ЕВО КО СУ ИЗАБРАНИ ЧЛАНОВИ КРИЗНОГ ШТАБА! Списак лекара, министара, стручњака…

EVO KO SU IZABRANI ČLANOVI KRIZNOG ŠTABA! Spisak lekara, ministara, stručnjaka…

30 jula 2020

(foto: Telegraf.rs)

Na konferencijama za medije koje od marta meseca, sa manjim prekidima, svakodnevno održava Krizni štab videli smo manji broj članova istog. Krizni štab za suzbijanje epidemije korona virusa obrazovan je 13. marta tekuće godine, nekoliko dana pošto je u Srbiji registrovan prvi slučaj kovida-19. Od tada, pa sve do danas nekoliko članova smenjuje se u različitim medijima te su nam tako poznati dr Branimir Nestorović, Predrag Kon, Goran Stevanović, Srđa Jankovića, Darija Kisić Tepavčević, Branislav Tiodorović, međutim Krizni štab ima čak 25 članova.



Međutim, na jučerašnjoj konferenciji dr Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo Vojvodine, objasnio je da postoje izabrani i angažovani članovi tog tela.

– U formalnom smislu to je radno telo Vlade Republike Srbije, koje po poslovniku Vlade može da angažuje različita stručna lica, to su angažovani članovi kriznog štaba, oni se angažuju kao neko ko će pomoći ostvarivanju zadataka koji se nameću i zbog kojih je vladino telo formirano. Ono što je objavljeno u medijima su izabrani članovi kriznog štaba, ali postoji i veliki broj angažovanih članova kriznog štaba: infektologa, anesteziologa, intenzivista, ali imamo i kolega iz drugih oblasti – kazao je Gojković.

Korukovodioci Kriznog štaba su: premijerka Ana Brnabić, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, dr Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i pokrajinski sekretar za zadravstvo – dr Zoran Gojković.

Među članovima Kriznog štaba je još jedanaest lekara, a spisak objavljen je na sajtu Vlade Republike Srbije.

Tačno je da je ceo tim sastavljen od stručnjaka, ali nisu svi lekari.

Spisak ljudi koji se od marta sa stručne strane bore sa ovom pošasti od nedavno se nalazi na sajtu Vlade Republike Srbije, a ovo su njihova imena:

1. dr Goran Stevanović, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti “Prof. dr Kosta Todorović“ Kliničkog centra Srbije

Goran Stevanović od epidemije korona virusa prozvan je i srpski Dr Haus, rođen je 1972. godine u Beogradu. Medicinski fakultet Beogradu završio 1996. sa prosečnom ocenom 9,42, doktorirao 2012, mentor mu je bio prof. dr Mijomir Pelemiš, koji je takođe član Kriznog štaba, a u zvanje docenta na katedri za infektivne bolesti Medicinskog fakulteta izabran 2013.

2. dr Predrag Kon, Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu

Rođen je 1955. u Beogradu, a sa samo nekoliko meseci, zbog očeve službe, odlazi u Njujork gde je živeo do sedme godine. Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1981. godine, a potom 1991. specijalizirao epidemiologiju na Vojnomedicinskoj akademiji. U toj instituciji radio je 15 godina, a bio je i ratni epidemiolog.

U dva mandata, od 2002. do 2010. godine, član Komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. U vreme epidemije SARS-a (2003), postavljen za šefa tima epidemiologa u sklopu iste radne grupe.

Učestvovao je u izradi Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti 2004. godine i izradi Pravilnika o imunizaciji i zaštiti lekovima 2006. i 2017. godine.

3. dr Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“

Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1991. godine. Specijalizaciju iz socijalne medicine završila na istom fakultetu 2001. godine, zatim kao stipendista Vlade Italije završila Master program Menadžment zdravstvenim ustanovama u Rimu na Institutu  Universita degli Studii “La Sapienza”. Navodi da od 2013. ima zvanje primarijusa, dodeljeno odlukom Ministarstva zdravlja.

Doktorske studije završila je i doktorsku tezu odbranila na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu 2017. godine.

Članica je Srpskog lekarskog društva, Sekcije socijalne medicine i Lekarske komore Srbije (br. lic. 103 371), kao i Udruženja za javno zdravlje Srbije.

4. prof. dr Branimir Nestorović, dečji pulmolog

Najkontraverzniji član Kriznog štaba diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1979. godine. Na istom fakultetu je, kako ističe u biografiji, doktorirao 1985. godine sa temom: „Polenska alergija u dece“. Specijalista pedijatar, pulmolog i alergolog.

Za asistenta na Medicinskom fakultetu izabran je 1987, a potom 1991; za docenta 1995; vanrednog profesora 2000. godine, a za redovnog profesora na katedri za pedijatriju 2002. godine.

Zaposlen je na Univerzitetskoj dečijoj klinici od 1979. godine, kao načelnik odeljenja za alergologiju i pulmologiju, 1997. je bio osnivač udruženja dečijih pulmologa i osnivač fonda YUFEDA.

5. prof. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine

Vladimir Petrović je rođen u Karlovcu 1973. godine. Kao student više puta je nagrađivan, a 1996. dobio je nagradu od Ministarstva prosvete kao jedan od 20 najboljih studenata Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Već devet godina prof. dr Vladimir Petrović je na čelu Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Njegovi saradnici kažu da je njihovoj ustanovi uspeo da obezbedi status Kolaborativnog centra Svetske zdravstvene organizacije i da je zaslužan za izradu i uvođenje javnih elektronskih servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidenciju hroničnih bolesnika na teritoriji Vojvodine.

U aprilu 2015, a nakon uspešne odbrane magistarske, a potom i doktorske disertacije, izabran je u zvanje vanrednog profesora na novosadskom Medicinskom fakultetu, gde i sada predaje, a studenti kažu da im je profesor Petrović jedan od najomiljenijih. Od prošle godine je i gostujući profesor Univerziteta „Akademia Polonijna“ u Čestohovu, u Poljskoj.

6. prof. dr Mijomir Pelemiš, bivši načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti “Prof. dr Kosta Todorović“ Kliničkog centra Srbije

Doktor Mijomir Pelemiš rođen je 1949. godine u Šeheru, u Bosni i Hercegovini. U njegovoj zvaničnoj biografiji navodi se da je osnovnu školu završio sa odličnim uspehom, kao i srednju medicinsku školu u Tuzli. Medicinski fakultet u Beogradu završio je 1976. godine, sa prosečnom ocenom 8,3. Pelemiš se jasno seća kako je izgledao život u Beogradu za vreme epidemije variole vere 1972. godine. On je tada je bio student Medicinskog fakulteta.

7. prof. dr Branislav Tiodorović, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu

Dr Branislav Tiodorović je tokom devedesetih bio direktor Kliničkog centra Niš, kao najmlađi lekar u srpskom zdravstvu na tako važnoj funkciji. Kažu, uspešno je obavljao dužnost prvog čoveke te velike zdravstvene kuće. Bio je i dugogodišnji direktor regionalnog Instituta za javno zdravlje u Nišu, usavršavao se na Pasterovom institutu u Parizu, bio je profesor niškog Medicinskog fakulteta i šef Katedre za zarazne bolesti i epidemiologiju.

8. dr Snežana Jovanović, direktor Službe za mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije

9. prof. dr Tanja Jovanović, prodekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

10. prof. dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Grada Beograda

Rođen je 24. oktobra 1963. u Požarevcu. Završio je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1989. godine i diplomirao sa prosečnom ocenom 9,14. Magistrirao je i doktorirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Profesor je Medicinskog Fakulteta na katedri hirurgije – dečja hirurgija i urologija.

Od 1991. je zaposlen na Univerzitetskoj dečjioj klinici gde je radio kao dečji hirurg, a od 1998. je na Odeljenju urologije sa subspecijalizacijom iz urologije. Od marta 2013. do juna 2018. bio je i na poziciji generalnog direktora Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici u Beogradu. U junu 2018. izabran je za gradonačelnika Beograda.

11. Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Rođen je u Beogradu 11. februara 1970. godine. Završio je Školu nacionalne odbrane – Visoke studije bezbednosti i odbrane. U fazi je završetka doktorskih studija iz oblasti ekonomskih nauka, sa usmerenjem na finansijsku kontrolu, upravljanje, izveštavanje i reviziju.

12. Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova

Nebojša Stefanović je rođen 20. novembra 1976. godine u Beogradu. Devetu gimnaziju „Mihajlo Petrović Alas“ završio je u Beogradu, a diplomirao je na Fakultetu za poslovne studije, Megatrend univerziteta.

Na parlamentarnim izborima 2014. godine, izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije.

Za ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije izabran je aprila 2014. godine, a od avgusta 2016. godine ujedno je i potpredsednik Vlade Republike Srbije.

13. prof dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku

Osnovnu i srednju školu završila je u Kragujevcu, a diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je 1983. i doktorirala 1986. godine. Na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu radi od 1982. godine, gde je bila asistent, zatim docent, od 1992. godine vanredna, a od 1996. redovna profesorka.

Nakon što je jula 2012. formiran kabinet Ivice Dačića Slavica Đukić Dejanović je imenovana za ministarku zdravlja. Na toj funkciji bila je do izbora 2014, na kojima je izbrana za poslanicu u Skupštini Srbije. U avgustu 2014. godine imenovana je za direktorku klinike „Dr Laza Lazarević“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u aprilu 2016. ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.  U avgustu 2016. izabrana je za ministarku bez portfelja.

14. Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja

Rođen je 1962. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Imao je nekoliko studijskih boravaka u Francuskoj i Nemačkoj. Pohađao je postdiplomski specijalistički kurs na Pravnom fakultetu na temu Međunarodni ugovori.

15. Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta

Vanja Udovičić  je bivši srpski vaterpolista koji je karijeru završio u Kragujevačkom Radničkom.

Proglašen je za najboljeg igrača sveta 2010. godine po izboru FINE i LEN magazina, od Sportskog saveza Srbije je primio „majsku nagradu“. Trenutno je ministar u Vladi Republike Srbije.

16. Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Mladen Šarčević je trenutni ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Rođen je 1957. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu, XII beogradsku gimnaziju i Prirodno-matematički fakultet u Beogradu — odsek geografija. Postdiplomske studije završio je na Centru za multidisciplinarne studije BU – smer zaštita životne sredine.

17. prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

18. Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde

Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde, rođen je 5. juna 1983. u Beogradu.

Nakon što je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, od 2007. godine prvo radi kao tužilački pripravnik u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, a pošto je 2010. godine položio pravosudni ispit, postaje tužilački saradnik u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Početnu obuku za nosioce pravosudnih funkcija na Pravosudnoj akademiji Republike Srbije završio 2013. godine. U avgustu iste godine izabran je za zamenika osnovnog javnog tužioca u Beogradu. Tokom obuke na Pravosudnoj akademiji, stekao je više sertifikata iz oblasti krivičnog prava i prava zaštite deteta.

U septembru 2012. postavljen je za posebnog savetnika Ministra pravde, a, pored ostalog,  bio je koordinator radne grupe za izradu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Tokom 2013. postaje ekspert UNODC za primenu Konvencije UN za borbu protiv korupcije, potom zamenik šefa pregovaračkog tima za Poglavlje 23.

Predstavnik je Republike Srbije u Regionalnoj antikorupcijskoj inicijativi, kao i u Grupi država protiv korupcije (GREKO).

19. Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1990. godine. Završio je specijalističke studije na pravnom fakultetu u Beogradu na temu „Terorizam, organizovani kriminalitet i korupcija“.

Karijeru u MUP-u Republike Srbije je započeo 1990. godine u Upravi za protivpožarnu i preventivno-tehničku zaštitu.  Jula 2006. raspoređen je na radno mesto savetnika ministra unutrašnjih poslova, a maja 2007. godine imenovan je za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i načelnika Sektora za vanredne situacije. Na sednici Vlade 8. marta 2012. godine, mandat mu je produžen na dodatnih pet godina.

Odlikovan je ordenom Nacionalnog reda za posebne zasluge u rangu viteza francuske države za poseban doprinos prilikom izgradnje sistema zaštite i spasavanja i samog Sektora za vanredne situacije. Ukazom predsednika Republike Srbije za svoju predanost radu odlikovan je zlatnom medaljom za revnosnu službu 2011. godine. Ugledna nagrada „Najbeograđanin“ uručena mu je 2009. godine. Dobitnik je Prve nagrade povodom Dana Ministarstva unutrašnjih poslova 2004. godine za ostvarene rezultate u radu.

20. Željko Petrović, brigadni general, načelnik Uprave za obuku i doktrinu Vojske Srbije

21. Miloš Popović, šef kabineta predsednika Vlade

Rođen je u Beogradu 1986. godine. Diplomirao je 2008. na Beogradskoj bankarskoj akademiji (BBA) – Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije, na smeru “Investiciono bankarstvo”, sa prosečnom ocenom 9,7, nakon čega je upisao postdiplomske studije na Univerzitetu Reding, Velika Britanija, na prestižnoj školi za finansije “ICMA Centre” – “Henley Business School” gde je u roku položio sve ispite i stekao zvanje – Master of Science in International Securities, Investment and Banking. U njegovoj zvaničnoj biografiji se navodi da je tokom studija u Engleskoj stekao je i diplomu “International Fixed Income and Derivatives” (IFID),, licenciranu od strane ICMA u Cirihu, kao i diplomu  “Chartered Institute for Securities & Investment” (CISI), vodeću globalno priznatu postdiplomsku kvalifikaciju iz finansija koja pokriva oblasti hartija od vrednosti, finansijskih derivata, investicija i korporativnih finansija.

22. Tamara Stojčević, zamenik generalnog sekretara Vlade

23. Petar Janjić, pomoćnik generalnog sekretara Vlade

24. Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde

25. Željko Ćurguz, Republički sekretarijat za zakonodavstvo.

Na spisku nema zamenice Instituta „Batut“ Darije Kisić Tepavčević i imunologa dr Srđe Jankovića, najprepoznaljivijih lica sa konferencija za medije Kriznog štaba, a koji svakodnevno daju izjave u vezi sa epidemiološkom situacijom u Srbiji.

Na pitanje zašto je to tako, iz Vlade Srbije su ranije dopisom za medije odgovorili:

– U Kriznom štabu za borbu protiv epidemije koronavirusa postoje izabrani i angažovani članovi, a dr Darija Kisić Tepavčević je među angažovanim stručnim licima. Svako radno telo Vlade Srbije, po poslovniku Vlade, može angažovati stručna lica radi pomoći u ostvarivanju zadataka zbog kojih je osnovano – naveli su.

U ovom slučaju, kako se dodaje, među angažovanim licima su lekari dr Berislav Vekić, državni sekretar Ministarstva zdravlja, Svetlana Filipović u ime Instituta “Torlak”, dr Darija Kisić Tepavčević iz Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, imunolog Srđan Janković iz Univerzitetske dečije klinike “Tiršova“, Vesna Mijucić iz Institut za transfuziju krvi, Dragana Despot iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, direktor Instituta za javno zdravlje Niš Miodrag Stojanović i dr Tatjana Pekmezović, prodekanka Medicinskog fakulteta.

(Telegraf)

KOMENTARI



10 komentara

  1. Gagi says:

    Ako neko zna, jedno pitanje: da li su placeni clanovi Kriznog staba za angazovanje u proteklim mesecima, i koliko.

    • Zaliv says:

      Oni su doktori i njihove se plate znaju a ako rade prekovremeno za to se zna koliko se placa i postoji sve evidentirano....cemu sumnja u nesto oko toga?

      • Gagi says:

        Za doktore je u redu, naravno da treba. Ima ih puno ovde koji nisu doktori,oni su mi interesantni. Da li sve ovo rade iz patriotskih pobuda ili su dodatno stimulisani pored svojih osnovnih radnih angazmana.

        • Zaliv says:

          @Gagi pa sve ovo su doktori!?

      • test01 says:

        zato sto ste svi zajedno vucicevi placenici - a pare su narodne !

      • Žika, Pera, Mika, Laza says:

        Nema sumnje Konj je kupio stan u BG na vodi 1 kvm = 7 hiljada evra, a on ima 150 kvm. Možda mu je to od babine zaostavštine. Ne, plata im je sigurno mala zvanično po par hiljada evra, ali novac dobijaju odvojeno od plate.

      • Rista says:

        Ej bre zaliv svinja, pa providan si be ko stara sudoperka. To kako ti botiraš se više ne uči čak ni u prvom razredu botovske akademije. Zastarelo, a ako nisi znao tvoj nivo botova ima redovne vežbe u VN i Politici. Oni tamo su još gori od tebe, pa nemoj tamo ni da ideš. Aj malo ubaci u višu brzinu. Jesi uporan ali nije dovoljno. Znam ja da si ti početnik ali da bi bio profesionalni bot a ne zakrpa i laktaš, ipak moraš malo u školu. Ili škola ili ćeš uskoro ostati bez sena. Znaš ono - malo činjenice, malo težih ali pristojnih reči, malo kurvanjski...Ti to ništa nemaš i daće ti otkaz. Oćeš da ti ja pošaljem par komentara prilagođenih tvom nivou pa da ih sve iznenadiš svojim napretkom? Ne treba ništa da platiš. Ja ne jedem seno nego pasem travu kada se spustim na tvoj nivo. Eto na primer, vidiš ovaj komentar? To ti samo nacrt kakvo blago mogu da ti pošaljem, ali neću da te prisiljavam. Vidim da ti nedostaje moja pažnja pa sam odvojio malo vremena i za tebe. To ja zovem nepotreban rashod, ali ti se uporno trudiš pa mi nije žao. Evo ti prvi savet. Ono "lud, idiot, laza" i slične stvari je izraubovano odavno i ne upotrebljava se više onako kako ti upotrebljavaš. Čak je i Srba odustao od toga, ali Srba je daleko iznad tvojega ajkua. Čitaj moje komentare redovno i u jednom prethodnom ćeš videti kako se laza može pravilno upotrebiti.

  2. Rista says:

    Bez obzira na biografije, ne sumnjam da su, ako ne svi, ali bar pola od njih dobri ljudi i dobri stručnjaci u svojoj struci. Ostaje samo da saznamo na čijem su valogu pored njihovih zvaničnih valoga. Soroš, SZO, Rista ili ko još plaća njihov mukotrpan rad. Možda isti oni koji su zajedno sa Kinom finansirali laboratoriju Vuhan, gde je modifikovan virus gripa i planski i kontrolisano namenski pušten po svetu. Mislim, to je danas sveopšta pojava i čemu sumnjati u nešto oko toga? A kad to lepo saznamo, još lepše ćemo shvatiti zašto korona ima previše uspeha u Srbiji a u Kini, na primer, nema. Da nije i Kina malo investirala u Srbiju a da Merika to "ne zna" ili možda partnerski dele trošak zvani Srbija? Banda globalistička radi debelo na uništenju ekonomija malih i nemoćnih naroda i usput plate vrh i struku države da naparave plodan teren za pljačku. To je uzrok korone i nepostojeće pandemije a sve ostalo je proizvod iz zaliva svinja.

  3. No Name, jes pa da me posle juri CIA says:

    Ej bre lale, to su sve moj do mojega, i do sada su se tako pokazali u kriznim situacijama, od kada su oni počeli da deluju mi izginusmo bre. Igramo kako nam Duboki Zapad svira, a on svira western - divlji zapad, divljih divljaka. El moguće da mito toliko iskvari čoeka? Pu bre. Ja bih postavio tu samo jednog jedinog čoeka i Dr. Markovića - PALMU, uveren sam da bi korona odma crkla od muke načisto. Čoek je bre aktivista, kod njega se sve odradi u memenat, a ovi drndadžije ima da nas izdrndaju dok ve koronija ne podavi, bitno da njima padne na račun stimulacija kovida/na čas. Oni samo broje mrtve i zaražane, ali ako, Vučić kaže ima para, valjda ih mmf i plaća da broje i to što više da nabroje.

    • dođe vreme says:

      Srbima valja mreti ko na Solunskom frontu. "Kreće se lađa Francuska sa fronta Solunskog.." Nekada su borci umirali od tifusa, ali to ti je sada isto, osta nam Srbija pusta po ko zna koji put. Ljudi više ne smeju ni da se pare ni da kontaktiraju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *