na koaliciju pomoći Asadu – čije snage među retkima uspevaju da se koliko-toliko suprotstave islamistima – Putin je dirnuo u nerv krize.

Zašto Zapad hoće po svaku cenu da sruši režim, koji je, barem privremeno, sastavni deo istog fronta? Zato što se sebično rukovodi isključivo sopstvenim interesima, upozorio je Putin, podsećajući na vojne intervencije koje su uništile Irak, Siriju, Libiju.

Ko je omogućio širenje nihilističke ideologije i napredovanje ekstremnih militanata koji su izazvali najveću seobu izbeglica od vremena Drugog svetskog rata? Možda pitanje pripada prošlosti, kako sugerišu neki zapadni analitičari, ali kako islamiste sprečiti da nastave uništavanja?

Sirijsku krizu treba rešavati tamo gde je nastala – u Siriji. Kada se građanski rat zaustavi i počne potraga za političkim rešenjem, Asad će biti u slabijoj poziciji nego što je to sada.

Moskva je ponudila pomoć. Državnička sujeta Baraka Obame i bliskoistočnih autokrata je na ispitu.

(Boško Jakšić, Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Miticus says:

    Lako je sad Bosku Jaksicu da pravi analize, kad moja baba vise nije ziva. Sad ispada da je on neki analiticar, kao on nesto ume da izanalizira. Pitao bih kad bi se moja baka povampirila, da li bi izasao iz njene senke? Ne bi. Ionako su ovo sve bakine analize, od pre 10 godina.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *