Ево колико су ВОЈНО ЈАКИ Иран и Саудијска Арабија!

Evo koliko su VOJNO JAKI Iran i Saudijska Arabija!

9 januara 2016

Iran 466Pogubljenje 47 „terorista“ i šiitskog šejha Nimra an-Nimra u Saudijskoj Arabiji dovelo je do veoma ozbiljnih posledica – sada se čitav region nalazi na pragu regionalnog rata. Pri tom, to što se desilo izgleda potpuno planirano: reakcija Irana i iranskog društva bila je potpuno predvidiva, a pokrenuti lanac prekida diplomatskih odnosa sa glavnom šiitskom zemljom od strane država „Islamske vojne koalicije“ (Saudijska Arabija saopštila je o osnivanju te koalicije u decembru 2015.) izgledaju kao unapred usaglašeni.

Prekid diplomatskih odnosa sa Iranom u ovom trenutku objavile su Saudijska Arabija, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati i Sudan, a Kuvajt je opozvao ambasadora iz Teherana. Saudijska Arabija i Bahrein prekinuli su avionski saobraćaj sa Iranom.

Indirektni rat između „sunitske“ i „šiitske“ zajednice već se vodi iz sve snage – glavna polja bitke postali su Sirija, Irak i Jemen. Sada se pojavio visok rizik izbijanja velikog regionalnog rata između šiita, na čelu sa Iranom, i sunita, sa liderom u liku Saudijske Arabije. Stoga je zanimljiva procena snaga obe strane i razmera onoga što može da se desi u slučaju takvog, krajnje negativnog scenarija.

Da li je Saudijska Arabija „kolos na glinenim nogama“?

Oružane snage Saudijske Arabije opremljene su najmodernijom vojnom tehnikom i u dovoljnoj meri. Njen vojni budžet nalazi se na 4. mestu u svetu i iznosi blizu 60 milijardi dolara.

Njene oružane snage broje 233.000 ljudi.

Kopnene snage raspolažu sa 450 savremenih američkih tenkova M1A2 Abrams, sa oko 400 oklopnih vozila pešadije M2 Bradley, ukupno sa više od 2.000 oklopnih vozila i oklopnih transportera, velikim brojem cevne i raketne artiljerije, uključujući 50 američkih višecevnih raketnih lansera (MLRS) M270.

Sem toga, Saudijci raspolažu sa oko 60 balističkih raketa „Dongfeng-3“ koje su kupili u Kini. One su u početku bile planirane za dostavljanje nuklearnog oružja na udaljenosti do 2500km, međutim, u ovom slučaju one nose konvencionalne bojeve glave sa visokobrizgantnim eksplozivom, a njihova preciznost pogađanja cilja veoma je niska. Takođe je bilo informacija o tome da su kupili savremeniji tip, „Dongfeng-21“.

Njihovo ratno vazduhoplovstvo raspolaže sa 152 američka lovca F-15 različitih verzija, sa 81 evropskim Tornado i 32, takođe evropska, Eurofighter Typhoon.

Takođe, poseduju avione za daljinsko radarsko osmatranje i navođenje (AWACS) i velikim brojem transportnih aviona.

Protivvazdušna odbrana je jaka – 16 protivavionskih sistema velikog dometa Patriot PAC-2 i brojni PVO Hawk i Crotale, plus stotine lakih sistema PVO tipa Stinger itd.

Ratna mornarica podeljena je na dva dela: na Zapadnu flotu u Crvenom moru i Istočnu flotu u Persijskom zalivu.

U Persijskom zalivu nalaze se tri fregate klase Al Riyadh (modernizovanih francuskih La Fayette) sa protivbrodskim raketama Exocet MM40 block II, dometta do 72 km.

U Crvenom moru nalaze se 4 fregate klase Al Madinah sa protivbrodskim raketama Otomat Mk2, maksimalnog dometa do 180km i 4 američke korvete klase Badr sa protivbrodskim raketamaHarpoon. Raketni i patrolni čamci ravnomerno su podeljeni po flotama. Poseduju 8 desantnih brodova, a ukupan maksimalni desant može da iznosi do 800 ljudi istovremeno.


Kao što se vidi, opremljenost oružanih Saudijske Arabije je impresivna. Ipak, postoji jedan problem: bez obzira na takvu opremljenost i brojnost, Saudijska Arabija već 10 meseci ne može da postigne neki ozbiljniji uspeh u susednom Jemenu gde im se suprotstavlja armija ustanika-husita koji su naoružani zastarelim oružjem. To pokazuje koliko je, zapravo, niska realna borbena gotovost OS Saudijske Arabije i njihovih saveznika.

Najveće u regionu su – oružane snage Irana

Oružane snage Irana broje 550.000 ljudi, što je najviše u regionu. Vojni budžet u 2015. iznosio je oko 10 milijardi dolara i to je prilično malo za toliko brojno stanje.

Raspolažu sa 1600 tenkova, od kojih je 480 relativno modernih T-72Z i 150 tenkova Zulfiqarsopstvene proizvodnje (verovatno konstruisan na bazi T-72 i američkog M60).

Borbena vozila pešadije i oklopne transportere, kao i artiljeriju, čine stotine zastarelih sovjetskih modela.

Ratno vazduhoplovstvo poseduje veliki broj aviona različitih klasa i zemalja porekla. Među njima nema novih modela, a dug period sankcija verovatno je uticao na borbenu gotovost avijacije – najviše 50% može da leti.

Reč je o američkim nadzvučnim presretačima F-14, odavno zastarelim lovcima F-4 Phantom iF-5Tiger, francuskim Mirage-F1. Od sovjetskih imaju lovce MiG -29, taktičke bombardere SU-24 i jurišne SU-25. Ukupno oko 300.

Kad je reč o PVO, tu se dešavaju duboke promene – pre nekoliko godina kupili su ruske PVO sisteme bliske odbrane Tor-M1, a počele su isporuke sistema velikog dometa S-300 PMU-2. Prema tome, Iran uskoro u tome neće zaostajati za Saudijskom Arabijom.

Kada je u pitanju ratna mornarica – raznovrsnost je primetno veća nego kod Saudijske Arabije. Osim toga, veći deo brodova skoncentrisan je u Persijskom zalivu (mali deo brodova nalazi se u Kaspijskom moru).

Iranci imaju tri podmornice projekta 877 „Paltus“, 26 malih podmornica domaće proizvodnje koje nose mine i torpeda, 5 fregata, 6 korveta (sve je domaće proizvodnje) više od 50 raketnih brodova (kineske, iranske i nemačke proizvodnje).

Zanimljivo je da se na svim iranskim raketnim brodovima koriste protivbrodske rakete kineske proizvodnje – S-701 (domet 35km, protiv podmornica) i YJ-82 (domet do 120km).

Prema tome, u pogledu Iran na moru ima prednost u odnosu na potencijalnog protivnika. Sem toga, zbog dugogodišnjih sankcija u Iranu se pojavio sopstveni vojno-industrijski sistem i možda se njegovi proizvodi ne odlikuju nekim posebnim karakteristikama, ali zemlji, ipak, obezbeđuju nezavisnost od spoljnih isporuka.

Iranski raketni program postigao je prilično velike uspehe, tako da Teheran poseduje čitav niz balističkih raketa malog i srednjeg dometa, krstareće rakete i t. sl. Moguće je da njihov ukupan broj prelazi 200-300 .

Najverovatniji scenario – zaoštravanje konflikata u Siriji, Iraku i Jemenu

Geografski položaj ne utiče posebno na direktan vojni sukob između te dve zemlje – Saudijska Arabija i Iran se međusobno ne graniče. Zbog toga će najverovatnije povećati svoj stepen umešanosti u konflikte u Siriji, Iraku i Jemenu, što te zemlje neće dovesti ni do čega dobrog, već samo još jače nastaviti hibridne ratove koji se u njima vode.

Inače, „slaba tačka“ za Saudijsku Arabiju može da se pokaže Jemen – bez obzira na kopnene snage od 150.000 pripadnika i 185 angažovanih letelica (računajući saveznike), operacija protiv husita nije donela nikakve rezultate.

Razlog za to su kako niska borbena gotovost oružanih snaga Saudijske Arabije, tako i vešta dejstva ustanika kojima verovatno pružaju podršku iranski stručnjaci. Ako se ta podrška pojača (tehnički to nije jednostavno, jer Iran samo preko mora može da održava vezu sa Jemenom) i ako se uzmu u obzir šiiti koji žive u Saudijskoj Arabiji, takva situacija može da dovede Rijad do katastrofe. U svakom slučaju, takav scenario predstavlja sledeću etapu iscrpljivanja u ratu – ratu, koji je takođe povezan sa borbom za naftna tržišta zbog čega svi povećavaju eksploataciju „crnog zlata“ i obaraju cene na berzama.

U takvom scenariju izgubiće ona strana koja se pre „iscrpi“.

Takav korak dovešće do ekonomske katastrofe zemalja Persijskog zaliva koje ulaze u koaliciju protiv Irana, a pri tom će sami Iranci moći da nastave izvoz nafte.

Osim zaustavljanja priliva novca od prodaje nafte, što je, inače, privremeni faktor, Sudijska Arabija, UAE, Katar i druge zemlje „zaliva“ mogu da izgube sva svoja tržišta koja će sa zadovoljstvom zauzeti SAD i Rusija, a takođe i Iran.

Ako rat potraje, onda će rezultati biti potpuno nepredvidivi – obe strane nanosiće jedna drugoj udare balističkim raketama (Iran će naneti više štete), pokušavaće da „zapale“ lokalne opozicione snage i da susedne zemlje nahuškaju jedne protiv drugih. Sve to može konačno da uništi onakav Bliski Istok kakav je nama poznat i da za nekoliko godina dovede do formiranja potpuno drugačije karte regiona.

Najvažnije je ipak pitanje: šta će činiti veliki sunitski saveznici Saudijske Arabije, kao što su Egipat, Pakistan i Turska. Direktno mešanje Pakistana u konflikt izgleda krajnje neverovatno, budući da on ima „starog druga“ u liku Indije, a „upuštanje“ u krupne konflikte sa još nekim moglo bi da bude samoubilačko.

Turska može da aktivira svoje delovanje u Siriji i Iraku, a ako se uzme u obzir njoj prilično svojstvena agresivna politika, može i da se umeša u konflikt. To bi mnogo pomoglo Saudijcima, međutim, kurdske snage u Turskoj mogu da iskoriste momenat i da udare iznutra. Egipat je zemlja koja je prilično daleko od moguće scene ratnih dejstava i teško da će se mešati više nego što je sad umešana (u ovom momentu učestvuje u blokiranju obale Jemena).

Prevela Ksenija Trajković

KOMENTARI



2 komentara

  1. Ajduk Stanko says:

    Udrite se, oči povadili. Kad ste glupavi još više od Srba, Hrvata, Slovenaca, Crnogoraca i ostale žgadije bivše SFRJ, koji sada svi redom grade kazane za ishranu svog naroda. Naravno, o tome malo ili nimalo piše u medijima, a kod vas neće ni pisati. Vi nemate gde da stavite kazane. Poješće sve kamile pre nego ljudi priđu. I kod nas ponekad nije bolje. Pojedu sve horde gladnih pasa po ulicama naših nekad bogatih gradova. Ajooj, a mi mislili da smo bili siromašni, jadna nam majka. Zato nas Bog i kaznio. Mene nije. Ja se nikad nisam ni vratio iz hajdučije. I danas živim u šumama naših planina. Za antikomuniste, nije ovo pohvala komunista. Nisu komunisti izgradili SFRJ, nego srpski vojnici ginući po vrletima balkana ceo vek. Komunisti je samo sjebali. Ja sam znao šta će biti i zato nisam ni napuštao šume nikad.

  2. Altajski som says:

    Ovaj svet je načisto odlepio. Umesto da se hvali koliko kila mesa i leba ima po glavi stanovnika, on se hvali sa metkovima i trozupcima. Ja odo nazad u Altaj, pa makar se i udavio, ali ću pre toga gledati veliki vatromet. Do njega smo stigli. Samo još da neki ludak pritisne dugme i počeće. Vatre sneba. Srećan sam što sam som, a nesrećan što vi niste. Pa kome ću posle pisati komentare? Mojim somovima? Ko će me optuživati da sam stvarno som, ne shvatajući da jesam? Som sam jer ne razumem ljude. Ne recite mi - "To samo oni odgore, mućkaroši, trilijade, manijaci, bogataši i slični rade! Ne rade samo oni. Oni su samo ruka naroda, somovi jedni. Vaš proizvod. Ljudski izmet koji niste počistili. Oće te li shvatiti na vreme da ste to vi? Deo vas koji svaki dan dospeva kao novi triliberal i kasapin, deo vas koji svaki dan izraste u po jednog trijadnog političara, deo vas i uvek deo vas. Nema "onih drugih, odgore"! To ste sve vi, jedni isti ljudi. Somovi to nikad nisu radili. A vi ljudi jeste. Mi naše poludele i nenormalne članove čas posla iscrpemo i pojedemo. Jer mi smo svi somovi. A vi vaše? Zar niste svi vi ljudi? Jeste. Pa šta se onda vadite da su oni neko drugi? Nisu. To su vaši rođaci, deca, komšije... To ste vi - ljudi! Oćete li to shvatiti pre nego što voda u našim rekama proključa, somovi jedni? Srbi viču - "Pa upregli nas, savladali i sad..." Umirete? Kako? Sve sedeć i gledeć ko marva u sekiru koja se diže. Pa plivajte malo, zametnite trag, povucite se, napadnite iznenada, smirite se... nemoj te samo gledati. Ako samo gledate, sikira će pasti na vašu glavu. I kome ću ja onda pisati somovske komentare?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *