Ево како Америка планира да уништи Русију

Evo kako Amerika planira da uništi Rusiju

28 februara 2015

ambastionGETTYDanas su se ljudi, čak i oni koji se ne bave politikom, našli pred mnoštvom pitanja na koja željno očekuju odgovor. Zašto su cene proizvoda porasle? Zašto sve manje verujemo u bolje sutra? Kada su razgovori o mogućem ratu prestali da budu tako spekulativni i daleki?

Stvorena je atmosfera koja će prepuniti glave ljudi idejama koje će ih uništiti iznutra. Ovo uništenje će doći tiho, prikradajući se iz senke. Koje se to metode koriste za manipulaciju ljudske svesti i na koji način će ona rasti dok se geopolitički sukobi budu zahuktavali?

1. Koreni današnje ekonomske i geopolitičke krize

Može se reći da je svet danas dospeo u situaciju koja se opisuje kao ćorskokak, a do koje je dovela liberalna finansijski orijentisana svetska ekonomija kao dominantni ekonomski sistem nakon pada SSSR. Ovaj sistem je neodrživ bez krađe, te za njega nije dobro da dugoročno nema ratova i krađa. Potreba za ratom i krađom je pitanje života i smrti za mnoge (ako ne i sve) države Zapada. Problem Zapada je što je „potencijalnih žrtava“ sve manje.

Koji je konačan cilj organizovanja ratova?

Na prvom mestu je tu rušenje uspostavljenih ekonomskih odnosa. Pored toga, cilj ratova jeste da se „zanemare“ svi predratni dugovi i restartuje svetska ekonomija. Analiza verovatnih zona konflikta i uništenja, koji će omogućiti restartovanje svetske ekonomije uz održavanje postojećeg ekonomskog modela pokazuje da se to može ostvariti samo po cenu uništenja Rusije. Takav potez će omogućiti SAD da održe svoju ulogu regulatora svetske ekonomije.

SAD i Rusija su antagonisti jer je održavanje privilegovane uloge SAD moguće samo po cenu pada Rusije i u slučaju da su Kina i Evropa oslabljene. S obzirom na to, malo je verovatno da između Rusije i SAD može da postoji „prijateljski“ odnos. Evropa je na strani SAD. Današnja „potčinjenost Evrope“ volji SAD je rezultat nekih dubljih razloga. Evropi nedostaju oružane snage sposobne za borbu i nezavisan finansijski sistem sposoban da pruži dovoljan nivo finansijske suverenosti, a SAD joj omogućava oba.

Bilo kakvo jačanje Rusije će automatski rezultovati slabljenjem Zapada kao konkurenta Kini. Dakle, dok god Kina može da veruje Putinu, Moskva može da očekuje ekonomsku i političku podršku od Kine. Da sumiramo: SAD i Rusija su u opoziciji, dok Evropa i Kina igraju uloge taktičkih saveznika. Međutim, ni Evropi ni Kini ne odgovara potpuno uništenje Rusije, kao što to odgovara SAD, jer bi to označilo njihovu oslabljenost nasuprot jakoj Americi.

Obzirom na to da imaju sve manje vremena, SAD mogu da prežive samo tako što će uništiti Rusiju iznutra. To mogu učiniti radikalnom promenom moći u Rusiji koja bi dovela do rata, pa samim tim i uništenja. Dakle, pitanje uništenja Rusije je istovremeno i pitanje opstanka SAD.

2. Rat informacijama u Rusiji

Kao što je već napomenuto, Rusi traže odgovore na mnoga pitanja. U ovoj potrazi za informacijama, otvara se novi „prozor prilika“ za one koji pokušavaju da utiču na spoljnu politiku države, utičući na internu političku situaciju. Rat je postao jedini izbor za očuvanje dolara.

Međutim, Rusija uprkos zapadnom ekonomskom i informacionom ratu još uvek:

– nastavlja da jača svoju ekonomiju
– nastavlja sa svojim okretanjem ka Istoku
– održava ulogu ekonomskog i političkog mosta između Evrope i Azije
– održava svoju vodeću vojnu i političku poziciju na kontinentu
– poseduje odlučujuću energiju, uz naučni i proizvodni potencijal
– nastavlja da se prilagođava na neprijateljske ekonomske i političke odnose sa određenim delovima sveta

Takva Rusija nije u interesu SAD. Jača Rusija može da stabilizuje svet, ali i da odvuče Evropu od SAD, što je za Ameriku apsolutno neprihvatljivo. Dakle, šta SAD nameravaju da urade povodom toga?

Prvo, SAD moraju da izazovu haos i rat u umovima ruskih građana, pri čemu haos mora da dostigne određenu „kritičnu masu“ potrebnu da im omogući uticaj na delovanje vlasti ili, što bi bilo još bolje, da se svrgne čitava vlast, kao što je to učinjeno u februaru 1917. godine ili avgustu 1991. godine.

3. Pažnja: Manipulacija!

Hajde da ponovimo ono što je najvažnije. Kako bi očuvale vodeću ulogu na međunarodnoj sceni, SAD moraju da izazovu haos u Evroaziji i da unište ekonomske odnose između Evrope i azijsko-pacifičkog regiona.

SAD moraju da pretvore teritoriju koja podrazumeva Rusiju, centralnu Aziju i Bliski istok u zonu sa lokalnim oružanim konfliktima, propalim ekonomijama, deficitarnim vlastima i opštom nestabilnošću.

Bliski istok je već blizu stanja potpunog haosa, pošto američki ISIS radi na tome da još više zakomplikuje situaciju u tom regionu.

Centralna Azija je potencijalno veoma nestabilan region, mada za sada uspeva da očuva stabilnost. Rusija je jedina u ovoj zoni nestabilnosti koja je sposobna da pruži otpor. To je jedina država koja može da se suprotstavi Amerikancima. Stoga je umanjivanje ruske želje za otporom ključan zadatak za Ameriku.

Kako SAD misle to da postignu? Posvađaće predsednika Rusije sa svojim narodom.

Rusija se, štiteći svoje geopolitičke interese i kršeći međunarodna prava, ponaša na način koji je neprihvatljiv za državu koja predstavlja „gasnu stanicu“. Bez neophodnog ekonomskog potencijala i međunarodne težine, Rusija će završiti u potpunoj međunarodnoj ekonomskoj i političkoj situaciji.

To će uticati na živote prosečnih građana, značajno smanjujući njihov životni standard, zbog čega će vlada na kraju izgubiti kontrolu nad državom.

Naravno, sve to može da se spreči ako se Rusija prosto prepusti SAD i prizna njihovu vodeću ulogu u svetu, prateći njihovu politiku. To znači da Rusija mora da se odrekne svojih nacionalnih geopolitičkih interesa, da vrati Krim, da ponese teret Ukrajine na svoja pleća i da kao devedesetih godina prati uputstva zapadnih savetnika, koji će određivati put političkog i ekonomskog razvoja države.

Danas je „imunitet“ ruskog društva protiv ovakvog liberalnog scenarija prilično velik. Devedesete i pokušaj „liberalne promene“ 2011. i 2012. poslužili su stvaranju „antiliberalnog“ razmišljanja u ruskom društvu.

Upravo zato je liberalni scenario nemoguć u kratkom roku. Međutim, Zapad uvek planira unapred. Ovo liberalno razmišljanje će se održavati među određenom grupom urbanih intelektualaca koji tradicionalno naginju ka zapadnim vrednostima. U slučaju da se društvo zasiti patriotizma, ovi intelektualci će biti ti koji će predstaviti ruskom društvu novo razmišljanje u skladu sa zapadnjačkim interesima.

Rusko društvo je prevazišlo virus liberalizma i nije spremno da ponovo bude zaraženo njime, stoga je sasvim jasno zašto mu se nudi „patriotski scenario“ kao nešto što povezuju sa uspehom.

Zapravo, taj scenario je toliko jak, da se zapadne i javne ličnosti oslanjaju samo na njega, koristeći ga u propagandi i diplomatskim naporima usmerenim protiv trenutnog vođstva Ruske federacije.

Moguće je da neki od onih koji se smatraju ruskim patriotama voljno ili nevoljno rade u interesima zapadnih agresora. Interpretirajući događaje iz 2014. godine tako što navode da Rusija postavlja pritisak na Ukrajinu silom i optužujući rusko vođstvo da ne pruža dovoljno vojne i tehniče pomoći pobunjenicima, oni omogućavaju zapadnim diplomatama da protumače njihove izjave kao „dokaz ruske agresije“.

Logika sukobljavanja sa Rusijom uključuje mehanizme usmerene na urušavanje evroazijskih ekonomskih odnosa, što će neizbežno dovesti do haosa širom evroazijskog kontinenta. To je upravo ono što SAD žele da postignu.

Ruske „patriote“, koje zapravo brane interese SAD, vrše probu ruskog društva kako bi saznali da li je moguće organizovati masovne proteste u toj državi.

Uz današnje vođstvo, koje vodi Rusiju ka potpunom suverenitetu, ovaj zadatak se čini maltene nemogućim. Međutim, ako njihovo razmišljanje počne da utiče na veći broj Rusa, „ulična demokratija“ kakva je postignuta u Ukrajini mogla bi se postići i u Rusiji. To će biti apsolutna pobeda Amerike nad Evropom i Kinom. Delimična analiza informacija i medija pokazuje da je to upravo ono što se dešava u Rusiji.

Kako se sve to može sprečiti? Srca i umovi Rusa se mogu očuvati samo širenjem istine i obelodanjivanjem metoda manipulacije koje ruske „patriote“ koriste pomažući neprijateljima Rusije.

Primeri manipulacije

Ove manipulacije se najčešće vrše na emotivnom nivou, time što se priča o neverovatnoj nesreći ljudi u Donbasu. Zdrava reakcija svakog ljudskog bića je da poželi da pruži pomoć i podršku. Primer toga bi bilo slanje ruske vojske u Ukrajinu s ciljem sprečavanja humanitarne katastrofe i zaustavljanja genocida nad ruskim stanovništvom.

Cilj ove manipulacije jeste umaranje neprijatelja i zastrašivanje javnosti potencijalnom pretnjom kao u vreme Drugog svetskog rata.

Suprotstavljanje ovim manipulacijama zahteva dramatično jačanje ruske vojske i transformaciju ekonomije.

4. Šta mora da se učini?

Prvo, stvari se moraju objektivno sagledati, bez emocija i pristrasnosti. Zapad će, zarobljen od strane svog neefektivnog, liberalnog, finansijski orijentisanog ekonomskog modela, kolektivno morati da pođe u lokalni ili planetarni pohod, kako bi ispunio zahteve za svoj opstanak.

Delovanje Rusije u savremenoj situaciji trebalo bi da se zasniva na sledećim principima:

Prvo, mora se shvatiti da svaki dan odlaganja rata jača Rusiju i slabi njene neprijatelje. Svaki dan odlaganja omogućava uspostavljanje što boljih ekonomskih odnosa u Evroaziji, čineći Rusiju manje ranjivom. Svaki dan odlaganja je dodatni teret i trošak za Zapad.

Drugo, Zapad je danas zarobljen u Ukrajini. Prvobitni plan da se Ukrajina odvoji od Rusije i preorijentiše ka Evropi nije uspeo.

Treće, prednost u ratu imaju oni koji biraju vreme i teren.

Na osnovu svega gore navedenog, možemo videti svaka pobeda Asada u Siriji i svaka pobeda boraca u republikama Donjeck i Lugansk spašavaju živote ruskih vojnika i rusku teritoriju. Po prvi put u istoriji Rusije, javlja se jedinstvena situacija, u kojoj se sile agresije protiv Rusije nalaze van granica države. Rusija je u obavezi, u skladu sa sopstvenim interesima, da pruži pomoć i podršku i da oslabi Zapadnu koaliciju.

5. Pitanje „patriotskih“ manipulatora

Neverovatno je u kojoj meri ruske „patriote“ igraju uloge „zlih pastira“, vodeći svoje stado ovaca na pokolj.

Ova alegorija je neverovatno tačna.

Zapad održava svoju dominaciju ubijanjem i krađom na planetarnom nivou. Ipak, i pored njihove manipulacije, rusko društvo poseduje dovoljno visok nivo svesti da im se suprotstavi.

Na kraju krajeva, ono je to već jednom učinilo, oslobodivši se od liberalne manipulacije.

Nikolai Starikov (Vineyard of the Saker)

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Steva says:

    Zato, Zivela Bratska Rusija,Zivela Srbija.Hvala Dragom Bogu,sto nam je podario Cara Putina,da spasi Pravoslavlje i ceo Pravedni Svet od anglosanksonske sotone.

  2. milan says:

    Strašno dobar analitičar! Opreza nikada dosta. Ponekad se karte podele tako da i u najboljoj nameri, kao istinski patriota, svojim patriotskim radom radiš za svoga neprijatelja. Zato nikada nije loše na problem, na želje one, druge strane pogledati sa nekakvim otklonom, vremenskim i prostornim. Problem postaje u velikom procentu samo-rešiv!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *