ЕВО КАКО У ИТАЛИЈИ гледају на ЕУ!

EVO KAKO U ITALIJI gledaju na EU!

20 januara 2019

EVO

Francuska je kupila sledeće italijanske kompanije: „Guči, „Brioni, „Pomelato, „Fendi, „Luksotika, „Edison, „Parmalat, „Eridanija, „Nacionalna (podvlačim — nacionalna) radna banka, „Osiguravajuće društvo Nuova“. Sve to su istorijski italijanski brendovi, ali to je tržište, to je neoliberalizam.

Pored toga, Francuzi su pokušali da preuzmu i italijansku medijsku kuću „Medija set“, pa čak i „Telekom Italija“.

Sa druge strane, čuvenu francusku kompaniju „Šontije de l‘ Atlantik“, koja se bavi izgradnjom kruzera, kupila je korejska firma „CTK Korporejšen“ 2009. godine i ona danas nosi naziv CTK.



Niko nije izgovorio nijednu reč kada su Korejci kupili tu kompaniju. Čak i da je Severna Koreja kupila francusko brodogradilište, mislim da niko ne bi bio protiv. A mogla bi i neka „srednja Koreja“, nema problema.

Međutim, što važi za Francuze, pa i za Korejce, ne važi za Italijane. Kada je najveće italijansko brodogradilište „Finkantijeri“ odlučilo da kupi „Šontije de l‘ Atlantik“, to je bilo kao smak sveta. Počela je prava histerija.

Naime, 2017. godine kompanija „Finkantijeri“ je pobedila na tenderu za kupovinu francuske kompanije, ali ultraliberalni (ali i hiperprotekcionistički) predsednik Emanuel Makron je zaustavio ceo proces pod izgovorom „nacionalizacije“, koja je zabranjena Italijanima, ali je dozvoljena onima koje ne mare za mišljenje komšija.

U skladu sa prethodnim ugovorom, „Finkantijeri“ je planirao da kupi 66.66 odsto akcija kompanije CTK od korejske „CTK Korporejšen“, koja je bila u stečaju. Međutim, Makronu se izgleda više sviđa kad je kontrolni udeo u rukama azijske braće, nego u rukama partnera u okviru EU.

Zato je predsednik odbio da proda akcije. Došlo je do velike krize u odnosima francuskih i italijanskih vlasti. Na kraju, nakon mukotrpnih pregovora, Rim je pristao na kompromis (u stvari — na gubitak): „Finkantijeri“ je dobio 50 odsto akcija CTK, plus jedan odsto, koji su francuske vlasti „plemenito“ dale Italijanima na rok od 12 godina, ali zadržavajući pravo da oduzmu taj jedan odsto bez saglasnosti „Finkantijerija“.

Ipak, izgleda da to nije bilo dovoljno ponižavajuće za italijanske pristalice jedinstvene Evrope.

Francuska je u novembru 2018. godine, uz podršku Nemaca, zatražila od Evropske komisije da sprovede antimonopolsku istragu. I osmog januara 2019. godine EK je izrazila sledeće mišljenje:

„Na osnovu podataka koje su prosledile Nemačka i Francuska i uzimajući u obzir rezultate njihove sveobuhvatne istrage, Evropska komisija smatra da bi ovaj sporazum mogao da naškodi konkurenciji u oblasti brodogradnje.“

Postavlja se pitanje zašto Evropska komisija nije bila zabrinuta zbog „konkurencije“ kada je francuska kompanija bila u rukama korejske „CTK Korporejšen“, koja je imala tri puta više zaposlenih i četiri puta veće prihode od „Finkantijerija“.

A kakvu ulogu u toj priči ima Nemačka, koja se pridružila Francuskoj? Najveći konkurent „Finkantijerija“ se zove „Majer verft“. Da li je potrebno neko dodatno objašnjenje?

Dakle, Francuzi — mogu, Italijani — ne. Što bi rekao glavni lik filma „Markiz Grilo“: „Žao mi je, ali to sam ja, a vi ste… ništa“.

I mi ništa ne možemo da uradimo u toj situaciji. Kad god pokušavamo da kažemo nešto o nacionalnom suverenitetu, proglašavaju nas za nacionaliste. A drugima je dozvoljeno da pričaju o tobože ekonomskom liberalizmu, transparentnosti, pravilima tržišta i da pri tome nacionalizuju industriju, da brane svoje interese i da se bave protekcionizmom.

Kažu da je naša politika prema migrantima odvratna, a oni sami zatvaraju granice, između ostalog i unutrašnje, to jest unutar šengenske zone, ne puštaju trudnice izbeglice…

Da se razumemo, Francuzi i Nemci su dobri momci. Ali (evo paradoksa) nas razjedinjuje ujedinjena Evropa. Bez ovih mnogobrojnih komisija, lobista, nametnutih odluka, odlično bismo sarađivali kao ozbiljne, suverene zemlje i živeli bismo u zajedničkoj Evropi. Ali sada ona više liči na lift, u kojem je komšija „pustio gas“. Nemam ništa protiv liftova, komšija, evropskih komisija, slobodnog tržišta, i tako dalje, ali molim vas, otvorite ovaj lift, ovde je nemoguće disati.

(Sputnjik / Autor je novinar Sputnjika Italija Alesio Trovato)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Ivan says:

    Samo IDIJOTI mogu da prodaju više od 50% prehrambene maloprodaje sopstvenom arhi-neprijatelju! Ne znam zašto mi je ovo palo na pamet mora da je od previše kafe od jutros...

  2. Pera says:

    Ljudi, sto mi je zao ovih evropskih hijena. Dok su glodjali druge pristigle lesine u eu, sve je bilo potaman. Sad kad su im gazde, citaj cionisti, uvalili sopstvene koske, kuku lele. Pa oduvek je bilo, ko s djavolom tikve sadi...., a zanimljivo je sto je to jevrejska poslovica.

  3. harry neron, says:

    POstoji veoma prosto objašnjenje. Sve gore nabrojane italijanske firme su kupile francuske firme u 100% privatnom vlastništvu. I koreanska brodogradska tvrtka je bila u 100% privatnom vlasništvu. A Fincantieri? Fincantieri je u večinskom državnom vlastništvu ( nešto država Italija direktno nešto preko paradržavnih firmi) i zato su se francuzi pobunili.

  4. Budi Bog s nama says:

    Baš u ovome su slični sa našom Srbijom, i mi smo prodali šta god da smo mogli, i dali svoje tržište lidlu, idei, amanu, rodi, i ko zna kome i šta još da li više i sami znamo? Bitno da se to oporezuje, kapne nešto u budžet ali se zaista pune džepovi kapitalista iz banaka koje nam je Dinkić u kompletu uvalio po najnepovoljnijim kamatama u svetu. Onda nam je obećao po hiljadu eura, a šta smo zatim dobili? Virtuelne akcije da i sami poslujemo i smanjenje plata i penzija po 30%, i sada nam vraćaju po 1,5% svake godine, dok potrošačka korpa raste oko 35% godišnje. E zato je nama Žare, Žarko Laušević snimio film "Smrdljiva bajka". Jer kao što postoji Američki san, tako postoji i Srpska bajka. Žao mi je braće Italijana ali zaista imamo previše sličnosti, a to su: korumpiranost, slabost na jeću i piću, redovne porodične svađe i temperament kratkog fitilja, prodor stranog kapitala koji će da ih upropasti jer su i oni kao i mi većinu firmi imali u državnoj svojini, itd, itd. Uglavnom previše sličnosti od kojih će im biti i previše propasti. Berluskoni je samo punio trbuh i jurio ženske, iz godine u godinu sve mlađu i mlađu, a na kraju je toliko zadužio Italiju kod Rotšilda, da mu ovaj to neće oprostiti, glavnicu sigurno neće, kao i nama što ne prašta Rotšildov MMF iako nije sav dug srpski. I naši budžovani su se svi redom ponašali kao Berluskoni, pa onda kukaju na prethodnu vlast što ne mogu više da pokradu jer sve osta ogoljeno. Reče Velja Ilić svojim putarima:"Pa bre ljudi, kraduckajte, kraduckajte, nemojte krasti kao svinje."

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *