ЕВО КОЛИКО балканске државе плаћају чланарину НАТО-у

EVO KOLIKO balkanske države plaćaju članarinu NATO-u

3 decembra 2019

Osnovno načelo NATO-a je da kolektivna odbrana podrazumeva i kolektivnu potrošnju. Kao jedan od zahteva za pristupanje NATO-u. država-članica bi trebalo da bude u mogućnosti da posveti dovoljno resursa za savezničke tekuće troškove. Kroz to je prošla Crna Gora, a to čeka i Makedoniju.

Paralelno sa proslavom 70. rođendana NATO-a, Severna Makedonija je na korak od pristupanja savezu kao 30. članica. Ova balkanska zemlja morala je prethodno da promeni ime države kako bi dobila odobrenje Grčke, članice NATO-a i osigurala pristupanje savezu za koji je Emanuel Makron rekao da se nalazi u stanju „moždane smrti“.



Makedonija

Većina zemalja, uključujući Sjedinjene Države, već je ratifikovalo prijem Severne Makedonije i očekuje se da će proces uskoro biti završen.

Sa BDP-om od 12 milijardi dolara i odbrambenim budžetom od 1,19 procenata BDP-a, što je znatno ispod potrebnih dva procenta, Severna Makedonija postaje još jedna stepenica u širenju NATO-a na istok.

Pored direktnog doprinosa savezu, Severna Makedonija će, kao i svaka druga država-članica, morati da snosi troškove za opremu trupa ili vojne operacije.

Velika je verovatnoća da će Skoplje kao novi član NATO-a morati da popusti pod pritiskom Vašingtona i da poveća troškove odbrane.

Crna Gora

Prethodna zemlja koja je pristupila NATO-u bila je Crna Gora. Ušla je u savez u junu 2017. godine, osam godina nakon što joj je odobren Akcioni plan za članstvo.

Doprinos Crne Gore NATO-u ove godine predviđen je na 92 miliona dolara ili oko 1,65 procenata njenog bruto domaćeg proizvoda, u odnosu na 84 miliona u 2018. godini.

Hrvatska i Albanija

Hrvatska i Albanija su bile deo pretposlednjeg talasa proširenja NATO-a, koji se dogodio u aprilu 2009. godine. Albanija je od tada rasporedila trupe u grupu NATO-a u blizini ruskih granica i u okviru mirovne misije na Kosovu, kao i u okviru misije u Avganistanu.

Prema procenama NATO-a, odbrambeni budžet Albanije za 2019. godinu je 198 miliona dolara ili 1,26 procenata BDP-a. Hrvatski rashodi za odbranu procenjuju se na 1,07 milijardi dolara (1,75 procenata BDP-a).

Na samitu u Londonu se očekuje da se Hrvatska javno obaveže da će do 2020. godine povećati izdvajanje za NATO na 2 procenta BDP-a.



Prošle nedelje je generalni sekretar Stoltenberg objavio da su se troškovi za odbranu u 2019. realno povećali za 4,6 procenata i da je to peta uzastopna godina rasta.

Takođe je izjavio da će članice NATO-a do kraja 2020. godine potrošiti 130 milijardi dolara više u poređenju sa 2016. godinom, dok će SAD plaćati manje. NATO očekuje da će se ta cifra povećati za još 20 milijardi dolara do kraja 2024. godine.

(Sputnjik)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Crna Plovdina says:

    Ko nema dovoljno novca da uplati obaveznu članarinu - nikakav problem,daće vojnike za tipovana područja u koja će alijansa svrgavati diktatore i uvoditi demokratiju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *