Evo koje poznate osobe su rekle da nije bilo genocida u Srebrenici!

Tweet

Već 20 godina traje rasprava o tome da li je u Srebrenici počinjen genocid. Termin „GENOCID“ se u slučaju Srebrenice olako koristi. Samo značenje tog termina je:

Genocid (gr. genos, rod, narod, i l. accidere, ubiti), međunarodni zločin namernog potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religijskih grupa. Spada u najtežu vrstu zločina protiv čovečanstva (v. nirnberška presuda). Termin Genocid usvojen je na i zasedanju Generalne skupštine UN (1946). Za razliku od etničkog čišćenja, gde je cilj da se data teritorija „očisti“ od određene grupe ljudi (naglasak je na proterivanju, mada je obično zastupljeno i fizičko uništenje), kod genocida je cilj fizičko istrebljenje. Možda najpoznatiji primer genocida je holokaust. Za srpski narod, najtragičniji je bio istovremeni genocid Srba u Drugom svetskom ratu.

Kada se zna, a postoje i video zapisi kao dokazi, da je general Ratko Mladić naložio bezbednu evakuaciju muslimana sa područja Srebrenice i Žepe, među kojima su bile sve žene, deca, starije osobe i bolesni, onda se o onome što se deilo u Srebrenici ne može govoriti kao o genocidu!

Video koji svedoči o držanju generala Ratka Mladića tokom oslobađanja muslimanskih uporišta Srebrenica i Žepa pokazuje neodrživost lažnih optužbi o genocidu:

Šta se zapravo dogodilo u Srebrenici 1995. godine, najbolje objašnjava u svojim radovima Milivoje Ivanišević,  autor više studija, istraživanja i analiza iz oblasti kulturne politike i organizacije kulturnih aktivnosti. Gospodin Milivoje Ivanišević već 20 godina istražuje šta se dogodilo na području Žepe i Srebrenice.

Jedan od tekstova Milivoja Ivaniševića koji objašnjavaju mnoge stvari je:

LIČNA KARTA SREBRENICE: Evo koliko je muslimana poginulo u Srebrenici!

Mnogo je poznatih ličnosti koje osporavaju da se u Srebrenici dogodio genocid, među njima su poznati umetnici, svetski poznati filozofi, stručnjaci za genocid, vojna lica iz celog sveta koja su bili svedoci celog događaja, mnogo je muslimana koji su bili saborci Nasera Orića a koji svedoče da je dosta nameštaljki i sumnjivih stvari oko Srbrenice…

NOAM ČOMSKI

Jedan od najvećih intelektualaca na svetu, filozof, istoričar, pisac i disident, Noam Čomski, govorio je mnogo puta o Srebrenici. U jednoj emisiji emitovanoj na TV BH1, januara 2006. godine, rekao je:

„Ne volim način na koji se koristi reč genocid proteklih nekoliko godina. Ja više volim da korišćenje te reči ostavim za ono što mu je bila prvobitna namena, posebno kada je u pitanju holokaust i u drugim slučajevima istinskih razaranja velikih razmera usmerenog na uništenje jednog naroda. Ja sam, recimo, isto tako koristio termin genocid za Ruandu, ali ga nisam koristio za zločine na Istočnom Timoru u isto vreme gde je 200.000 ljudi bilo pobijeno. Izbrisano je  1/3, 1/4 stanovnika uz podršku SAD, Britanije i Francuske ali za to i za neke druge stravične masakre koji su se desili, ja isto tako ne bih koristio reč genocid. Srebrenica nije ni blizu tih razmera. Tako isto, ne bih rekao «genocid» za zločine u El Salvadoru koji godinama traju i gde je 10 hiljada ljudi postradalo… Jednostavno se pojeftinjuje značaj tog termina…“

„Ponoviću ono što sam već rekao. Termin genocid izvorno je stvoren da označi zločine, konkretno zločine holokausta i masovni pokolj Jevreja, odnosno Roma, Cigana, u nastojanju da se oni potpuno zbrišu. I mislim da ga je primereno koristiti i za druge velike pokolje raznih vrsta, recimo onaj koji se dogodio u Ruandi u isto vreme kao i ratovi na Balkanu. Ja znam, kao što sam već spomenuo, da se poslednjih godina termin genocid koristi na različite načine. Koristi se za ubijanje velikih razmera koje vrši neprijatelj. Ako ljudi žele tako da koriste tu reč onda dobro, ali u tom slučaju, nam treba nova reč da zameni staru reč «genocid.» Ja lično radije bih da zadržim izvornu reč u izvornom značenju, ali to je jednostavno pitanje terminologije. Ne mislim da je «genocid» odgovarajući termin za neprijateljsko ubijanje širih razmera. Ne koristimo to ni za svoje zločine čak i ako budu širih razmera.“

EMIR KUSTURICA

Proslavljeni režiser, Emir Kusturica o Srebrenici kaže sledeće:

„Petnaest godina nakon rata, neki volšebni klub tursko-bosanskog prijateljstva krivotvori moje riječi i misli. Sedam dana nakon kraja rata u BiH, u Francuskoj se na TV i po novinama provlačila priča o 250.000 ubijenih muslimana u Bosni. Tada sam rekao da je nemoguće u sedam dana pobiti toliko ljudi. Čak ni Hitler, preko ustaša, nije uspio da u Jasenovcu ubije toliko Srba, nego im je trebalo mnogo vremena. Oni su to izvrnuli u umanjenje broja silovanih muslimanki, što je podloga za propagandnu igru koja je potpuno besmislena jer je nemoguće utvrditi broj silovanih muslimanki u ratu u Bosni. Moja ideja nije bila okrenuta prema uništenim životima tih silovanih žena nego je bila moja reakcija na propagandu koja je vladala na početku rata, kada su srpska, muslimanska i hrvatska mašinerija radile na preuveličavanju“, objašnjava Kusturica.“

NAJVEĆI MUSLIMANSKI FILOZOF, ŠEJH HUSEIN

Šejh Imran Husein, ugledni islamski teolog i filozof, naveo je u poruci muslimanima u čitavom regionu Balkana, da zločin koji se pre 20 godina dogodio u Srebrenici nije genocid.

U, kako je rekao, „poruci muslimanskoj zajednici u Bosni, ali takođe i onima na Kosovu i Metohiji, Albaniji, Makedoniji i čitavom regionu Balkana“, koja je postavljena na Jutjub, Hosein navodi da je u Srebrenici „sproveden sistemski plan poguran od strane Zapada i NATO…“.

On je politiku koja nameće stav da su Srbi počinili genocid nad muslimanima nazvao mračnom i kazao da tu politiku sprovode iste institucije koje su dozvolile da se dogodi masakr u Srebrenici.

„Moje mišljenje i želim da ga podelim sa bošnjačkim muslimanima je da verujem da bi većina pravoslavnih hrišćana u BiH, Srbiji i regionu takođe osudila ubijanje toliko muslimana u Srebrenici“, naveo je Husein.

On je siguran da ga „ne bi odobrili i bili deo sistematskog plana kao što je to radio Adolf Hitler sa Jevrejima, za koje se plašio da će mu ugroziti vlast. Zato je ustanovio politiku genocida. Tako je, to je bila državna politika, zvanična politika vlade“.

Husein je dodao da su takav sistematski genocid „isto sprovodili drevni Egipćani nad Jevrejima, što je opisano u Starom zavetu, i ne tako davno Evropljani nad domorocima Indijancima u Severnoj Americi“.

ŠEJH HUSEIN ŠOKIRAO MUSLIMANE: U Srebrenici nije bilo genocida, sve je to režija Zapada

EFRAIM ZUROF

Jedan od najpoznatijih svetskih lovaca na naciste Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental“ iz Izraela kaže da je apsurdno porediti holokaust, genocid u Ruandi i zločine u Srebrenici.

U telefonskoj izjavi za „Politiku“, on je nekoliko puta ponovio da to nije isto i da je strašno praviti takva poređenja.

„Voleo bih da su nacisti sklonili jevrejske žene i decu pre svog krvavog pohoda, umesto što su ih ubili, ali to se nije desilo, kao što znamo. Ni Ruanda i holokaust nisu isto, iako su zločini koji su se dogodili u Ruandi mnogo sličniji holokaustu od onoga što se desilo u Srebrenici. Ali, opet, to nije isto. Pre svega, ni Ruanda ni Srebrenica nisu bile industrijsko masovno ubijanje kakvo je počinjeno u holokaustu“, ističe Zurof.

Na pitanje kako ocenjuje deo rezolucije u kojem se osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici, Zurof je odgovorio da nije siguran da je ono što se desilo u Srebrenici genocid.

„Koliko znam, ono što se tamo desilo nije opis ili definicija genocida. Mislim da je odluka da se to nazove genocidom doneta iz političkih razloga. Očigledno se dogodila trageija, nedužni ljudi izgubili su život i treba da se sačuva sećanje na njih „, navodi Zurof.

On dodaje da su politički razlozi prevagnuli i kada je trebalo zauzeti stav prema stradanju ogromnih razmera u Ruandi, gde je od aprila do juna 1994. godine pobijeno oko 800.000 pripadnika manjinskog naroda Tutsi.

„Iako to jeste bio genocid, Bil Klinton nije želeo da to nazove genocidom iz političkih razloga, jer nije želo da bude prisiljen da preduzme nešto povodom toga“, rekao je Zurof.

NAJPOZNATIJI LOVAC NA NACISTE: U Srebrenici nije bilo genocida!

HOLANDSKI PUKOVNIK TOMAS KAREMANS

Pukovnik Tomas Karemans zapovednik bataljona, u Zagrebu na prigodnoj konferenciji za štampu 25. 7. 1995. pohvalio pripadnike Vojske Republike Srpske za veoma dobro isplaniranu i izvedenu akciju oslobađanja Srebrenice. Pukovnik Karemans je naglasio da je ta akcija bila usmerena isključivo protiv muslimanskih jedinica, a nikako protiv pripadnika 13. pešadijskog bataljona iz Holandije, koji je bio stacioniran u Srebrenici. Srbi su vešto nadmudrili muslimanske vojnike, zaključio je Karemans.

Na pitanje zagrebačkih novinara da objasni svoje gledište o navodnom etničkom čišćenju u Srebrenici, pukovnik Karemans je odgovorio da su muslimani popalili 200 srpskih sela oko Srebrenice i pobili stanovništvo koje je u njima živelo.

Ova njegova izajava „šokantno“ je delovala na strane novinare koji su spremni došli da napadnu Karemansa. Holandski pukovnik je naime ovom prilikom samo ponovio ono što je rekao dan ranije u visokotiražnom holandskom listu „NRC Handelsbiad“ da „u Srebrenici nije bilo genocida“ jer je (kako su maliciozni urednici dopisali) „pokolj u Srebrenici od strane Srba bio korektna vojna akcija „.

HOLANDSKI PUKOVNIK: Srbi nisi počinili genocid, već su briljantno oslobodili Srebrenicu!

Dr EDVARD HERMAN

KANADSKI GENERAL LUIS MEKENZI

Kanadski general, Luis Mekenzi svedoči o dešavanjima u Srebrenici, nakon potpisivanja sporazuma o demilitarizaciji Srebrenice i Žepe 1993. godine. Kako kaže, snage UN ipak nisu mogle da održe svoje obećanje i zaštite Srebrenicu, što je pogodovalo bosanskim muslimanima. Oni su uz malo pomoći sa strane, počeli da se naoružavaju i da hiljade vojnika šalju u sigurnosnu zonu. Kada su muslimanski vojnici postali bolje obučeni i spremni, počeli su da izlaze iz područja Srebrenice, pritom su palili srpska sela i ubijali njihove stanovnike, a zatim su se brzo povlačili u zonu Ujedinjenih nacija.

Napadi na srpske snage su dostigli kulminaciju u 1994. godini, a nastavili su se i u početku 1995. godine, nakon što je kanadska pešadijska jedinica, koja je tamo bila oko godinu dana, zamenjena većom holandskom jedinicom.

Ratne operacije na području Srebrenice prestale su 12. marta 1993., iako je pomenuti sporazum potpisan dosta kasnije. A u tih 45 dana, general Mekenzi, koji je komandovao u Bosni, pre Filipa Moriona, svedoči šta se događalo u Potočarima.

General kaže da je početkom 1993. godine, nakon njegovog odlaska iz kanadske vojske, pozvan da se pojavi pred nekoliko komiteta američkog Kongresa koji su osnovani povodom rata u Bosni.

– Nekoliko meseci ranije, moj naslednik u Mirovnim snagama UN, general Filip Morion je – uprkos saveta njemu nadređenih iz UN – nasilno ušao u Srebrenicu u pratnji malog kontingenta kanadskih vojnika i rekao njihovim stanovnicima da su sada oni pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Zvaničnici u Ujedinjenim nacijama su bili besni na generala Moriona, iako su mediji bili na njegovoj strani. Bili su primorani da proglase koncept „sigurnosnog raja“ za šest područja Bosne, uključujući i Srebrenicu.

General Mekenzi objašnjava dalje šta je predloženi koncept značio u praksi.

– Jedan američki senator me je pitao koliko vojnika je neophodno da bi se proglasila sigurnosna zona. – Negde oko 135.000 – odgovorio sam. Oružane snage su morale da budu toliko velike pošto su Srbi imali artiljeriju dalekog dometa. Novi komandant UN na području Bosne, belgijski general Fransis Brikemont se složio sa mojom procenom ali je bio spreman da pokuša da brani taj prostor sa 65.000 dodatnih vojnika. Generalni sekretar UN u tom periodu Butros-Butros Gali je otišao u Savet bezbednosti sa preporukom od 27.500 vojnika. Savet bezbednosti je odobrio svega 12.000 vojnika, a šest meseci kasnije manje od 2.000 vojnika je dodato u UNPROFOR za zadatke u sigurosnim zonama.

Kanadski generali dalje objašnjava hronologiju priče o sigurnosnim zonama, posle odluke o dodatnom slanju simboličnog broja vojnika u BiH.

– Savet bezbednosti menja definiciju sigurnosnih zona i donosi rezoluciju u kojoj se umesto tvrdnje „da će UN braniti sigurnosnu zonu” kaže “da će prisustvo snaga UN odvratiti napade na sigurnosnu zonu“. Drugim rečima, maleni, simbolični, lako naoružani kontingent UN će biti postavljen kao žrtveno jagnje u Srebernici da „odvrati“ armiju Srba od napada na to područje – priča on.

General Mekenzi zaključuje da bosanskim muslimanima nije trebalo mnogo vremena da shvate da snage UN nisu u stanju da održe svoje obećanje „zaštite“ Srebrenice, te da su to iskoristili i počeli da ubacuju hiljade vojnika i oružja u sigurnosnu zonu, da bi kasnije napali Srbe i palili sve za sobom.

Dokumenti do kojih se došlo tek na suđenju u Hagu, međutim pokazuju da su plan o demilitarizaciji srednjeg Podrinja, praktično zaboravili zvaničnici u UN, odmah pošto je potpisan u Sarajevu. Već nakon pet dana posle potpisivanja, švedski general Lars Erik Valgren u Zagrebu je izjavio:

– Na osnovu izveštaja koji sam dobio od svojih oficira u Srebrenici, mogu da potvrdim da je danas u podne grad demilitarizovan.

Dva dana kasnije, Kofi Anan, bivši generalni sekretar UN, je poslao poverljivu poruku generalu Valgrenu o predstojećoj poseti delegacije Saveta bezbednosti, poručujući mu:

– Imajući u vidu vaše javne tvrdnje da je Srebrenica potpuno demilitarizovana, ne vidim potrebu da UNPROFOR učestvuje u potrazi za oružjem od vrata do vrata. Vas će nesumnjivo delegacija Saveta bezbednosti, koja vam dolazi u posetu, upoznati sa snažnim osećanjem koje je prisutno među nekoliko članica, da UNPROFOR ne sme previše aktivno da učestvuje u razoružavanju.

Kršenje sporazuma o demilitarizaciji iz maja 1993., godine bila je javna tajna, naime, svakom oficiru UNPROFOR-a i svakom ambasadoru UN u Njujorku bilo je poznato šta se dešava u Zaštićenoj zoni u Srebrenici.

To je potvrdio i generalni sekretar Ujedinjenih nacija u svom izveštaju od 15. novembra 1993. godine. Između ostalog, on u tom izveštaju kaže:

– Halilović je shvatio da sporazum pokriva samo urbani deo, odnosno uže gradsko područje Srebrenice, a da se ne odnosi na ruralni deo regije!

Dalje nije učinjeno ništa.

KANADSKI GENERAL OTKRIVA ISTINU: Muslimani su palili sela i ubijali svoje, a ne Ratko Mladić i Srbi!

SABORCI NASERA ORIĆA

Hakija Meholjić, ratni komandant bošnjačke policije u Srebrenici i jedan od protagonista filma „Srebrenica – izdani grad“, u kojem je svedočio o morbidnoj ponudi Alije Izetbegovića da se intervencija NATO protiv Srba isprovocira pokoljem 5.000 srebreničkih Bošnjaka, tvrdi da je u prošlosti dobijao basnoslovne novčane ponude samo da bi držao jezik za zubima!

Između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice najmanje je ubijeno od sunarodnika tokom proboja ka Tuzli u julu 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji „ni po koju cenu ne smeju živi da se dokopaju slobode“, izjavio je jedan od osnivača SDA iz Srebrenice Ibran Mustafić.

On je rekao da je o spiskovima „nepodobnih Bošnjaka“ znalo muslimansko rukovodstvo sa Alijom Izetbegovićem na čelu, a da mu je postojanje ovakvog spiska potvrdilo više desetina ljudi.

„Najmanje 10 puta sam to čuo i od nekadašnjeg načelnika policije Hakije Meholjića. Međutim, ne bi me iznenadilo da slaže da to nije rekao“, naveo je za „Vesti“ Mustafić, koji je dugogodišnji član organizacionog odbora za obilježavanje događaja u Srebrenici.

PRIZNANJE IBRANA MUSTAFIĆA: Sami smo ubili svojih 1.000 muslimana u Srebrenici

BOŠNJAČKI RATNI KOMANDANT: Moji muslimani su mi nudili pare da ne govorim šta se desilo u Srebrenici!

ALEKSANDAR DORIN

Događaje u Srebrenici u julu 1995. istraživao sam punih 14 godina i tvrdim da genocida nad muslimanima u toj enklavi nije bilo i da su mit o pokolju muslimana izmislili Alija Izetbegović i Bil Klinton.

Srebrenički mit i priču o genocidu nad muslimanima koji je 1995. navodno počinila Vojska RS iskreirali su pokojni bošnjački ratni lider Alija Izetbegović i tadašnji predsednik SAD Bil Klinton, tvrdi Švajcarac Aleksandar Dorin, autor knjige „Srebrenica – istorija jednog salonskog rasizma”!

U ekskluzivnom intervjuu za Press RS, Dorin tvrdi da u Srebrenici nije bilo genocida, a da su stradali muslimani bili odrasli muškarci, koji su, kako naglašava, poginuli u borbama sa srpskim snagama. To se, kako navodi u svojoj knjizi za koju je materijale prikupljao punih 14 godina, nikako ne može nazvati genocidom!

– Posle višegodišnjeg istraživanja ratnih dešavanja u i oko Srebrenice definitivno sam došao do potvrde da genocida nije bilo. U julu 1995. godine, posle pada grada, poginulo oko 2.000 muslimanskih muškaraca, a ne 8.000, kako je napumpala muslimanska propagandna mašinerija, a podržali političari nekih zemalja i mediji sa Zapada. Tih 2.000 muslimana poginulo je u borbama sa srpskom vojskom, kada su se probijali prema Tuzli. Genocid u Srebrenici izmislili su Alija Izetbegović i Bil Klinton – kaže Dorin.

ŠVAJCARSKI ISTRAŽIVAČ: U Srebrenici je izmišljeno najmanje 4.000 muslimana

MIROSLAV LAZANSKI

Vojni analitičar Miroslav Lazanski smatra da pomirenje na Balkanu zahteva punu istinu, odnosno da se svaki zločin ponaosob prouči i ispita njegov kontekst, te pita zašto bi 1.500 ili 7.000 ili 8.000 ubijenih Bošnjaka u Srebrenici bio genocid, a 3.000 Srba ubijenih u tom kraju nesrećan slučaj.

On napominje da su neke činjenice o ratnim dešavanjima u Srebrenici nesporne, uključujući i onu da je tu bilo sedište 28. muslimanske divizije, koja je od 1992. do 1995. godine iz te zone dejstvovala po srpskim okolnim selima, ubivši 3.000 Srba, čija su imena poznata.

– Srebrenica je bila demilitarizovana zona pod zaštitom UN i pod kontrolom plavih šljemova. No, u Srebrenici je bilo i sedište 28. muslimanske divizije, koja je od 1992. do 1995. godine iz te zone sistematski dejstvovala po srpskim okolnim selima, ubivši 3.000 ljudi – Srba čija su imena poznata, a spisak je pre nekoliko godina objavljen – ističe Lazanski.

On je naglasio da je u događajima koji su usledili 1995. godine došlo do egzekucije određenog broja ratnih zarobljenika, što jeste zločin, ali nije i genocid ukoliko se strogo pravno gleda na definiciju genocida.

Osim toga, ako je portparol Tužilaštva BiH svojevremeno izgovorio broj od 1.500 ubijenih, otkuda sada broj od navodno 8.000 ubijenih ljudi? Zašto se Ujedinjene nacije nisu postarale da Srebrenica zaista bude demilitarizovana zona? I šta sada najavljenom rezolucijom žele Britanci? Da nametnu Srbima u Republici Srpskoj i Srbiji osećaj kolektivne krivice? Čitanje istorije preko zločina pretpostavlja da se zločin identifikuje, svaki prouči ponaosob, da se ispita njegov kontekst, njegovo izvršenje – ističe Lazanski.

STEFAN KARGANOVIĆ

Zvanična priča o Srebrenici „na aparatima za veštačko disanje“ te da u nju više niko ne veruje – ni njeni promoteri u BiH, ni strani faktori koji tu priču iz sopstvene računice i dalje politički i medijski podržavaju – procenio je Stefan Karganović, predsednik Nevladine organizacije „Istorijski projekat Srebrenica“.

Karganović je na okruglom stolu „Srebrenica pre Srebrenice“, o velikom srpskom stradanju 1992. i 1993. godine, za koje niko nije odgovarao, naveo da je ova organizacija sistematskim istraživanjima „minirala“ sve stubove na kojima ta priča počiva, pa ona sada opstaje na pozajmljenom vremenu i na blefu politički insceniranih sudskih presuda u Sarajevu i Hagu.

On je dekonstrukciju „lažne srebreničke priče“ podelio na nekoliko segmenata: Utvrđivanje pravih uzroka i razmera muslimanskih gubitaka; Raskrinkavanje DNK dokaza; Srpske žrtve; Legitimni gubici mešovite vojnocivilne kolone u julu 1995. godine.

„Istorijski projekat Srebrenica“ iscrpno se pozabavio stvarnim brojem muslimanskih žrtava. U okviru sistematskog istraživanja na ovu temu uradili su nešto što su veća Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (KTBJ) „neobjašnjivo propustila“: jedini su pregledali i pažljivo proanalizirali celokupan forenzički materijal Tužilaštva.

Rezultat tog pregleda bio je šokantan – navodi Karganović. Polazeći od pretpostavke da zvanična priča odgovara istini, očekivalo se da će po obrascu ranjavanja skoro svi autopsijski izveštaji forenzičkih stručnjaka Tužilaštva pružati jednoznačnu sliku koja ukazuje na pogubljenja.

Međutim, nakon brižljivog ispitivanja, zaključeno je da nije bilo ni blizu 3568 tela, kako se se to navodi u KTBJ, zato što jedan „slučaj“ može da se sastoji od samo nekoliko forenzički beznačajnih kostiju.

Drugo, na osnovu materijalnih podataka sadržanih u forenzičkim izveštajima koje je Tužilaštvo predočilo, u svim masovnim grobnicama koje su se odnosile na srebrenička pogubljenja ukopano je 1920 pojedinaca. To je daleko ispod cifre od 8000 koliko je po ishitrenim medijskim tekstovima i politički obojenim izjavama tamo trebalo da bude – rekao je Karganović.

(Intermagazin)

Tweet