ЕВО КО ЈЕ ЗАПРАВО БЕРНАР АНРИ ЛЕВИ!

EVO KO JE ZAPRAVO BERNAR ANRI LEVI!

11 maja 2017

Francuski filozof, ideolog, pisac i reditelj Bernar Anri Levi, koji je u Kulturnom centru Beograda pogođen tortom u lice, ovdašnjoj javnosti dobro je poznat kao verni saveznik Alije Izetbegovića i vatreni zagovornik nezavisnosti Kosova.

Iako je u prošlosti u nekoliko navrata pokušao da relativizuje svoje, po pravilu negativne stavove o Srbiji i Srbima, ovde mu ipak nije zaboravljeno da je uvek bio na strani srpskih neprijatelja.

Ko je, dakle, Bernar Anri Levi?!

Potekao je iz visoke klase, naslednik industrijalca, voli da se predstavlja kao filozof. Međutim, njegova karijera savremenog mislioca prepuna je gafova.

Na udaru sprdnje

Jedan od najznačajnijih francuskih filozofa Kornelijus Kastorijadis rekao je još 1979. da ga Levijeva pojava zbunjuje.

– Kako može jedna zemlja sa tako prefinjenom, dugovečnom kulturom da dozvoli nekom piscu da prođe nekažnjeno za takve besmislice, a da mu kritičari hvale dela dok čitaoci sve to poslušno prihvataju? Izaćiće i ta besmislica iz mode, jer je u nju, kao i u većinu savremenih proizvoda, ugrađena zastarelost – ocenio je Kastorijadis o Levijevom radu.

Kastorijadisove reči o Levijevim besmislicama potvrđene su kasnije brojnim intelektualnim skandalima koje je taj filozof pravio.

Brojne su faktografske i činjeničke greške koje je on načinio u svojim delima.

Ako je Levi postao predmet sprdnje intelektualnih krugova kada se u svojoj kritici znamenitog nemačkog filozofa Imanuela Kanta, za koga smatra da je poremećen i lažan, pozvao na, kako je na promociji rekao, najvećeg posleratnog autoriteta za Kanta, izvesnog Žana Batista Botula.

Sve bi bilo u redu da se nije ispostavilo da je Botul izmišljen lik.

Kada je britanski istoričar Peri Anderson ispitivao „krah“ francuske misli, naročitu je pažnju obratio na „pozornost koja je u francuskoj javnoj sferi posvećena ovom velikom glupanu (Leviju), uprkos bezbrojnim dokazima o njegovoj nesposobnosti da pravilno shvati činjenicu ili ideju“.

Zaljubljen u Aliju

A upravo su ideje, dodali bismo pogrešne i krivo interpretirane, ono što povezuje Levija i Srbiju. Od početka građanskog rata u Jugoslaviji, posebno od početka rata u Bosni, Levi se stavio u službu jedne strane.

– Paskal Brukner u Flori (znameniti pariski kafić). (…) Pokušavam mu reći da on upravo brka dve stvari: rat u Hrvatskoj, gde se sukobljavaju, hteli to ili ne, dva nacionalizma, i rat u Bosni, međutim, gde se suprotstavljaju jedan nacionalizam i jedan kosmopolitizam koji je čast Evrope – zapisao je Levi u svom dnevniku „Ljiljan i pepeo“ na dan 23. maja 1992.

„Kosmopolitizam i čast Evrope“, prema Leviju je upravo taj ljiljan iz naslova njegovog dnevnika, bošnjačka strana u bosanskom konfliktu, za čiji je račun snimio dokumentarni film „Bosna!“, tipičan primer ratnog pamfletizma u kinematografiji.

Levi je bio opčinjen Alijom. Kada je Izetbegović umro, Levi ga je, u egzaltaciji, opisao sledećim rečima:

– Beretka s onim belim ljiljanima, koju je Izetbegović nosio, ima neotuđivo mesto, pored neprobojnog prsluka Aljendea i Gandijevog sarija od belog platna. I znam, taj čovek nije bilo ko.

Jedina stvar koja mu je pored knjiga draga je, kako je rekao u jednom intervjuu, medalja koju mu je Izetbegović uručio 1993.

A zaslužio ju je kao propagandista Izetbegovićevog koncepta Bosne.

Snimajući film, prolazio je ulicama Sarajeva u organizovanoj koloni, daleko od Kazana, Dobrovoljačke, Velikog parka, nije video privatne zatvore Alijinih oficira, izbacivanje Srba iz redova za hleb i vodu, sistematski genocid nad Srbima u Sarajevu tokom rata.

Ni danas Levi ne vidi da u Sarajevu, kako kaže Nenad Kecmanović, ima više Kineza i Turaka nego Srba i Hrvata.

Osvedočeni srbomrzac

Iako je bio inspirator, pokretač i promoter svih antisrpskih kampanja tokom devedesetih, on je svoj zločinački naum i svoju srbofobiju uspešno zaodevao fokusirajući se na ličnosti, poput Miloševića, Mladića ili Karadžića.

– Za mene je to rat koji dolazi osam godina prekasno, prošlo je osam godina otkako je Milošević morao da bude kažnjen, a šteta sprečena. Tih osam godina značilo je uništavanje gradova, stotine hiljada mrtvih, razaranja bez premca u Evropi od Drugog svetskog rata. Za sve to je odgovoran Slobodan Milošević. To što se to dogodilo u noći u sredu na četvrtak čekao sam godinama pod uslovom da je to zapravo nešto što se dogodilo da su zapadnjaci stvarno odlučili da se bore protiv Miloševića – izjavio je na početku NATO agresije na Srbiju.
Može da otvori poslastičarnicu

Inače, Istorijat Levijevih torti je dug već više od tri decenije, a bilo ih je toliko da je francuski filozof komotno mogao da otvori poslastičarnicu. Pogledajte kompilaciju slatkih poklona koje je dobio Levi.

(Sputnik)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Ilija says:

    Kod nas svako đubre može da vršlja kako hoće.Odmah ga isterati i zabraniti ulaz na pet godina, a onoga ko ga je pozvao, procesuirati.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *